Матура
ОПШТА МАТУРА
ОПШТА МАТУРА
Упутство за писање МАТУРСКОГ РАДА
Израда матурског рада састоји се од неколико етапа. Наставничко веће усваја теме за матурски рад на седници Наставничког већа.
Ученик бира наставни предмет и једну од усвојених тема.
О одабраној теми обавештава ментора и одељењског старешину.
На консултацијама ученик добија упутства о литератури коју може да користи и упућује се на коришћење библиотечких фондова Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Библиотеке града Београда, библиотеке Дванаесте београдске гимназије, као и других библиотека.
За писање рада не треба користити романсирану литературу јер она нема веће важности за научно проучавање. У раду могу да се користе и садржаји пронађени на интернету и у стручним часописима (информација има много и треба одабрати оно најбитније). Приликом коришћења интернет извора треба бити обазрив због могућности да су извори непроверени и научно неутемељени!
Савет: Док ученик чита литературу, требало би да бележи оно што ће му бити потребно за израду рада.
Белешке могу бити дословне (цитати) и описне (парафразе). Када ученик одабере текстове и литературу, израђује концепт или план рада. Ова фаза писања рада је најтежа, али је и најкреативнија – како из више прочитаних извора одабрати оно што је најбитније, како систематизовати грађу и како све то тематски усмерити.
Матурски рад мора да буде јасан и прегледан, а садржај рада логички повезан.
Матурски рад се пише ћириличним писмом!
Структура матурског рада
1) Насловна страна
2) Садржај (у којем су делови матурског рада – увод, обрада теме, закључак или општи осврт или лични осврт, и литература – са нумерацијом страница где се шта налази). Садржински, рад има увод/разраду/закључак, али сам рад има наслове и поднаслове.
3) У уводу ученик образлаже зашто је одабрао тему и даје основне информације о теми.
4) Обрада теме је најважнији и најдужи део рада и у овом делу ученик развија и објашњава главне идеје назначене у уводу подржавајући наведене тезе.
5) Закључак је синтеза најважнијих мисли из главног дела рада. У закључак се не уноси нов материјал. Закључак подразумева да се из низа изнетих детаља издвоје кључни елементи које треба памтити. Значи, закључак би требало да садржи синтезу основних чињеница (понекад садржи и питања која се отварају, тзв. закључак-перспектива). У закључку ученик треба/може дати и сопствено мишљење о задатој теми уз образложење свог става
6) Литература – на крају сваког рада обавезно треба приложити и списак литературе.
Литература у матурском раду
Овде треба написати која се литература користила у раду. Савет је да се у току израде матурског рада бележи литература која се користи. Ако се то остави за крај, дешава се да се не може пронаћи адреса сајта који се користио и сл.
Потребно је навести потпуну библиографију АЗБУЧНИМ редом према презимену аутора.
Ако је дело писано латиницом, тако се и наводи, ако је писано ћирилицом, тако се и наводи.
Литература се наводи тако што се примењује стил цитирања Српске академије наука и уметности:
Монографске публикације:
Иницијал имена и презиме, Наслов књиге италиком (курзив), Место, година издавања.
Б. Ђорђевић, Летопис културног живота Србије под окупацијом, Београд, Нови Сад 2001.
Приређена књига:
Наслов књиге италиком (курзив), приредио име и презиме аутора, издавач, број књиге ако је део едиције, место, година, стране.
Стојан Новаковић, личност и дело (научни скуп поводом 150-годишњице рођења), уредник Владимир Стојанчевић, САНУ, књ. 25, Београд, 1995, 612 стр.
Прилог у серијској публикацији:
Иницијал имена и презиме, Наслов текста италиком (курзив), у: Наслов серијске публикације, том/година издавања, стране на којима се текст налази.
Н. Грдинић, Костићева антологија Змајеве поезије, у: Домети, 31, 116-117, стр. 9-23.
Аутори дела коришћене литературе наводе се азбучним редом:
1. Ж. Ивановић, С. Огњановић, Збирка задатака и тестова за IV разред гимназија и техничких школа, Круг, Београд 2010.
2. З. Каделбург, В. Мићић, С. Огњановић, Анализа са алгебром 4, уџбеник са збирком задатака за IV разред Математичке гимназије, Круг, Београд, 2008.
Интернет као извор информација:
Наводи се тачна адреса почетне странице на којој је пронађен садржај, а у заграду се стави цела адреса, тзв. линк (није довољно написати „интернет“ или само наведе име претраживача, нпр. www.google.com). Ако је познат аутор текста који се преузима с интернета, свакако се наводи и име аутора као и датум када је тај текст био доступан на интернет страници.
3. Khan Academy: Algebra Basics, преузето 2. јуна 2025. са сајта
https://www.khanacademy.org/math/algebra-basics
Када се цитира, довољно је навести једну реченицу или део реченице како би се истакла основна видеја неког аутора и обавезно је ставити наводнике поштујући Правопис српског језика – отворени наводници доле, а затворени горе „“. Сваки цитат обележава се на следећи начин – (Караџић 1969: 128, 130). Одмах после цитата отвара се заграда уписује се презиме аутора, година издања књиге, стављају се две тачке и наводе странице са којих је цитат преузет. Исти је принцип обележавања и препричаног дела, односно парафразе већ написане туђе идеје, с тим што се не стављају знаци навођења у тексту.
