УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ МАТУРСКОГ РАДА
Израда матурског рада састоји се од неколико етапа.
Професор (ментор) даје списак тема за матурски рад, а ученик одабере једну од наведених тема.
На консултацијама ученик добија упутства о литератури коју може да користи и упућује се на коришћење библиотечких фондова Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Библиотеке града Београда, библиотеке Дванаесте београдске гимназије, као и других библиотека.
За писање рада не треба користити романсирану литературу јер она нема веће важности за научно проучавање.
У раду могу да се користе и садржаји пронађени на интернету и у стручним часописима (информација има пуно и треба одабрати оно најбитније).
Док ученијк чита литературу треба да бележи оно што ће му бити потребно за израду рада. Белешке могу бити дословне (цитати) и описне (парафразе).
Када ученик одабере текстове и литературу, израђује концепт или план рада.
Ова фаза писања рада је најтежа али је и најкреативнија – како из више прочитаних извора одабрати оно што је најбитније, како систематизовати грађу и како све то тематски усмерити.
Матурски рад треба да буде јасан и прегледан.
Материја треба да буде логички повезана.
Структура матурског рада:
- Насловна страна
- Садржај (у којем су делови матурског рада – увод, обрада теме, закључак или општи осврт или лични осврт, и литература – са бројем страница где се шта налази)
- У уводу ученик образлаже зашто је одабрао тему и даје основне информације о теми
- Обрада теме је најважнији и најдужи део рада и у овом делу ученик треба да развије и објасни главне идеје назначене у уводу подржавајући наведене тезе
- Закључак је синтеза најважнијих мисли из главног дела рада. У закључак се не уноси нов материјал. Закључак подразумева да се из низа изнетих детаља издвоје кључни елементи које треба памтити. Значи, закључак би требало да садржи синтезу основних чињеница (понекад садржи и питања која се отварају, тзв. закључак – перспектива). У закључку ученик може дати и сопствено мишљење о задатој теми уз образложење свог става
- Литература – на крају сваког рада обавезно треба приложити и списак литературе. Потребно је навести потпуну библиографију АЗБУЧНИМ редом према презимену аутора: презиме и име аутора, наслов литературе писан курзивом (италик), место издања, назив издавача, година издања.
ПРИМЕР:
Караџић Вук: Историјски списи, Београд, Просвета, 1969.
Када се користи интернет као извор информација, наводи се тачна адреса почетне странице на којој је пронађен садржај, а у заграду се стави цела адреса, тзв. линк (није довољно написати „интернет“ или навести име претраживача, нпр. www.google.com)
Ако је познат аутор текста који се преузима с интернета, свакако се наводи и име аутора као и датум када је тај текст био доступан на интернет страници.
Када се цитира, довољно је навести једну реченицу или део реченице како би се истакла основна идеја неког аутора. Сваки цитат треба да се обележи арапским бројем изнад завршног знака навода, а на дну странице даје се списак напомена (фуснота). У напоменама се наводи име аутора, назив дела, издавач, година издања, број стране са које је преузет цитат.
Фуснота је обавезна и ако се не цитира дословно, већ се парафразира нека идеја.
Када се матурски рад допуњује сликама и графичким прилозима, тада је потребно сваку слику обележити бројем и испод слике написати њено кратко тумачење, а у тексту може да се на њу упути: „видети слику бр. 1“.
Слике не треба намерно увећавати и без потребе убацивати јер не улазе у број страница одређених за матурски рад.
Још неке корисне информације у вези с матурским радом:
При изради матурског рада треба обратити пажњу на стил и правопис.
Стил матурског рада треба да буде јасан, логичан и уједначен. Мисли треба пажљиво да се организују у реченице, а реченице у пасусе (један пасус излаже једну идеју, па је свака реченица у пасусу развијање те идеје).
Рад треба да буде писан језиком примереним научноистраживачком раду (а то значи да не треба користити жаргон, локализме, архаизме). Такође, треба избегавати есејистички стил.
На самом крају, потребно је пажљиво прегледати текст матурског рада, проверити правопис и интерпункцију, исправити грешке у куцању.
– реченица не треба да почне бројем (нпр: 1898. године долази до…)
– знакови интерпункције пишу се одмах иза речи (а не: реч , па друга реч)
– после знака интерпункције ставити један размак, па тек онда наредну реч (а не: реч,па друга реч залепљена за зарез)
– после броја ставити један размак, па тек онда мерну јединицу
– знаци навода пишу се „залепљени“ за реч (а не: „ па реч „)
– заграду „залепити“ за реч, а после заграде ставити један размак, а не: ( реч )па друга
- матурски рад треба да има најмање 15, а највише 30 страница откуцаног текста (уколико је ментор прегледао материјал и одобрио куцање рада, број куцаних страна је техничко питање)
- страница број један је она на којој је увод
- последња страница (не рачунајући корице) оставља се за утиске, коментаре и оцену рада
- цитати се стављају под знаке навода уз обавезно навођење извора текста
- испод слике, шеме или карте такође би требало да се наведе извор
- ФОНТ: за писање рада треба користити стандардне фонтове величине 12, а проред између редова 1 или 1,5
- страница треба да има оквир од 3 cm с леве стране, 2 cm са десне стране, 3 cm са горње и 2 cm са доње стране
- матурски рад МОРА да буде написан ЋИРИЛИЦОМ!
- рад се куца, копира или штампа ћириличним писмом у ТРИ примерка који се предају разредном старешини или ментору (у зависности од тога каква је инструкција) и у року који одреди Наставничко веће
Oдбрана матурског рада:
Ученик-матурант усмено брани матурски рад пред трочланом комисијом.
Одбрана рада траје око петнаест минута.
Кандидат самостално представља основне тезе свог рада и одговара на питања у вези са радом која му поставља испитивач (питање може да постави и члан комисије).
На крају одбране матурског рада комисија позива кандидата и саопштава му оцену.
Термин одбране матурског рада истакнут је на огласној табли Школе.
Ученик треба да дође на време, пристојно обучен.
Обавеза је ученика-матуранта да долази на консултације код ментора.