Конкретан ПРИМЕР у тексту научног рада
Разнородни по облику и пореклу, секундарни узвици су обједињени семантичко-функционалним моментом који је „добрим делом заснован на ć компоненети значења ових облика.” (Јокановић- Михајлов 1997: 249)
„Такав је случај са облицима императива, који у целини остају у оквиру глаголских парадигми и који задржавају све релевантне граматичке одлике ове врсте речи.” (Јокановић Михајлов 1997: 249)
Управо на тој спонтаности, рефлексивности која се уз узвик као емоционално-емфатички знак и данас везује, почива спона тих ријечи са прајезиком. (Бабић 2007: 115)
Фуснота је обавезна и када се упућује на неку другу књигу или неку идеју са којом је потребно детаљније се упознати. У тексту се изнад речи којом се обележава фуснота ставља арапски број, а на дну странице даје се списак напомена (фуснота). У напоменама се наводи име аутора, назив дела писан италиком (курзив), издавач, година издања.
Конкретан ПРИМЕР фусноте у тексту научног рада
Човек вербализује и своје потребе и своја осећања и звукове из природе или свог окружења. Сматра се да је у праисторији говор био организован повезивањем појмовне речи и геста – синпрактички. [1] Основна људска потреба је да се изрази, дефинише појаве и свет око себе, комуницира са другим људима. Глотохронологија[2] сматра да је узвик архиелемент из кога се развио људски говор.
Када се матурски рад допуњује сликама и графичким прилозима, тада је потребно сваку слику обележити бројем и испод слике написати њено кратко тумачење, а у тексту може да се на њу упути: „видети слику бр. 1“.
Слике не треба намерно увећавати и без потребе убацивати јер не улазе у број страница одређених за матурски рад.
Корисне информације у вези са матурским радом
При изради матурског рада треба обратити пажњу на стил и правопис. Стил матурског рада треба да буде јасан, логичан и уједначен. Мисли треба пажљиво да се организују у реченице, а реченице у пасусе (један пасус излаже једну идеју, па је свака реченица у пасусу развијање те идеје).
Рад треба да буде писан научним стилом. Такође, треба избегавати есејистички стил. На самом крају потребно је пажљиво прегледати текст матурског рада, проверити правопис и интерпункцију, исправити грешке у куцању. Обавезна је примена важећег Правописа:
– реченица не сме да почне бројем (нпр: 1898. године долази до…);
– знакови интерпункције пишу се одмах иза речи (а не: реч , па друга реч);
– после знака интерпункције ставити један размак, па тек онда наредну реч (а не:реч,па друга реч залепљена за зарез);
– после броја ставити један размак, па тек онда мерну јединицу;
– знаци навода пишу се „залепљени“ за реч (а не: „ па реч „);
– заграду „залепити“ за реч, а после заграде ставити један размак, а не: ( реч )па друга;
– матурски рад треба да има најмање 15, а највише 30 страница откуцаног текста (уколико је ментор прегледао материјал и одобрио куцање рада, број куцаних страна је техничко питање);
– страница број један је она на којој је увод;
– последња страница (не рачунајући корице) оставља се за утиске, коментаре и оцену рада;
– цитати се стављају под знаке навода уз обавезно навођење извора текста
– испод слике, шеме или карте такође би требало да се наведе извор;
– ФОНТ: за писање рада треба користити стандардне фонтове (Times New Roman) величине 12, а проред између редова 1 или 1,5;
– страница треба да има оквир од 3 cm с леве стране, 2 cm са десне стране, 3 cm са горње и 2 cm са доње стране;
– рад се куца, копира или штампа ћириличним писмом у ДВА примерка који се предају одељењском старешини или ментору (у зависности од тога каква је инструкција) и у року који одреди Наставничко веће.
Oдбрана матурског рада
Ученик-матурант усмено брани матурски рад пред трочланом комисијом.
Одбрана рада траје око петнаест минута.
На одбрани ученик мора да има свој примерак рада.
Кандидат самостално представља основне тезе свог рада и одговара на питања у вези са радом која му поставља испитивач (питање може да постави и члан комисије).
На крају одбране матурског рада комисија позива кандидата и саопштава му оцену.
Термин одбране матурског рада истакнут је на огласној табли Школе.
Ученик треба да дође на време, пристојно обучен.
Обавеза је ученика-матуранта да долази на консултације код ментора.
Изглед НАСЛОВНЕ странe
1. У самом врху листа пише: XII београдска гимназија (римски број, 16 pt, центрирано
2. У средини листа пише МАТУРСКИ РАД (18 pt, сва слова велика, болдовано, центрирано)
3. Два-три реда испод тога напише се назив изабране теме (16 pt, болдовано, центрирано)
4. Лево доле написати Ментор (14 pt, болдовано)
5. Па одмах испод име и презиме ментора (не треба да пише да је професор, јер је то сигурно)
6. Десно доле написати Ученик: (14 pt, болдовано)
7. Па одмах испод име и презиме ученика, одељење
8. Град и година (14 pt, центрирано), на пример: Београд, 2025. године
СТРАНИ ЈЕЗИК: Када се пише матурски рад из страног језика, рад се пише на том језику, осим насловне стране где је све на српском језику осим теме матурског рада.
Техничко-формално упутство за израду матурског рада
Теме за матурске радове за школску 2025/2026. школску годину: