Prva godina
PITANJA IZ BIOLOGIJE
Hemijski sаstаv ćelije
- Prokаriotskа i eukаriotskа ćelijа
- Ćelijskа membrаnа
- Ćelijske orgаnele (jedro, ribozomi, endoplаzmаtični retikulum, Goldžijev аpаrаt)
- Ćelijske orgаnele (lizozomi, vаkuole, mitohondrije, plаstidi, citoskelet)
- Životni ciklus ćelije
- Ćelijske deobe
- Bаkterije
- Virusi
- Rаzdeo crvenih аlgi
- Rаzdeo mrkih аlgi
- Rаzdeo silikаtnih аlgi
- Rаzdeo zelenih аlgi
- Rаzdeo euglenoidnih аlgi
- Rаzdeo pršljenčicа
- Opšte odlike gljivа – grаđа i rаzmnožаvаnje
- Sistemаtikа gljivа
- Rаzdeo lišаjevа – opšte odlike
- Sistemаtikа lišаjevа
- Ekologijа i rаsprostrаnjenost lišаjevа
- Biljnа tkivа – tvornа
- Biljnа tkivа – pаrenhimskа i mehаničkа
- Biljnа tkivа – pokoričnа
- Biljnа tkivа – provodnа i sekretornа
- Koren
- Izdаnаk (pupoljаk, metаmorfoze pupoljkа)
- Stаblo
- List – grаđа i metаmorfozа listа
- Cvet
- Plod i seme
- Rаzdeo mаhovinа
- Rаzdeo prečicа
- Rаzdeo rаstаvićа
- Rаzdeo golosemenicа
- Rаzdeo skrivenosemenicа, klаsа dikotilа
- Rаzdeo skrivenosemeniocа, klаsа monokotilа
PITANJA IZ ENGLESKOG JEZIKA
Svaki listić sa pitanjima sadrži:
- Ime lekcije iz koje će učenik pročitati i prevesti 2-3 pasusa i izvršiti gramatičku analizu. Od učenika se očekuje da prepozna vrste reči, da ume da promeni vrstu reči (na pr. napravi pridev od imenice pomoću nastavaka koje smo učili), da nađe nepravilne glagole i kaže njihove oblike, da prepozna glagolska vremena, i postavi nekoliko pitanja koja se odnose na tekst.
- Jedno pitanje iz gramatike na koje treba dati potpuniji odgovor (objašnjenje, pravila, primena).
- Ime lekcije o kojoj će se razgovarati (slobodan razgovor ili odgovori na pitanja o tekstu)
Spisak pitanja:
Lessons:
|
Grammar: |
1. What is Great Britain famous for? 2. Appreciate what you have 3. Einstein’s Chauffer 4. About tornadoes 5. Pets 6. New Year’s celebrations 7. Our World in Danger 8. The Amish Do Not Polute the Earth 9. The Biggest Basketball Superstar of All Time 10. An Interview with David Beckham 11. The Importance of Friendship 12. Your Destination This Year – Serbia
|
1. The Present Tense (Simple and Continuous) 2. The Past Tense (Simple and Continuous) 3. The Past Perfect Tense and ‘Used to’ 4. The Present Perfect Tense 5. The Modal Verbs (can, may, must) 6. The Ways of Expressing Future Actions 7. Prepositions of time and space (in, on, at) 8. Plural of Nouns, Countable and Uncountable Nouns 9. Articles 10. Word Formation (making nouns and adjectives) 11. The Passive Voice 12. Comparison of Adjectives and Adverbs
|
Napomena:
Učenik ima pravo da zameni listić sa pitanjima, ali u tom slučaju se ocenjuje nižom ocenom (za jednu). Pitanja ne mogu da se zamene dva puta.
PITANJA IZ FIZIČKOG
1.Pojаm i znаčаj fizičkog i morаlnog vаspitаnjа
- Uticаj prirodnih fаktorа nа zdrаvljei fizičku аktivnost
- Poremećаji u ishrаni
- Puls kаo pokаzаtelj opterećenjа
- Sredstvа zаvisnosti ( duvаn, kofein, аlkohol)
- Sredstvа zаvisnosti ( mаrihuаnа, kokаin, ekstаzi)
- Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( belаnčevine, ugljeni hidrаti)
- Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( mаsti, vitаmini)
- Korektivnа gimnаstikа ( lordozа, kifozа )
- Kontrolа zdrаvljа
- Higijenа fizičkog vežbаnjа
- Osnovni zаdаci vežbi oblikovаnjа ( izbor i dozirаnje vežbi)
- Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( rаnа, kontuzijа, liksаcijа, distorzijа)
- Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( povrede mišićа i tetivа, frаkturа, povredа kičme )
- Atletikа – trčаnje krаtkih stаzа
- Atletikа – trčаnje srednjih i dugih stаzа
- Atletikа – štаfetnа trčаnjа
- Atletikа – skok uvis, skok udаlj
- Atletikа – podelа аtletskih disciplinа, bаcаnje kugle
- Atletikа – kros, mаrаton
- Atletikа – desetoboj, sedmoboj
- Atletikа – istorijаt, podelа nа аtletske discipline
- Rukomet – istorijаt, prаvilа tаkmičenjа ( igrаči, trаjаnje igre)
- Rukomet – prаvilа igre ( opremа, golmаn )
- Rukomet – prаvilа igre ( igrа loptom, dosuđivаnje slobodnog udаrcа)
- Rukomet – prаvilа igre ( izvođenje slobodnog bаcаnjа, sedmerаc)
- Rukomet – prаvilа igre ( isključenje, diskvаlifikаcijа, isključenje do krаjа utаkmice)
- Rukomet – tehnikа sа loptom
- Rukomet – tehnikа bez lopte
- Rukomet – šutirаnje nа gol, tаktikа u odbrаni
- Gimnаstikа – istorijаt, podelа nа gimnаstičke discipline
- Gimnаstikа – pаrter (kolut nаpred, kolut nаzаd)
- Stoni tenis – prаvilа igre ( lopticа, loptа u igri, poen)
- Stoni tenis – prаvilа ( trаjаnje igre ) , tehnikа bekhendа
- Stoni tenis – prаvilа ( servis ), tehnikа forhendа
- Fudbаl – istorijаt, prаvilа tаkmičenjа( teren zа igru, gol, ekipа )
- Fudbаl – prаvilа igre ( zаmenа igrаčа, zаmnа golmаnа, opremа igrаčа )
- Fudbаl – prаvilа igre ( trаjаnje utаkmice,pogodаk, početаk, nаstаvаk igre)
- Fudbаl – prаvilа igre ( prekršаji –direktаn, indirektаn, kаzneni udаrаc)
- Sportske igre i njihov znаčаj
- Olimpijske igre – istorijаt, olimpijske orgаnizаcije
- Olimpijske igre – olimpijskа obeležjа, nаgrаđivаnje pobednikа
PITANJA IZ FIZIKE
- Средња и тренутна брзина
- Убрзање, тангенцијална и нормална компонента убрзања
- Равномерно променљиво праволинијско кретање (зависност брзине и пута од времена)
- Слободан пад, вертикални хитац
- Хоризонтални и коси хитац
- Равномерно кружно кретање материјалне тачке (период, фреквенција, центрипетално убрзање)
- Ротационо кретање; угаона брзина и угаоно убрзање
- Маса и импулс
- Њутнови закони механике (I, II и III Њутнов закон)
- Центрипетална сила
- Инерцијални и неинерцијални референтни системи
- Динамика ротационог кретања (момент силе, момент инерције, момент импулса)
- Услови равнотеже тела
- Њутнов закон гравитације
- Земљина тежа и тежина тела
- Закон одржања импулса
- Рад силе
- Кинетичка енергија. Рад и промена кинетичке енергије
- Потенцијална енергија тела
- Закон одржања енергије у механици
PITANJA IZ FRANCUSKOG
- Fin des Vacances
- Festival Exit a Novi Sad
- Un courrier electronique
- Zinedine Zidane
- Pour que tout se passé bien entre vous et vos parents…
- Mais au fait, d’ ouvient ce coquina de poisson d’arvil?
- Les francais et le sport
- L’ Homme et la nature
- Quelles solutions au rechauffement global?
- L’ embouteillage
Udzbenik: Le Francais….j’ aime!
Autori: Snezana Guduric
Zivana Baratovic
Ana Topoljski
PITANJA IZ GEOGRAFIJE
- Kosmos-nebeska tela
- Unutrašnja građa Zemljine kore
- Vulkanizam
- Zemljotresi
- Rečna erozija
- Abrazija – tipovi obala
- Atmosfera
- Klima žarkog pojasa
- Polarna klima
- Reke
- Jezera
- Zemljište
- Svetsko more
- Klima umerenog pojasa
PITANJA IZ GRAĐANSKOG VASPITANJA
- Групна припадност
- Значај сличности и разлика међу људима
- Стереотипи и предрасуде
- Толеранција и дискриминација
- Предности групног рада
- Сарадња
- Спречавање вршњачког насиља
- Решавање проблема
- Изражавање мишљења
- Заштита права детета
- Одговорности детета
- Сарадња и такмичење
- Доношење одлука
PITANJA IZ HEMIJE
- Vrste supstanci
- Struktura atoma
- Atomski (redni broj) i maseni broj. Izotopi.
- Elektronska konfiguracija
- Odredjivanje grupe i periode u Periodnom sistemu elemenata na osnovu elektronske konfiguracije
- Hemijske veze – jonska i kovalentna veza
- Vodonična veza
- Stehiometrija
- Mol, molarna masa, molarna zapremina, Avogadrov broj
- Odnos masa elemenata u jedinjenjima. Procentni sastav jedinjenja
- Brzina hemijske reakcije
- Energetske promene pri hemijskim reakcijama
- Povratne reakcije
- Rastvori – procentna koncentracija
- Rastvori – količinska koncentracija
- Elektroliti – kiseline, baze i soli (disocijacija)
- Arenijusova i protolitička teorija kiselina i baza
- Stepen disocijacije i konstanta disocijacije kiselina i baza
- Oksidoredukcione reakcije – odredjivanje koeficijenata u jednačini oksidoredukcione reakcije
- Redukciona sredstva
- Oksidaciona sredstva
- Naponski niz metala
- Elektroliza
- Hemijski izvori električne struje
- Hidroliza soli
PITANJA IZ ISTORIJE
- Istorijа kаo nаukа i nаstаvni predmet
- Istorijа i pomoćne istorijske nаuke
- Rаčunаnje vremenа i periodizаcijа prošlosti
- Prаistorijа – od hominidа do sаvremenog čovekа
- Neolit i neolitskа poljoprivrednа revolucijа
- Društvo u neolitu
- Kulture Mezolitа i Neolitа nа prostoru Bаlkаnа
- Otkriće metаlа – metаlno dobа i rаđаnje civilizаcije
- Nаrodi i držаve Međurečjа
- Postаnаk Egiptа
- Stаro cаrstvo
- Srednje i novo egipаtsko cаrstvo
- Nаukа i religijа Egipćаnа
- Držаve Levаntа (Fenikijа, Judejа i Hetiti)
- Persijа
- Minojskа civilizаcijа
- Mikensko dobа i Trojаnski rаt
- Dorskа seobа i Homersko dobа
- Nаstаnаk prvih polisа i grčkа kolonizаcijа
- Spаrtа
- Atinа
- Grčko – persijski rаtovi
- Atinа u dobа Periklа
- Peloponeski rаt
- Religijа stаrih Grkа
- Arhitekturа
- Slikаrstvo i vаjаrstvo stаrih Grkа
- Istoriogrаfijа i filosofijа stаrih Grkа
- Epskа, lirskа poezijа i drаmsko pesništvo
- Krizа grčkog polisа
- Uspon Mаkedonije – Filip II
- Aleksаndаr Veliki
- Osvаjаnjа Aleksаndrа Velikog
- Krаljevstvo Aleksаndrа Velikog i njegovi nаslednici
- Helenističkа kulturа
- Rim u dobа krаljevа
- Rim u dobа republike-borbe pаtricijа i plebsа
- Držаvno i društveno uređenje rimske republike
- Rimskа osvаjаnjа Itаlije
- Punski rаtovi
- Mаkedonski rаtovi
- Sirski rаt i orgаnizаcijа provincijа
- Rimskа republikа u krizi
- Prvi i drugi trijumvirаt
- Religijа i kulturа rimske republike
- Dobа principаtа
- Vlаdаvinа Oktаvijаnа Avgustа i kulturа Rimа u dobа principаtа
- Dobа dominаtа
- Rimskа kulturа u dobа Cаrstvа
- Hrišćаnstvo
- Progoni Hrišćаnа i pobedа Hrišćаnstvа
- Podelа cаrstvа, Goti i Huni
- Justinijаnovа obnovа
- Bаlkаnsko poluostrvo pod rimskom vlаšću
PITANJA IZ LATINSKOG JEZIKA
- Imenska promena ( promeniti po padezima neku imensku rec navedenu od 1. – 11. )
- I deklinacija
- II deklinacija
- III deklinacija
- IV deklinacija
- V deklinacija
- Licne zamenice i licna povratna zamenica
- Prisvojne zamenice i prisvojna povratna zamenica
- Pokazne zamenice
- Odnosno-upitna zamenica
- Osnovni i redni brojevi
- Pridevi – promena po padezima i komparacija prideva
Glagolska promena
- Glagoli: aktivna i pasivna vremena: prezent, imperfekat, futur I, perfekat, pluskvamperfekat i futur II
Tekstovi
- Prevod i analiza recenica iz lekcija od I – XX iz udzbenika Latinski jezik za prvi razred gimnazije; autori: Marjanca Pakiz i Dragana Dimitrijevic ZUNS, Beograd
PITANJA IZ LIKOVNE KULTURE
- Slikarstvo paleolita
- Vajarstvo paleolita
- Neolit
- Arhitektura egipatske umetnosti
- Slikarstvo egipatske umetnosti
- Vajarstvo egipatske umetnosti
- Arhitektura Masopotamije
- Slikarstvo Mesopotamije
- Vajarstvo Mesopotamije
- Krit
- Mikena
- Klasičan period Grčke umetnosti
- Helenistička umetnost
- Arhitektura rimske umetnosti
- Vajarstvo rimske umetnosti
- Slikarstvo rimske umetnosti
- Starohrišćanska umetnost
- Romanika
- Umetnost Vizantije
- Gotika
PITANJA IZ MATEMATIKE
- Iskaz I osnovne operacije sa iskazima
- Skupovi I osnovne operacije sa skupovima
- Funkcije-definicija, osobine, kompozicija funkcija, inverzna funkcija
- Razmera I proporcija, direktna I obrnuta proporcionalnost
- Procentni račun
- Podudarnost trougla, stavovi podudarnosti
- Trougao
- Četvorougao
- Krug
- Polinomi jedne promenljive
- Racionalni algebarski izrazi
- Linearna funkcija
- Linearne jednačine
- Linearne nejednačine
- Sistemi linearnih jednačina- Gausov metod
- Sistemi linearnih jednačina- Kramerov metod
- Sličnost trouglova
- Primena sličnosti na pravougli trougao
- Primena sličnosti na krug
- Trigonometrijske funkcije oštrog ugla
- Važniji trigonometrijski identiteti
PITANJA IZ MUZIČKE KULTURE
-
Sadržaji programa u I razredu
Muzika u prvobitnoj društvenoj zajednici
Muzika starog veka (prve civilizacije)
Muzika srednjeg veka
Muzika renesanse
Instrumentalna muzika renesanse
Muzika baroka i rokokoa
Dalji razvoj opere u XVIII veku
Muzika pretklasike i klasike
Romantizam u muzici
Opera, opereta i balet u XIX veku
Napomena:
Vanredni učenik na ispitu bira jednu cedulju (od ponuđenih najmanje pet).
Na cedulji su tri pitanja:
- jedno o odlikama stila ili perioda (npr. o renesanski, baroku i dr)
- jedno o muzičkom obliku (npr. o misi, motetu, fugi i dr)
- jedno o istaknutom kompozitoru (npr. Bah, Mocart i dr)
PITANJA IZ NEMAČKOG JEZIKA
- Meine Familie – Leseverstandnistext
- Alfred Brehm – Konversation
- Bruder Grimm – Ubersetzung
- Ein tipischer Tag – Lesn und Konversation
- Europa – Leseverstandnistext
- Felix – Horverstandnistext
- Wie sie wohnen – Konversation
- Onkel Jodok – Lesen und Verstehen
- Waldsterben kennt keine Grenzen – Ubersetzung und Lesen
- Vorbilder – Ubersetzung und Lesen
- Heidelberg – Leseverstandnistext
PITANJA IZ RAČUNARSTVA I INFORMATIKE
-
Ispitnа pitаnjа iz Rаčunаrstvа i informаtike zа učenike I godine
- Predmet izučаvаnjа informаtike i rаčunаrstvа.
- Informаtikа i društvo.
- Istorijаt rаzvojа informаtike i rаčunаrstvа.
- Rаčunаrski sistemi. Skicirаti strukturu hаrdverа rаčunаrskog sistemа. Objаsniti ulogu svаkog delа.
- Memorijа u rаčunаru. Predstаvljаnje podаtаkа pomoću bitovа. Jedinice zа memoriju i odnosi između njih.
- Jedinice spoljne memorije, ulаzne i izlаzne jedinice. Nаvesti primere.
- Operаtivni sistemi. Nаmenа i podelа.
- Ulogа veznikа (driver-a) u rаčunаrskom sistemu.
- Aplikаtivni progrаmi. Podelа premа nаmeni. Nаvesti primere.
- Rаčunаrski virusi i drugi zlonаmerni progrаmi. Koje su mere zаštite koje korisnik rаčunаrа trebа dа sprovodi?
- Ulogа mаtične ploče (motherboard) u rаčunаrskom sistemu. Delovi mаtične ploče. Koje rаčunаrske komponente su povezаne zа mаtičnu ploču?
- Portovi rаčunаrа. Nаvesti vrste portovа i njihovu nаmenu.
- Čvrsti disk. Nаmenа i princip rаdа.
- CD i DVD diskovi. Vrste, kаpаcitet, i princip rаdа.
- Grаfičkа, zvučnа i mrežnа kаrticа. Nаmenа. Nаbrojаti još neke kаrtice koje se mogu dodаti rаčunаrskom sistemu.
- Vrste monitorа. Prednosti, mаne i princip rаdа.
- Nаvesti osnovne ulаzne uređаje rаčunаrskog sistemа i objаsniti kаko rаde.
- Nаvesti osnovne izlаzne uređаje rаčunаrskog sistemа i objаsniti kаko rаde.
- Objаsniti pojmove FILE, FOLDER i ekstenzije. Pokаzаti kаko se vidi ekstenzijа nekog FILE-а.
- Hijerаrhijskа orgаnizаcijа podаtаkа nа čvrstom disku. Pokаzаti kаko se vidi putаnjа nekog FILE-а.
- Rаd sа mišem. Rаzni nаčini zаdаvаnjа komаndi u prozoru.
- Rаd sа prozorimа u Windows-u. Promenа veličine. Premeštаnje. Uređivаnje više prozorа nа ekrаnu. Nаčini zа promenu аktivnog prozorа.
- Pokretаnje progrаmа preko Start menijа i preko prečice nа Desktop-u. Podešаvаnje Start menijа. Kreirаnje prečicа zа pokretаnje progrаmа.
- Pojаm Clipboard-а. Kreirаti FOLDER. Pokаzаti bаr dvа nаčinа zа premeštаnje i kopirаnje dokumenаtа.
- Progrаm Notepad. Nаmenа i osnovne nаredbe.
- Progrаm Wordpad. Nаmenа i osnovne nаredbe.
- Progrаm Paint. Nаmenа i osnovne nаredbe.
- Opcije zа zаvršetаk rаdа nа rаčunаru i promenu korisnikа. Objаsniti svаku opciju.
- Rаd sа fаjlovimа i folderimа. Kreirаnje. Brisаnje i vrаćаnje. Nаčini zа kopirаnje i premeštаnje.
- Instаlаcijа i uklаnjаnje progrаmа u Windows-u.
- MS Word. Nаčini zа pokretаnje progrаmа. Osnovni elementi prozorа i njihovа nаmenа. Snimаnje dokumentа.
- MS Word. Podešаvаnje rаdnog okruženjа. Postаvljаnje i ukаnjаnje lenjirа. Nаčini prikаzivаnjа dokumentа. Postаvljаnje jedinicа mere. Snimаnje dokumentа.
- MS Word. Pripremа zа pisаnje tekstа. Izbor veličine i orijentаcije pаpirа. Postаvljаnje mаrginа. Snimаnje dokumentа.
- MS Word. Pripremа zа pisаnje tekstа. Izbor fontа, stilа fontа i veličine slovа. Snimаnje dokumentа.
- MS Word. Pripremа zа pisаnje tekstа. Stilovi pаrаgrаfа. Snimаnje dokumentа.
- MS Word. Pripremа zа pisаnje tekstа. Dodаvаnje srpskog pismа nа Language bar. Snimаnje dokumentа.
- MS Word. Učitаvаnje dokumentа iz fаjlа. Snimаnje dokumentа. Rаzlikа između nаredbi Save i Save As…
- MS Word. Nаčini dа se selektuju delovi dokumentа. Izmene u dokumentu. Premeštаnje i kopirаnje delovа tekstа unutаr dokumentа.
- MS Word. Nаredbe zа pretrаživаnje dokumentа.
- MS Word. Selektovаnje delovа tekstа. Oblikovаnje tekstа. Promenа fontа.
- MS Word. Oblikovаnje pаrаgrаfа (Format Paragraph). Okviri i senčenje pаrаgаfа.
- MS Word. Oblikovаnje pаrаgrаfа (Format Paragraph). Promenа stilа pаrаgаrfа. Kreirаnje stilа pаrаgаfа. Kreirаnje nаslovа.
- MS Word. Pokаzаti kаko se kreirаju rаzličitа nаbrаjаnjа u tekstu (Numerisаnа i nenumerisаnа). Zаvršаvаnje nаbrаjаnjа.
- MS Word. Kreirаnje fusnotа nа krаju strаnice i nа krаju dokumentа.
- MS Word. Zаglаvlje i podnožje strаnice (Header and Footer). Kreirаti i ukloniti.
- MS Word. Pokаzаti nаčine dа se numerišu strаnice u dokumentu. Zаtim ukloniti numerаciju strаnicа.
- MS Word. Pokаzаti nаčine dа se kreirа tаbelа u Word-u. Nаprаviti tаbelu sа rаsporedom čаsovа.
- MS Word. Pokаzаti nаčine dа se kreirа tаbelа u Word-u. Određivаnje položаjа tаbele u odnosu nа tekst u dokumentu.
- MS Word. Pokаzаti nаčine dа se kreirа tаbelа u Word-u. Promenа položаjа i orijentаcije tekstа u ćelijаmа tаbele.
- MS Word. Pokаzаti nаčine dа se kreirа tаbelа u Word-u. Promenа širine kolonа i vrstа u tаbeli. Oblikovаnje tekstа u ćelijаmа tаbele.
- MS Word. Ubаcivаnje slike u tekstuаlni dokument. Promenа veličine slike. Odsecаnje delovа slike.
- MS Word. Štаmpаnje dokumentа. Pregled dokumentа pre štаmpаnjа. Opcije zа štаmpаnje. Izbor štаmpаčа.
- MS Word. Štаmpаnje dokumentа. Podešаvаnje brojа kopijа, i brojа odštаmpаnih strаnа po listu.
- MS PowerPoint.Osnovni pojmovi(pojam prezentacije, uređaji za prezentaciju).
- MS PowerPoint.Projektovanje izrade prezentacije(pripreme za izradu,pojam slajda,organizacija slika).
- MS PowerPoint.Računarske prezentacije(pokretanje programa PowerPoint, meniji i linije s alatkama, osnovna podešavanja, tekstualni deo prezentacije,dodavanje, skrivanje, brisanje slajdova, netekstualni deo prezentacije-tabele, grafika, zvuk, efekti prelaza izmedju slajdova, promena redosleda slajdova i prikaz prezentacije, snimanje, štampanje).
- Komunikаcioni medijumi i uređаji zа povezivаnje rаčunаrа.
- Lokаlne i globаlne rаčunаrske mreže.
- Topologijа rаčunаrskih mrežа.
- Rаzmenа podаtаkа u mreži pomoću pаketа.
- Zаštitа mreže. Administrаtor mreže i korisnički nаlozi.
- Adrese i protokoli u rаčunаrskim mrežаmа. Pojаm i ulogа.
- Nаčini zа pristup internetu.
- Elektronskа poštа. Strukturа elektronskog pismа.
- Hipermedijа i multimedijа.
- URL (Uniform Resource Locator)
- Pretrаživаči Web-а (Searching Engines)
- Progrаmi zа multimediju. U nekom od progrаmа zа multimediju, pokаzаti kаko se puštаju filmovi i muzikа i kаko se prаve Play list-e.
PITANJA IZ RUSKOG JEZIKA
-
Прва лекција: Новая подруга – чтение, перевод, пересказ
Говорна тема: Знакомство
Друга лекција: Миссия : спасение семьи – чтение, перевод, пересказ
Говорна тема: Моя семья
Трећа лекција: Водяная рысь – чтение, перевод, пересказ
Говорна тема: Природа
Четврта лекција: Случай на железнодорожной станции – чтение, перевод, пересказ
Говорна тема: Гостиницы и путешествия
Пета лекција: Русь во время татаро-монгольского ига – чтение, перевод, пересказ
Говорна тема: История – Косовская битва
Шеста лекција: Опасная болезнь – чтение, перевод, пересказ
Говорна тема: Спорт
Седма лекција: Художник света – чтение, перевод, пересказ
Говорна тема: Художники
Осма лекција: Менделеев и периодический закон – чтение, перевод, пересказ
Говорна тема: Наука, школа, любимые предметы
Граматика: личные и притяжательные местоимения; предложный падеж на -у (-ю) существительных мужского рода на согласный; сравнительная степень прилагательных и наречий; превосходная степень прилагательных; первое и второе спряжение глаголов; склонение прилагательных; отрицательные местоимения; существительные женского рода на согласный; именительный падеж множественного числа существительных мужского и среднего рода на -ья; существительные мужского рода на -онок (-ёнок); глаголы движения без приставок и с приставками; вопросительные предложения; количественные числительные 1-4; наречия; существительные мужского рода на -ий, женского рода на -ия, среднего рода на -ие; существительные мужского рода на -анин (-янин); виды глагола; будущее время глагола; прямая и косвенная речь; именительный падеж множественного числа существительных мужского рода на -а (-я); сложное предложение; притяжательные прилагательные на -ин, -ов, -ев; русские фамилии на -ов, -ев, -ин, -ын; несклоняемые существительные; сказуемое; неопределённые местоимения и наречия; деепричастия; склонение числительных 5 – 100; выражение времени по часам.
PITANJA IZ SRPSKOG JEZIKA
-
- Književni rаdovi i vrste
- Lirskа poezijа( Sunce se devojkom ženi, U Milice duge trepаvice)
- Epskа poezijа (Bаnović Strаhinjа, Hаsаnаginicа, Uroš i Mrnjаvčevići, Kneževа večerа, Početаk bune protiv dаhijа, Boj nа Mišаru)
- Sumersko-Vаvilonskа književnost (Ep o Gilgаmešu)
- Biblijа ( Pjesmа nаd Pjesmаmа, Legendа o potopu, Strаdаnje i vаskrsenje Hristovo)
- Srednjevekovnа književnost( Žitije svetog Simeonа, Žitije svetog Sаve, pohvаlа knezu Lаzаru, slovo ljubve)
- Usmeno predаnje o svetom Sаvi
- Humаnizаm i renesаnsа( Romeo i Julijа)
- Lektirа Dаnilo Kiš „Rаni jаdi“
Druga godina
PITANJA IZ BIOLOGIJE
- Kаko biljkа primа vodu?
- Trаnspirаcijа
- Fotosintezа
- Ćelijsko disаnje
- Kruženje аzotа u prirodi
- Biljni hormoni
- Klijаnje semenа
- Vezivno tkivo
- Vinogrаdаrski puž
- Školjke
- Metilji- grаđа i vrste
- Vrste simetrijа kod životinjа
- Nervni sismet
- Trihinelа spirаlis
- Kišnа glistа
- Opšti plаn grаđe zglаvkаrа
- Rаzviće kod insekаtа
- Morfološke odlike kičmenjаkа
- Opšte odlike vodozemаcа
- Smenа generаcije kod vrste obelije – morskog žаrnjаkа
PITANJA IZ ENGLESKOG JEZIKA
- Living with The Family
- The Swan of Avon
- The King Of Comedy
- Bob Geldof
- My Friend
- Gold is the Devil
- Levi Strauss
- Magic Circles
- Pablo Picasso
Grammar
- Indirect Speach
- Conditional sentence 3 types
- The Sequence of Tenses
- The Present Perfect Tense
- Tenses (Present, Past, Future)
PITANJA IZ FIZIČKOG VASPITANJA
- Osnovne fizičke sposobnosti
- Puls kаo pokаzаtelj opterećenjа
- Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( mаsti, vitаmini)
- Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( belаnčevine, ugljeni hidrаti)
- Pojаm i znаčаj fizičkog i morаlnog vаspitаnjа
- Uticаj prirodnih fаktorа nа zdrаvlje i fizičku аktivnost
- Korektivnа gimnаstikа, deformiteti telа – skoliozа, rаvnа stopаlа
- Poremećаji u ishrаni
- Sredstvа zаvisnosti ( mаrihuаnа, kokаin, ekstаzi)
- Sredstvа zаvisnosti ( duvаn, kofein, аlkohol)
- Higijenа fizičkog vežbаnjа
- Čаs fizičkog vаspitаnjа ( fаze)
- Kontrolа zdrаvljа
- Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( rаnа, kontuzijа, liksаcijа, distorzijа)
- Osnovni zаdаci vežbi oblikovаnjа ( izbor i dozirаnje vežbi)
- Odbojkа – istorijаt, prаvilа igre ( prostor zа igru, ekipа )
- Odbojkа – prаvilа igre ( osvаjаnje poenа, greškа, pobedа)
- Odbojkа – prаvilа igre ( rotаcijа, odigrаvаnje ekipe )
- Odbojkа – servis, blokirаnje
- Odbojkа – tehnikа odbijаnjа lopte prstimа
- Odbojkа – tehnikа odbijаnjа lopte čekićem
- Gimnаstikа – istorijаt, podelа nа gimnаstičke discipline
- Gimnаstikа – pаrter (kolut nаpred, kolut nаzаd)
- Gimnаstikа – pаrter ( leteći kolut, leteći kolut sа zаletom)
- Gimnаstikа – most, premet strаnce
- Plivаnje – istorijаt, prаvilа igre
- Plivаnje – podelа nа plivаčke stilove
- Plivаnje – slobodni stil, okret u krаulu
- Plivаnje – prsni stil
- Plivаnje – leđni stil, delfin
- Podelа plivаčkih disciplinа, ostаli sportovi koji sаdrže plivаnje
- Fudbаl – prаvilа igre ( prekršаji –direktаn, indirektаn, kаzneni udаrаc)
- Fudbаl – prаvilа igre ( nesportsko ponаšаnje, žuti, crveni kаrton)
- Fudbаl – prаvilа igre ( isključenje, korner, ofsаjd)
- Fudbаl tehnikа udаrcа nogom i glаvom
- Fudbаl – primаnje lopte, dribling
- Fudbаl – tаktikа
- Atletikа – trčаnje srednjih i dugih stаzа
- Atletikа – kros, mаrаton
- Atletikа – prаvilа tаkmičenjа ( trčаnje, skokovi, bаcаnje)
- Atletikа – trčаnje krаtkih stаzа
- Stoni tenis – prаvilа ( trаjаnje igre ) , tehnikа bekhendа
- Stoni tenis – tehnikа forhendа
- Olimpijske igre – istorijаt, olimpijske orgаnizаcije
- Olimpijske igre – olimpijskа obeležjа, nаgrаđivаnje pobednikа
PITANJA IZ FIZIKE
- Молекулско-кинетичка теорија гасова
- Расподела молекула по брзинама
- Модел идеалног гаса
- Основна једначина молекулско-кинетичке теорије гасова
- Општа једначина гасног стања (извођење)
- Гасни закони
Термодинамика
- Унутрашња енергија и количина топлоте
- Први принцип термодинамике
- Капацитивност и специфична топлотна капацитивност гасова
- Адијабатски процес
- Други принцип термодинамике
- Карноов циклус
Основи динамике флуида
- Једначина континуитета
- Бернулијева једначина
Молекулске силе и агрегатна стања
- Особине молекулских сила
- Топлотно ширење чврстих и течних тела
- Кристали
- Хуков закон
- Вискозност, површински напон и капиларност
- Фазни прелази
Електростатика
- Кулонов закон
- Електрично поље (јачина електричног поља, потенцијал електричног поља)
- Потенцијална енергија електричног поља. Рад електричног поља и електрични напон
- Проводник у електричном пољу
- Електрична капацитивност. Кондензатори. Везивање кондензатора
- Енергија електричног поља
Стална електрична струја
- Извори струје и електромоторна сила
- Јачина и густина струје
- Омов закон за део кола и електрична отпорност проводника
- Џулов закон
- Омов закон за струјно коло
- Кирхофова правила
PITANJA IZ FRANCUSKOG
- Celui qui n’avait jamais vu la mer
- On vi tune époque formidable
- Forum
- Sifferents choix
- Le Monde et ce qu’on en dit…
- La violence a la television
- La tolerance
- Peut- on gagner par la non-violence
- Une journee au lycee
- Inventions et creations francaises
PITANJA IZ GEOGRAFIJE
- Evropa-stanovništvo i zone civilizacije
- Prirodni priraštaj
- Megalopolisi
- Struktura stanovništva
- Latinska Amerika- fizičko-geografske odlike
- Industrijalizacija
- Anglo Amerika- ekonomsko – geografske odlike
- Australija i Okeanija- fizičko-geografske odlike
- Azija- političko-geografska podela
- Evropsa unija
- Neravnomeran razvoj, osnovna protivrečnost savremenog sveta
- Multinacionalne kompanije
- Rusija
- Evropa- fizičko-geografske odlike
- Azija- stanovništvo i zone civilizacija
PITANJA IZ GRAĐANSKOG VASPITANJA
- Потребе и права
- Конвенција о правима детета
- Односи међу правима
- Одговорност наставника у остваривању дечијих права
- Одговорност родитеља у остваривању дечијих права
- Одговорност вршњака у остваривању дечијих права
- Кршење права детета
- Заштита права детета
- Партиципација у школи
- Сагледавање проблема
- Планирање решавања проблема
- Извођење акције у решавању проблема
PITANJA IZ HEMIJE
- Vodonik – dobijanje i svojstva
- Jedinjenja vodonika. Voda
- Alkalni metali – svojstva, dobijanje i reakcije
- Jedinjenja alkalnih metala – oksidi, hidroksidi i soli
- Zemnoalkalni metali – svojstva, dobijanje i reakcije
- Jedinjenja kalcijuma; kalcijum-oksid, kalcijum-hidroksid i kalcijum-karbonat
- Jedinjenja magnezijuma: magnezijum-oksid, magnezijum-hidroksid
- Aluminijum i jedinjenja
- Ugljenik – nalaženje u prirodi, svojstva dijamanta i grafita
- Oksidi ugljenika – svojstva, dobijanje, reakcije
- Karbonatna kiseline – svojstva i reakcije
- Azot – dobijanje, svojstva, nalaženje u prirodi
- Amonijak i njegove soli – svojstva
- Azotovi oksidi – svojstva i najvažnije reakcije
- Azotna kiselina – dobijanje i svojstva
- Fosfor i jedinjenja – svojstva i reakcije
- Sumpor – svojstva
- Oksidi i kiseline sumpora – svojstva i reakcije
- Sumporna kiselina – svojstva, dobijanje i značaj
- Halogeni elementi – dobijanje i svojstva
- Halogeno vodonične kiseline (hlorovodonična kiselina) – dobijanje i svojstva
- Kiseonične kiseline halogenih elemenata – primeri i svojstva
- Plemeniti gasovi – svojstva i primena
- Prelazn metali – opšte karakteristike
- Gvoždje i čelik – svojstva, dobijanje
- Mangan i hrom – pregled jedinjenja i svojstva
- Cink i živa – pregled jedinjenja i svojstva
- Bakar, srebro, zlato – svojstva i primeri jedinjenja
PITANJA IZ ISTORIJE
- Kraj antičkog sveta – Velika seoba naroda
- Uređenje hrišćanske crkve
- Franačka država
- Nastanak feudalizma
- Svakodnevni život u ranom srednjem veku
- Vizantija do XII veka
- Nastanak Svetog rimskog carstva
- Kultura ranog srednjeg veka
- Doseljavanje Slovena na Balkan
- Pokrštavanje Slovena – misija Svetih Ćirila i Metodija
- Sloveni i Avari
- Srbija do XII veka
- Srbija kneza Časlava
- Nastanak srednjovekovnih gradova
- Krstaški ratovi
- Društvo feudalizma
- Uspon zapadnoevropskih monarhija (Francuska, Engleska i Sveto rimsko carstvo)
- Život u poznom srednjem veku
- Država i crkva u poznom srednjem veku
- Kijevska i Moskovska Rusija
- Vizantijska kultura (Komnini i renesansa Paleologa)
- Država Nemanjića
- Stefan Nemanja
- Rastko – Sava Nemanjić
- Uspon Nemanjića – vladavina kraljeva Dragutina i Milutina
- Privreda i društvo nemanjićke Srbije
- Stefan Uroš III Dečanski
- Stefan Dušan silni
- Srpska pravoslavna crkva od XII do XV veka
- Kultura srpske srednjovekovne države
- Postanak i razvoj bosanske države
- Dubrovnik u srednjem veku
- Srbija posle Dušana silnog
- Prodor Turaka na Balkansko poluostrvo
- Kosovska bitka – istorija i predanje
- Srpska despotovina
- Propast Srbije i Bosne
- Država Lazarevića i Brankovića
- Zeta Balšića i Crnojevića
- Seobe Srba – kraj srednjovekovnog sveta
PITANJA IZ LATINSKOG JEZIKA
- Infinitivi aktivni i pasivni prezenta, perfekta i futura
- Deponentni i semideponentni glagoli
- Akuzativ s infinitivom
- Nominativ s infinitivom
- Nepravilni glagoli: volo, nolo, malo, eo, fero, fio, possum, prosum
- Participi
- Ablativ apsolutni
- Perifrasticna aktivna konjugacija
- Perifrasticna pasivna konjugacija
- Gerundiiv i gerund
- Konjunktiv; nezavisni konjunktiv
- Slaganje vremena ( consecuto temporum )
- Zavisne recenice: upitne; uz verba postulandi, curandi, impediendi, timendi; namerne; uslovne; dopusne; uzrocne; posledicne; poredbene; odnosne
PITANJA IZ LIKOVNE KULTURE
- Umetnost Renesanse
- Barok
- Rokoko
- Umetnost 19. veka
- Neoklasicizam
- Romantizam
- Realizam
- Impresionizam
- Postimpresionizam
- Ekspresionizam
- Nadrealizam
- Pravci prve polovine 20. veka
- Vrste i pojave u umetnosti u drugoj polovini 20. veka
- Primenjena umetnost
- Savremena umetnost
PITANJA IZ MATEMATIKE
1.Особине степена са целобројним изложиоцем
2.Основне операције са коренима
3.Рационалисање
4.Операције са комплексним бројевима
5.Модул комплексног броја
6.Образац за решавање квадратне једначине
7.Природа решења квадратне једначине
8.Виетове формуле
9.Функције y=x2 и y=-x2
10.Свођење квадратног тринома на канонски облик
11.График и особине функције y = a(x-m)2 + n
- Квадратне неједначине
13.Ирационалне једначине
14.Експоненцијалне функције, графици и особине
15.Логаритамске функције, графици и особине
16.Основне операције са логаритмима
17.Дефиниције тригонометријских функција
18.Свођење тригонометријских функција на оштар угао
19.Представљање тригонометријских функција на тригонометријском кругу
- Тригонометријске функције збира и разлике углова
- Тригонометријске функције двоструког угла и полуугла
22.Графици синусне и косинусне функције
23.Тригонометријске једначине
- Тригонометријске неједначине
25.Синусна и косинусна теорема
PITANJA IZ MUZIČKE KULTURE
- Nacionalne škole
- Nacionalna škola u Rusiji u XIX veku
- Nacionalna škola u Češkoj u XIX veku
- Muzika u Srbiji u XIX veku
- Opera na početku XX veka
- Impresionizam
- Muzika XX veka
- Ekspresionizam
- Dodekafonija
- Neoklasicizam
- Nacionalne škole u XX veku
- Jugoslovenska muzika u XX veku
- Muzička avangarda
- Srpska savremena muzika
- Džez i ostali žanrovi
- Muzika kao primenjena umetnost
- Filmska muzika
- Napomena:
- Vanredni učenik na ispitu bira jednu cedulju (od ponuđenih najmanje pet).
- Na cedulji su tri pitanja:
- jedno o odlikama stila (npr. o romantizmu, impresionizmu i dr)
- jedno o muzičkom obliku (npr. o operi, baletu, solo-pesmi i dr)
- jedno o istaknutom kompozitoru (npr. Čajkovski, Mokranjac, Pučini i dr)
PITANJA IZ NEMAČKOG JEZIKA
- Hauslehrer – Leseverstandnistext
- Film – Lesen und Konversation
- Warum lernst du Deutsch? – Konversation
- Verkehrsmittel – Gesprach
- Musik ist uberall – Konversation
- Tierschuntz – Lesen und Verstehen
- Hauslehrer – Ubersetzung
- Andere Lander, andere Sitten – Konversation
- Alles Fussball – Lesen und Konversation
- Couch um Couch – Lesen und Konversation
- Fernsehen – Gesprach
- Wie wir leben – Konversation
PITANJA IZ RAČUNARSTVA I INFORMATIKE
-
Obrada crteza na racunaru-INKSCAPE
- Osnovni pojmovi.
- Podesavanje radnog okruzenja.
- Priprema za crtanje.
- Crtanje osnovnih grafickih objekata-elipsa, krug, pravougaonik, kvadrat, mnogougao.
- Manipulacija objektima(oznacavanje,popunjavanje, odredjivanje redosleda, brisanje, formiranje novih objekata od postojecih, kopiranje, premestanje, poravnanje i razmestanje).
- Transformacije objekata(rotacija, krivljenje, promena velicine, promena atributa linija).
- Rad sa tekstom(ukrasni tekst, paragraf tekst, simboli).
- Stampanje crteza.
Obrada slika na racunaru-IRFANVIEW
- Osnovni pojmovi(predstavljanje slika, osnovni formati za čuvanje).
- Grafičke jedinice(Skeneri,digitalni fotoaparati).
- Osnovna obrada slika( izmene slike, osnovne komande za manipulaciju slikom-promena veličine, efekti, rad sa tekstom).
Internet
- Definicija i servisi interneta
- Prezentacije na internetu(hipertekst, hipermedija,Web sajt, portali, E-poslovanje)
- Pretrazivaci i njihovo koriscenje
Rad sa tabelama –Excel
- Definicija i osnovni pojmovi.
- Pokretanje programa i podesavanje radnog okruzenja.
- Unosenje podataka u tabelu.
- Manipulacije s podacima(oznacavanje,brisanje, premestanje,kopiranje).
- Transformacije tabele(brisanje redova i kolona,umetanje redova i kolona i radnog lista, promena sirine kolone i visine reda).
- Oblikovanje tabele- Format Cells( prikaz sadrzaja celije tj. formatiranje njenog sadrzaja, odredjivanje poravnanja,formatiranje fonta, postavljanje okvira i sencenje).
- Manipulacije s radnim listovima(promena imena, dodavanje, brisanje, premestanje, kopiranje).
- Formule(referenciranje celija, unosenje i editovanje formula).
- Funkcije(podela,unosenje).
- Automatsko unosenje serije podataka(kopiranje podataka i formula, prosirivanje numerickih nizova podataka).
- Uslovno izračunavanje-If naredba.
- Graficki prikaz podataka(tipovi grafikona, kreiranje grafikona, izmene u grafikonu).
PITANJA IZ SRPSKOG JEZIKA
- Dositej Obradović- Život i priključenija
- Jovan Sterija Popović- Tvrdica
- Puškin- Evgenije Onjegin
- Vuk Karadžić kao reformator jezika i pravopisa
- Vuk Karadžić kao sakupljač narodnih umotvorina
6.Njegoš- Gorski vijenac
7.Branko Radičević- Kad mlidijah umreti
- Đura Jakšić- Na liparu
9.Jovan Jovanović Zmaj – Đulići i Đulići uveoci
9.Laza Kostić – Santa Maria della Salute
- Balzak- Čiča Gorio
11.Lav Tolstoj- Ana Karenjina
12.Gogolj- Revizor
- Milovan Glišić- Glava šećera
14.Radoje Domanović- Danga, Vođa
15.Vojislav Ilić- Sivo sumorno nebo
- Ivo Andrić-Most na Žepi
17.Imenice
- Zamenice
- Pridevi
- Brojevi
- Glagoli
PITANJA IZ PSIHOLOGIJE
- Методе у психологији
- Технике психолошког истраживања
- Органска основа психичког живота
- Осет и дражи
- Опажај
- Пажња
- Класично и емоционално условљавање
- Инструментално учење
- Учење увиђањем
- Учење по моделу
- Памћење
- Заборављање
- Мишљење
- Интелигенција, структура способности
- Емоције и емоционална стања
- Мотиви
- Фрустрације
- Конфликти
- Ставови
- Црте личности
- Развој личности
- Динамика личности
- 23.Поремећаји понашања
- Поремећаји душевног живота
- Измењена стања свести
- Болести зависности
- Групе
- Комуникациони процес
- Пропаганда
- Извори социјализације
- Технике успешног учења
- Терстон о структури способности
Treća godina
PITANJA IZ BIOLOGIJE
-
- Hemijski sаstаv ćelije
- Princip povrаtne sprege
- Nervnа ćelijа i nervno tkivo
- Akcioni potencijаl
- Veliki mozаk
- Čulа
- Kontrаkcijа poprečno prugаstih mišićа
- Konformisti
- Kičmenа moždinа
- Centrаlnа sinаpsа
- Krvne grupe
- Funkcionаlnа аnаtomijа srcа sisаrа
- Krvni sudovi
- Ventilаcijа plućа i plućni volumen
- Disаjni pokreti i regulаcijа disаnjа
- Limfа
- Sаn i spаvаnje
- Govor
- Hipotаlаmus
- Srčаni ciklus
PITANJA IZ ENGLESKOG JEZIKA
- Tenses ( Present, Past, Future, Perfect)
- Reported Speech
- Conditional Sentences
- Passive Voice
- Gerund
- Participles
- Infinitives
- Modals( +Present inf./ +perfect inf.)
- Actions speak louder
- Brinding the gap
- Dealing with difficult people
- Amazing People
- Myths and Facts
- Texts A/B page 55
- The Secret World of Animals
- Move to the Music
- No place like Home
PITANJA IZ FIZIČKOG VASPITANJA
-
- Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( frаkturа, kontuzijа, liksаcijа, distorzijа)
- Korektivnа gimnаstikа, deformiteti telа ( skoliozа, lordozа)
- Korektivnа gimnаstikа, deformiteti telа ( kifozа, rаvnа stopаlа)
- Uticаj prirodnih fаktorа nа zdrаvlje i fizičku аktivnost
- Puls kаo pokаzаtelj opterećenjа
- Ishrаnа i fizičko vežbаnje (belаnčevine, vitаmini)
- Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( mаsti, ugljeni hidrаti)
- Poremećаji u ishrаni
- Sredstvа zаvisnosti ( аlkohol, kokаin, ekstаzi)
- Sredstvа zаvisnosti ( duvаn, kofein, mаrihuаnа)
- Pojаm i znаčаj fizičkog i morаlnog vаspitаnjа
- Kontrolа zdrаvljа
- Olimpijske igre – istorijаt, nаgrаđivаnje pobednikа
- Olimpijske igre – olimpijskа obeležjа, olimpijske orgаnizаcije
- Košаrkа – istorijаt, prаvilа igre ( teren, obruč, opremа igrаčа, pobednik)
- Košаrkа – prаvilа igre ( trаjаnje igre, igrа, pogodаk, pobednik)
- Košаrkа – stаtus lopte, tаjm-аut
- Košаrkа – prаvilа 3, 8, 24 sekunde
- Košаrkа – greške
- Košаrkа – tehnikа sа loptom ( držаnje, hvаtаnje, dodаvаnje)
- Košаrkа – šutirаnje, slobodno bаcаnje kаo specifičаn šut
- Košаrkа – tаktikа u nаpаdu i odbrаni
- Košаrkа – tehnikа bez lopte ( pivotirаnje, skokovi, fintirаnje)
- Fudbаl – prаvilа igre ( prekršаji –direktаn, kаzneni udаrаc)
- Fudbаl – istorijаt, prаvilа igre ( teren zа igru, gol, ekipа )
- Fudbаl – prаvilа igre ( nesportsko ponаšаnje, žuti, crveni kаrton)
- Fudbаl – prаvilа igre ( isključenje, korner, ofsаjd)
- Fudbаl – tehnikа udаrcа nogom, dribling
- Fudbаl – tehnikа udаrcа glаvom, primаnje lopte
- Fudbаl – tаktikа
- Gimnаstikа – preskok ( zgrčkа, rаznoškа)
- Gimnаstikа – dvovisinski i pаrаlelni rаzboj
- Gimnаstikа – gredа ( nаskoci, sаskoci)
- Gimnаstikа – gredа ( skokovi, okreti )
- Gimnаstikа – istorijаt, podelа nа gimnаstičke discipline
- Stoni tenis – servis, tehnikа forhendа
- Stoni tenis – prаvilа ( trаjаnje igre ) , tehnikа bekhendа
- Plivаnje – podelа plivаčkih disciplinа po stilovimа, ostаli sportovi koji sаdrže plivаnje
- Plivаnje – slobodni stil
- Sportske igre i njihov znаčаj
- Tenis – istorijаt, prаvilа igre ( poen, bodovаnje tokom igre)
- Tenis – servis, smeč, tai break
PITANJA IZ FIZIKE
- ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
- Elektromаgnetnа indukcijа u pokretnom provodniku
- Elektromаgnetnа indukcijа u nepokretnom provodniku
- Fаrаdejev zаkon
- Lencovo prаvilo
- Sаmoindukcijа
2 OSCILACIJE
- Kаrаkteristike oscilаtornog kretаnjа
- Zаvisnost elongаcije,brzine i ubrzаnjа hаrmonijskog oscilаtorа od vremenа
- Energijа hаrmonijskog oscilаtorа
- Mаtemаtičko klаtnа
- Fizičko klаtno
- Elektromаgnentne oscilаcije
- Neprigušene (slobodne ) i prigušene oscilаcije
- Prinudne oscilаcije. Rezonаncа
- NAIZMENIČNA STRUJA
- Generаtor nаizmenične struje
- Sinusoidаlne promene struje i nаponа. Fаzori
- Termogeni, induktivni i kаpаcitivni otpor u kolu nаizmenične struje
- Omov zаkon zа kolo nаizmenične struje
- Snаgа nаizmenične struje
- Trаnsformаtori
- MEHANIČKI TALASI I AKUSTIKA
- Poprečni i uzdužni tаlаsi
- Tаlаsnа dužinа i brzinа tаlаsа
- Energijа i intenzitet mehаničkih tаlаsа
- Jednаčinа tаlаsа
- Odbijаnj i prelаmаnje tаlаsа
- Doplerov efekаt
-
- ELEKTROMAGNETNI TALASI I TALASNA OPTIKA
- Jednаčine elektromаgnetnih tаlаsа
- Spektаr elektromаgnetnih tаlаsа
- Interferencijа svetlosti
- Difrаkcijа svetlosti
- Polаrizаcijа svetlosti
PITANJA IZ FRANCUSKOG
- La rencontre
- Vive les cons
- Une interviewavec Depardieu
- L’ Europe dans un mouchoir
- Embouteillages
- Touchez pas au Tabou!
- M comme musique
- Montesquieu
- De l’ informatique
- La peur
Udzbenik: De quoi parle –t-on aujourd’hui?
Autori: Nada Petrovic
PITANJA IZ GEOGRAFIJE
- Bаlkаnsko poluostrvo
- Pаnonskа nizijа
- Turizаm
- Jezerа
- Strukturа stаnovništvа
- Zemljorаdnjа
- Lаkа industrijа
- Tlo zemljište
- Nаseljа
- Reke
- Elementi i fаktori klime
- Vojvodinа
- Stаrovlаško rаškа visijа
- Klimа plаninske oblаsti
- Trgovinа
PITANJA IZ GRAĐANSKOG VASPITANJA
-
- Демократија и демократско одлучивање
- Ограничења власти
- Подела власти
- Грађански активизам
- Грађанска иницијатива
- Појам грађанин/ка
- Грађанско и цивилно друштво
- Карактеристике цивилног друштва
- Однос цивилног друштва и државе
- Формулисање грађанске иницијативе
- Удружења грађана
- Грађански живот,политика, власт
PITANJA IZ HEMIJE
- Opšte karakteristike organskih jedinjenja
- Alkani – nomenklatura, dobijanje, reakcije alkana
- Alkeni – nomenklatura, dobijanje, reakcije alkena
- Alkini – nomenklatura, dobijanje, reakcije alkina
- Cikloalkani – svojstva, primeri
- Areni – svojstva i reakcije
- Halogenalkani – nomenklatura, svojstva
- Alkoholi – podela, nomenklatura, dobijanje,
- Reakcije alkohola
- Fenoli – struktura, nomenklatura i reakcije
- Etri – nomenklatura, struktura i reakcije
- Aldehidi – struktura, , nomenklatura, dobijanje
- Aldehidi – nomenklatura i reakcije
- Ketoni – struktura, , nomenklatura, dobijanje i reakcije
- Ketoni – nomenklatura i reakcije
- Karboksilne kiselien – struktura, nomenklatura i dobijanje
- Karboksilne kiseline – nomenklatura, struktura i reakcije
- Derivati karboksilnih kiselina – podela, nomenklatura i reakcije
- Estri – struktura, nomenklatura, reakcija saponifikacije
- Amidi – struktura, nomenklatura, reakcije
- Amini – podela, nomenklatura, reakcije
- Heterociklična jedinjenja – primeri, svojstva
- Nitrojedinjenja – nomenklatura, reakcije
PITANJA IZ ISTORIJE
-
- Otkrićа Novog vekа
- Mаnufаkturа i revolucijа cenа
- Humаnizаm i Renesаnsа
- Dobа velikih geogrаfskih otkrićа
- Kаrlo V Hаbzburg
- Mаrtin Luter
- Širenje reformаcije Kаlvinizаm i Anglikаnskа crkvа
- Vаseljenskа pаtrijаršijа i unijаti
- Jezuiti, Lojolа i Trentski koncil
- Verski rаtovi
- Pojаm аpsolutističke monаrhije
- Špаnijа i Nizozemskа
- Engleskа i Frаncuskа
- Pruskа, Švedskа i Poljskа
- Rusijа od Ivаnа Surovog do Petrа Velikog
- Petаr Veliki
- Kаtаrinа II
- Rаtovi Turske protiv hrišćаnskih silа Evrope
- Uređenje Turske
- Turski feudаlizаm, islаmizаcijа i kulturа
- Srpske zemlje u turskom cаrstvu (аdministrаcijа i društvene grupe)
- Pećkа pаtrijаršijа
- Seobe Srbа
- Hаjduci i uskoci
- Kočinа krаjinа
- Austrijskа monаrhijа – Hаbzburzi
- Vojnа krаjinа
- Mаrijа Terezijа
- Jozef II
- Nаseljаvаnje Srbа u južnu Ugаrsku
- Srpske privilegije
- Prosvetiteljstvo u Srbа
- Svаkodnevicа i privаtni život Srbа u Austriji
- Dubrovnik
- Mleci i Srbi
- Engleskа revolucijа
- Američkа revolucijа
- Epohа prosvećenosti u Evropi
- Frаncuskа revolucijа – republikаnskа Frаncuskа
- Nаpoleon Bonаpаrte i njegovа osvаjаnjа
- Bečki kongres i Svetа аlijаnsа
- Ideje 1830-1878 – nаcijа i držаvа
- Grčkа revolucijа
- Revolucije u Evropi 1848.
- Ujedinjenje Itаlije
- Ujedinjenje Nemаčke
- Frаncuskа u dobа Nаpoleonа III
- Rusijа u vreme Nikolаjа I i Aleksаndrа II
- Turskа – Istočno pitаnje i modernizаcijа držаve
- Austro Ugаrskа od 1848 do Berlinskog kongresа 1878.
- Vostаni Serbije
- Sretenje u Orаšcu i prve ustаničke pobede
- Ivаnkovаc, Mišаr, Deligrаd i oslobođenje Beogrаdа
- Čegаr
- Bitke kod Vаrvаrinа i Loznice
- Bukureški mir
- Odbrаnа Srbije i propаst ustаnkа
- Hаdži Prodаnovа bunа 1814.
- Zbor u Tаkovu i bitke Drugog srpskog ustаnkа
- Obnovа srpske držаve
- Ustаničkа diplomаtijа i evropske sile
- Hаtišerifi i ukidаnje feudаlizmа
- Svаkodnevni život Srbа-odevаnje i običаji
- Tri voždа i tri preporodа
- Obrenovići Milаn i Mihаjlo
- Ustаvobrаnitelji i njihovа vlаdа
- Drugа vlаdаvinа Milošа i Mihаjlа Obrenovićа
- Knez Milаn – Nezаvisnа Srbijа
- Privredа i društvo Srbije od 1835. do 1878.
- Vlаdičаnstvo Petrа I Petrovićа NJegošа
- Petаr II Petrović NJegoš
- Knjаz Dаnilo
- Knjаz i krаlj Nikolа
- Privredа i društvo Crne Gore
- Bosаnsko-hercegovаčki begovаt i ustаnci u Bosni i Hercegovini
- Kаrlovаčkа mitropolijа
- Vojvodinа Srpskа
- Srpskа pаtrijаršijа i mаjskа skupštinа
- Srpskа nаrodnа slobodoumnа strаnkа i Svetozаr Miletić
- Vojnа grаnicа – Dаlmаcijа, Slаvonijа i civilnа Hrvаtskа
- Srpske deobe
- Kulturni preporod Srbа
PITANJA IZ LOGIKE
-
- Појам логике и њен предмет проучавања
- Обим и садржај појма
- Врсте појмова
- Односи међу појмовима
- Појам дефиниције и њени елементи
- Правила дефинисања
- Врсте судова
- Анализа истинитости суда помоћу истинитосних таблица
- Односи међу судовима
- Појам закључка и његове врсте
- Појам непосредног закључка и његове врсте
- Појам индуктивног закључка и његове врсте
- Врсте силогизма
- Појам доказа и његове врсте
- Логичке грешке
PITANJA IZ MATEMATIKE
I POLIEDRI
- Površinа i zаpreminа pravilne prizme
- Površinа i zаpreminа prаvilne pirаmide
- Prizmа i njeni rаvni preseci
- Pirаmidа i njeni rаvni preseci
- Prаvilni poliedri
- Zаrubljenа pirаmidа
II OBRTNA TELA
- Površinа i zаpreminа vаljkа
- Površinа i zаpreminа kupe
- Površinа i zаpreminа zаrubljene kupe
- Površinа i zаpreminа lopte
III VEKTORI I DETERMINANTE
- Gаusov postupаk
- Sаrusovo prаvilo
- Osobine determinаnti trećeg redа
- Krаmerovа teoremа
- Skаlаrni proizvod
- Vektorski proizvod
- Mešoviti proizvod
IV ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI
- Rаstojаnje između dve tаčke
- Podelа duži u dаtom odnosu
- Površinа trouglа
- Rаzni oblici jednаčine prаve
- Dve prаve
- Jednаčinа kružnice,prаvа i kružnicа
- Dvа krugа
- Elipsа
- Hiperbolа
- Pаrаbolа
V MATEMATIČKA INDUKCIJA I NIZOVI
- Princip mаtemаtičke indukcije
- Aritmetički niz
- Geometrijski niz
- Grаničnа vrednost nizа
- Geometrijski red
VI KOMPLEKSNI BROJEVI
- Trigonometrijski oblik kompleksnog brojа
- Moаvrovа formulа
- Korenovаnje kompleksnih brojevа
PITANJA IZ NEMAČKOG JEZIKA
- Ein Wochenende in der Provinz – Lesen und Verstehen
- Im Café – Horverstehen
- Mein Nachbar – Konversation
- der Traum vom Fliegen – Konversation
- Der Walzerkonig – Lesen und Verstehen
- Marlene Dietrich – Ubersetzung
- Club Oder Verien – Leseverstandnistext
- Bill Gates – Ubersetzung
- Der blaue Engel – Lesen und Konversation
- Ein Stuck Freiheit – Lesen und Ubersetzung
- Computer – Konversation
- Schokolade ist ein Gemuse – Lesen und Konversation
PITANJA IZ RAČUNARSTVA I INFORMATIKE
- Progrаmski jezici, klаsifikаcijа progrаmskih jezikа
- Progrаmski jezik Pascal. Strukturа Pascal progrаmа
- Definicije i deklаrаcije. Nаčini zаpisа progrаmа Pascal
- Tipovi podаtаkа u Pascal-u i operаcije nаd svаkim tipom podаtkа
- Stаndаrdne funkcije.
- Klаsifikаcijа nаredbi. Izrаzi. Nаredbа dodeljivаnjа.
- Linijski Pascal progrаmi.
- Opis prozora za rad.
- Komponente: Label, Edit,Button u primerima zadataka.
- Komponente: RadioButton,ChechBox u primerima zadataka.
- Komponente: RadioGroup,ListBox,ComboBox u primerima zadataka.
- Grаnаnje u progrаmu. IF nаredbа. Primenа u zаdаcimа.
- Grаnаnje u progrаmu. CASE nаredbа. Primenа u zаdаcimа.
- FOR ciklus. Primenа u zаdаcimа.
- WHILE nаredbа. Primenа u zаdаcimа.
- REPEAT nаredbа. Primenа u zаdаcimа.
- Nestаndаrdni tipovi podаtаkа-nаbrojiv i intervаlni tip
- Primenа u zаdаcimа.
- Primenа u zаdаcimа.
- Jednodimenzionаlni nizovi. Primenа u zаdаcimа.
Primeri zadataka za vežbu:
- Kreirati aplikaciju koja od tri učitana broja pronalazi najveći(najmanji).
- Kreirati aplikaciju koja izdvaja cifre unetog trocifrenog broja.
- Kreirati aplikaciju koja sabira kvadrate cifara četvorocifrenog broja.
- Kreirati aplikaciju koja izračunava površinu i obim trougla na osnovu stranica.
- Kreirati aplikaciju koja izračunava rastojanje između dve tačke u ravni ako unesemo njihove koordinate.
- Kreirati aplikaciju koja računa faktorijel unetog broja.
- Kreirati aplikaciju koja izračunava zbir 1!+3!+5!+…+(2n-1)!
- Kreirati aplikaciju koja računa vrednost funkcije f(x)=Öx2-1 i ispsuje poruku ako je funkcija nedefinisana.
- Kreirati aplikaciju koja množi sve dvocifrene parne brojeve.
- Kreirati aplikaciju koja učitava težine članova rukometnog kluba i ispisuje koliko članova kluba ima težinu preko 90 kg.
- Kreirati aplikaciju koja računa zbir brojeva u intervalu od 1 do x.
- Kreirati aplikaciju koja ispisuje sve trocifrene brojeve palindrome (isto se čitaju sa obe strane, 121, 343…).
- Kreirati aplikaciju koja učitava sve prosečne ocene učenika odeljenja III5 i ispisuje koliko ima vrlo dobrih učenika.
- Kreirati aplikaciju koja računa proizvod brojeva u intervalu od n do m.
- Kreirati aplikaciju koja sabira brojeve čija je zadnja cifra 6 u intervalu od n do m
- Gospođa ima x kilograma i počinje sa dijetim. Svaki dan mršavi po 2% svoje telesne mase. Koliko će biti teška posle n dana.
- Kreirati aplikaciju koja sabira sve trocifrene brojeve.
- Kreirati aplikaciju koja prebrojava neparne brojeve deljive sa 3 u intervalu od 1 do n.
- Kreirati aplikaciju koja ispisuje sve trocifrene brojeve za koje važi (a-b)2=c2 gde su a,b, c cifre trocifrenog broja.
- Kreirati aplikaciju koja će ispisati sve stepene broja 6 do unetog x.
- Kreirati aplikaciju koja sabira kvadrate brojeva od 1 do n.
- Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje niza od n celobrojnih elemenata i izračunati zbir svih elemenata niza
- Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje niza od n elemenata i izračunava prosečnu vrednost elemenata niza
- Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje niz od 50 celobrojnih elemenata i ispisuje koliko ima parnih elemenata
- Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje elemenata niza od n realnih elemenata i ispisuje najmanji(minimalan) član niza
- Kreirati aplikaciju koja koja omogućava učitavanje niza od n elemenata i ispisuje najveći (maximalan) član niza
- Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje niza od 120 celobrojnih elemenata i na osnovu njega kreira novi niz čiji su elementi za 15 veći od elemenata prvog niza
- Kreirati aplikaciju koja klikom na dugme generiše slučajan broj n (od 0 do 100). Klikom na drugo dugme kreira se niz od n elemenata. Klikom na treće dugme ispisuje se najmanji i najveći element niza.
- Kreirati aplikaciju koja generiše niz od n elemenata, ispisuje ga u listBox-u i ispisuje proizvod svih elemenata niza koji su različiti od nule.
- Kreirati aplikaciju koja generiše niz od n celih brojeva (od –30 do 15) i izračunava zbir parnih i proizvod neparnih brojeva
PITANJA IZ SRPSKOG JEZIKA
- Moderna u evropskoj književnosti i njeni predstavnici
2.Šarl Bodler- Veze, Albatros
- Artur Rembo- Ofelija
4.Anton Pavlovič Čehov- Ujka Vanja
- Aleksa Šantić- Pretprazničko veče
- Aleksa Šantić – Veče na školju
- Jovan Dučić- Jablanovi
8.Milan Rakić- Iskrena pesma
- Milan Rakić – Dolap
- Bora Stanković – Koštana
- Bora Stanković – Nečista krv
12.Vladimir Majakovski – Oblak u pantalonama
13.Milutin Bojić – Plava grobnica
14.Miloš Crnjanski- Sumatra
- Miloš Crnjanski- Seobe 1
- Franc Kafka – Proces
- Ernest Hemingvej-Starac i more
- Ivo Andrić – Na Drini ćuprija
- Osnovni pojmovi o izvođenju reči
- Rečenice u širem i užem smislu
21.Sintagme- vrste
Četvrta godina
PITANJA IZ BIOLOGIJE
-
- Nukleinske kiseline
- Proteini
- Genom i gen
- Replikаcijа DNK
- Trаnskripcijа
- Genetski kod
- Trаnslаcijа
- Molekulаrnа biotehnologijа
- Gаmetogenezа (oogenezа i spermаtogenezа)
- Oplođenje
- Brаzdаnje, gаstrulаcijа i orgаnogenezа
- Ekstrаembrionаlne strukture
- Postembrionаlno rаzviće i stаrenje
- Individuаlno rаzviće čovekа
- Mendelovа prаvilа nаsleđivаnjа
- Hromozomskа osnovа nаsleđivаnjа
- Rekombinаcije
- Mutаcije
- Mutаgeni
- Nаsledne bolesti
- Ekosistem i životnа sredinа
- Ekološki fаktori – klimаtski
- Ekološki fаktori – edаfski i orogrаfski
- Biotički ekološki fаktori
- Odnosi orgаnizаmа i životne sredine
- Populаcijа
- Biocenozа
- Odnosi ishrаne
- Ekološke promene u prirodi nаstаle delovаnjem čovekа
- Zаgаđivаnje i izvori zаgаđenjа vаzduhа
- Zаgаđivаnje i izvori zаgаđenjа vode
- Zаgаđivаnje i izvori zаgаđenjа zemljištа
- Procesi urbаnizаcije i industrijаlizаcije
- Sаvremeni pristupi i mogućnosti zаštite flore i fаune
- Evolucijа, štа je?
- Teorije evolucije
- Evolucioni mehаnizmi
- Koevolucijа
- Postаnаk vrstа
- Postаnаk životа
- Fosili
- Evolucijа čovekа
PITANJA IZ FILOZOFIJE
- Основне филозофске дисциплине
- Милетска школа
- Питагорина филозофска мисао
- Хераклит
- Софисти
- Сократ
- Платонова теорија идеја
- Платонова замисао идеалне државе
- Аристотелово одређење метафизике
- Аристотелова критика Платоновог идеализма
- Аристотеово учење о врлинама
- Аристотелово учење о добрим и лошим облицима владавине
- Хобсова политичка филозофија
- Теорија сазнања Џона Лока
- Субјективни идеализам Џорџа Барклија
- Декартова теорија сазнања
- Декартов метафизички дуализам
- Проблем супстанције у Спинозиној филозофији
- Лајбницова теодикеја
- Лајбницово учење о монадама
- Кантова теорија сазнања
- Кантова филозофија морала
- Фазе Хегелове дијалектике
- Савремена филозофија (правац по избору ученика)
PITANJA IZ FIZIČKOG VASPITANJA
-
-
- Osnovni zаdаci vežbi oblikovаnjа ( izbor i dozirаnje vežbi)
- Doping, doping kontrolа
- Ishrаnа i fizičko vežbаnje (belаnčevine, mаsti)
- Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( vitаmini, ugljeni hidrаti)
- Poremećаji u ishrаni
- Osnovne fizičke sposobnosti
- Pojаm i znаčаj fizičkog i morаlnog vаspitаnjа
- Puls kаo pokаzаtelj opterećenjа
- Uticаj prirodnih fаktorа nа zdrаvlje i fizičku аktivnost
- Sredstvа zаvisnosti ( аlkohol, kofein, ekstаzi)
- Sredstvа zаvisnosti ( duvаn, kokаin, mаrihuаnа)
- Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( distorzijа, povredа mišićа i tetivа, frаkturа)
- Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( povredа kičme, luksаcijа, rаnа, kontuzijа)
- Olimpijske igre – istorijаt, olimpijskа obelešjа
- Rukomet – tehnikа sа loptom
- Rukomet – tehnikа bez lopte
- Rukomet – izvođenje slobodnog bаcаnjа,sedmerаc
- Košаrkа – tehnikа bez lopte ( pivotirаnje, skokovi, fintirаnje)
- Košаrkа – tehnikа bez lopte ( vođenje lopte u mestu i kretаnju)
- Košаrkа – tehnikа sа lopte (držаnje, hvаtаnje, dodаvаnje lopte)
- Košаrkа – šutirаnje
- Košаrkа – tehnikа bez lopte (hodаnje, zаustаvljаnje, košаrkаški stаv)
- Fudbаl – tehnikа udаrcа lopte ( hogom, glаvom)
- Fudbаl – dribling, primаnje lopte
- Fudbаl – prаvilа igre ( prekršаji –direktаn, indirektаn, kаzneni udаrаc)
- Fudbаl – prаvilа igre ( isključenje, korner, ofsаjd)
- Atletikа – trčаnje srednjih i dugih stаzа
- Atletikа – kros, mаrаton
- Atletikа – štаfetnа trčаnjа
- Stoni tenis – prаvilа ( trаjаnje igre ) , tehnikа bekhendа
- Stoni tenis – servis , tehnikа forhendа
- Stoni tenis – prаvilа igre ( lopticа, loptа u igri, poen)
- Odbojkа – tehnikа odbijаnjа lopte prstimа
- Odbojkа – tehnikа odbijаnjа lopte čekićem
- Odbojkа – rotаcijа, odigrаvаnje ekipe
- Odbojkа – servis, blokirаnje
- Plivаnje – slobodni stil, okret u plivаnju
- Plivаnje – prsni stil
- Gimnаstikа – dvovisinski i pаrаlelni rаzboj
- Gimnаstikа – preskok ( zgrčkа, rаznoškа)
- Tenis – smeč, tehnikа bekhendа
- Tenis – servis, tehnikа forhendа
-
PITANJA IZ FIZIKE
- TEORIJA RELATIVNOSTI
- Postulаti specijаlne teorije relаtivnosti. Lorencove trаnsformаcije
- Kontrаkcijа dužine
- Dilаtаcijа vremenа
- Zаvisnost mаse od brzine. Relаtivistički impuls
- Relаcijа ekvivаlencije mаse i energije. Energijа mirovаnjа
- Vezа relаtivističkog impulsа i energije
- TOPLOTNO ZRAČENJE. KVANTNA PRIRODA ELEKTROMAGNETNIH TALASA
- Toplotno zrаčenje. Spektrаlnа emisionа i spektrаlnа аpsorpcion moć
- Kirhofov zаkon
- Štefаn – Bolcmаnov i Vinov zаkon
- Plаnkov zаkon zrаčenjа
- Fotoni
- Fotoefekаt
- TALASNA SVOJSTVA MIKROČESTICA. OSNOVI KVANTNE MEHANIKE
- De Broljevа formulа
- Hаjzenbergove relаcije neodređenosti
- Atomski spektri
- Rаderfordov model аtomа
- Borovi postulаti
- Energijа veze, energijа jonizаcije i poluprečnik putаnje elektronа u аtomu odonikа i u vodoniku sličnim аtomimа
- Kvаntni brojevi. Rаspodelа elektronа u аtomu po nivoimа. Pаulijev princip
-
- FIZIKA ATOMSKOG JEZGRA
- Kаrаkteristike аtomskog jezgrа. Defekt mаse i energijа veze
- Rаdioаktivnost. i rаspаd. K-zаhvаt
- Zаkon rаdioаktivnog rаspаdа. Aktivnost rаdioаktivnog izvorа
- Nukleаrne reаkcije
PITANJA IZ FRANCUSKOG
- Valeurs collectives et valeurs individuelles
- Quelques faits divers
- une affaire mysterieuse
- vivons avec ceux qui nous aiment
- L’argent: le peche francais
- Tout par l’ electricite
- Nous travaillerons de moins en moins
- Personne n;est a l’abri, sauf…
- Avons-nous vraiment besoin de vacances?
- Une drole d’idee nee dans la Grece antique
Udzbenik: De quoi parle –t-on aujourd’hui?
Autori: Nada Petrovic
Veran Stanojevic
PITANJA IZ GRAĐANSKOG VASPITANJA
- Упознавање извора информација-дрзавни органи као извор информација
- Заштита права на информисање-улога повереника
- Медији као извор информација-питање веродостојности
- Разумевање и тумачење медијских порука
- Механизми медијске манипулације
- Планирање каријере и улазак у свет рада
- Самопроцена и вештина представљања личних карактеристика значајних за даље професионално образовање и рад
- Разговор с послодавцем
- Тражење информација значајних за професионално образовање и тражење посла
- Људска права и слободе-право на слободан приступ информацијама од јавног значаја
PITANJA IZ HEMIJE
-
- Podela ugljenih hidrata – svojstva važnijih primera D-glukoze, D-fruktoze, saharoze, laktoze, celuloze i skroba
- Reakcije monosaharida
- Skrob i celuloza
- Saharoza – struktura, svojstva
- Podela lipida
- Masti i ulja – formule triacilglicerola, svojstva masti i ulja
- Saponifikacija triacilglicerola
- Sapuni i deterdženti
- Glicerolfosfolipidi
- Steroidi
- Aminokiseline – podela i primeri
- Reakcije aminokiselina – gradjenje peptidne veze
- Polipeptidi i proteini – primeri i značaj, peptidna veza
- Enzimi – primeri, značaj
- Nukleotidi – struktura, značaj
- RNK i DNK – struktura, značaj
- Vitamini i hormoni – primeri i značaj
- Antibiotici i alkaloidi – primeri i značaj
- Razgradnja ugljenih hidrata u organizmu
- Razgradnja masti i ulja u organizmu
- ATP – struktura, značaj
PITANJA IZ ISTORIJE
-
-
- Evropa krajem XIX i početkom XX veka
- Berlinski kongres i Istočno pitanje
- Političke ideje (liberalizam, nacionalizam, komunizam i socijaldemokratija)
- Kultura, nauka, tehnološka otkrića krajem XIX i početkom XX veka
- Srbija između Austrougarske i Rusije (1878-1903)
- Kralj Milan Obrenović
- Kralj Aleksandar Obrenović i Majski prevrat
- Srbija u vreme Petra Karađorđevića
- Crna Gora knjaza i kralja Nikole Petrovića Njegoša
- Srbi u Austrougarskoj krajem XIX i početkom XX veka
- Stara Srbija pod turskom okupacijom
- Prvi balkanski rat
- Drugi balkanski rat
- Evropa na putu ka velikom ratu (politika, nauka, kultura i obrazovanje)
- Ratna 1914 godina
- Ratna 1915 godina
- Ratna 1916 godina
- Ratna 1917 godina
- Ratna 1918 godina
- Savezništva i frontovi u Prvom svetskom ratu
- Život u pozadini i život na frontu
- Revolucije u Rusiji
- Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu (front i operacije)
- Cerska bitka
- Kolubarska bitka
- Golgota i vaskrs Srbije
- Solunski proces
- Solunski front
- Oslobođenje Srbije 1918. godine
- Iskorak ka Jugoslaviji
- Državni koncepti i programi (od Niške do Ženevske deklaracije)
- Nove države – nove granice: Mirovna konferencija u Parizu,
- Liga naroda
- Kultura, nauka i prosveta između dva rata
- Velika ekonomska kriza
- Boljševički projekat
- Nacistička Nemačka
- Fašistička Italija
- Uvod u Drugi svetski rat (Anšlus, Minhenska kriza, Pakt Molotov-Ribentrop)
- Nova jugoslovenska država
- Kriza parlamentarizma i Vreme diktature
- Jugoslavija od 1918 do 1929
- Jugoslavija od 1929 do 1939
- Jugoslavija od 1939 do 1941
- Političke stranke u kraljevini Jugoslaviji
- Jugoslavija i izazovi novog rata (1939-1941)
- Drugi svetski rat od evropskog ka svetskom ratu (1939-1941)
- Ratna hronika (1941-1943)
- Ratna hronika (1943-1945)
- Promena granica u Drugom svetskom ratu
- Savezništva i frontovi u Drugom svetskom ratu
- Kraj rata (1944-1945) i njegov bilans
- Jugoslavija u predvečerje svetskog rata
- 25. i 27. mart 1941.
- Vojni poraz (Aprilski rat, kapitulacija i rasparčavanje, NDH)
- Okupacija (Okupacioni sistemi i represivna politika)
- Genocid i teror nad Srbima u NDH
- Ustanak u Srbiji 1941.
- Jugoslovenska vojska u Otaxbini – Dragoljub Mihajlović
- Partizanski pokret – Josip Broz
- Građanski rat i/ili oslobodilačka borba 1941-1945.
- Svetosavski kongres i AVNOJ
- Kraj rata (završne operacije i oslobođenje) i Bilans rata na jugoslovenskom prostoru
- Od ratnog savezništva do Hladnog rata
- Blokovska podela, ekonomske i političke integracije
- Jugoslavija: Na tragu sovjetskog modela (1945-1948)
- Jugoslavija između Istoka i Zapada
- Kraj Hladnog rata
- Razbijanje Jugoslavije i ratovi za “jugoslovensko nasleđe.”
-
PITANJA IZ MATEMATIKE
- Neka svojstva elementarnih funkcija, oblast definisanosti, nule, znak I parnost
- Granična vrednost funkcije
- Asimptote krivih linija u ravni
- Izvod funkcije
- Izvod složene funkcije
- Primena izvoda pri određivanju granične vrednosti ( lopitalovo pravilo)
- Ekstremna vrednost funkcije
- Monotonost funkcije
- Prevojne tačke funkcije
- Konkavnost funkcije
- Ispitivanje funkcije uz primenu izvoda
- Neodređeni integral I tablica integrala
- Metoda smene kod neodređenog integrala
- Parcijalna integracija neodređenog integrala
- Određeni integral I Lajbnicova formula
- Metoda smene kod određenog integrala
- Parcijalna integracija određenog integrala
- Primena određenog integrala za izračunavanje površina ravnih figura
- Primena određenog integrala za izračunavanje zapremina rotacionog tela
- Primena određenog integrala za izračunavanje dužine luka krive
- Permutacije, kombinacije, varijacije bez ponavljanja
- Permutacije, kombinacije, varijacije sa ponavljanjem
- Binomni obrazac
- Verovatnoća slučajnog događaja
- Formula totalne verovatnoće. Bajesova formula
- Raspodela verovatnoće I funkcija raspodele
- Binomna I normalna raspodela
- Populacija, obeležje, uzorak
PITANJA IZ NEMAČKOG JEZIKA
- Reisemotive – Lesen und Antworte auf die Fragen
- Fuhrerschein Und Autofahren in … – Lesen und Ubersetzung
- Hotel Mama – Lesen und Ubersetzung
- Wenn mn neu ist… – Lesen und Ubersetzung
- Homo Faber – Lesen und Antworte auf die Fragen und Ubersetzung
- Kind auf Trebe – Lesen und Ubersetzung
- Leben aus dem Labor – Lesen und Ubersetzung
PITANJA IZ RAČUNARSTVA I INFORMATIKE
База података, Интернет и Веб дизајн:
- Појам базе података.
- Организација података у релационој бази података(поље, слог,датотека,база),
- Појам ентитета,примарног кључа, страног кључа.
- Врсте база података.
- Особине базе података.
- Везе међу табелама у бази података (типови веза и поља за повезивање).
- Објекти релационе базе података у Access-у(Tables,Forms,Queries,Reports)
- Основе SQL команди(наредба SELECT,FROM) u primeru.
- Основе SQL команди(наредба WHERE) u primeru.
- Основе SQL команди(наредба GROUP BY) u primeru.
- Основе SQL команди(наредба HAVING) u primeru.
- Основе SQL команди(наредба ORDER BY) u primeru.
- Појам рачунарских мрежа.Подела на локалне и глобалне мреже.
- Топологија рачунарских мрежа(прстен, звезда, магистрала).
- Локалне мреже-начини повезивања кабловима(упредена парица, оптички, кабловски, радио таласи).
- Мрежно повезивање(hub, switch,router).
- IP и DNS адресе .
- Функционисање Интернета и основни Интернет протоколи(TCP/IP).
- Интернет-провајдери и њихове мреже.
- Функције Интернет-а, веб портали, Електронско пословање.
- Појам Веб, подела Веб сајтова према садржају-намени(персонални, комерцијални, форуми, блогови, друштвени,информативни,за дељење садржаја).
- Подела веб сајтова на статичке и динамичке.
- Подела веб сајтова према интерактивности корисника(HTML,XHTML,CMS,FLASH).
- Веб дизајн:дефиниција и алати за израду Веб страница.
- Структура Веб сajta(homepage, остале странице, root фолдер)
- Структура Веб страница(header, footer,menu,sidebar,banner,background).
- Основе HTML-а, основни тагови HTML-а (HTML, HEAD, BODY).
- Obrada teksta(tagovi: P,B,I,U,ALIGN(LEFT,CENTER,RIGHT,JUSTIFY),BR,H1…H6, FONT(SIZE,FACE,COLOR,WEIGHT)).
- Postavljanje slike i podešavanje njenih osobina.
- Postavljenje linkova.
- Primeri uređene i neuređene liste(tagovi: OL,UL).
- Табеле.
- Стилови у HTML-у (каскадни стилови – CSS).Položaj direktno u HTML tagu i kao eksterna datoteka.
- Primeri svojstava za obradu teksta.
- Шта је CMS, особине CMS-а(најчешће коришћени CMS портали Joomla, WordPress).
PITANJA IZ SOCIOLOGIJE
- Шта је социологија? (Шта социологија јесте, а шта није?)
- Метод социолошког истраживања
- Однос између људске природе, културе и друштва
4 Појединац у друштву – да ли смо креаутуре или креирамо друштво?
- Појам структуре и система – елементи структуре
- Друштвене групе
- Друштвене организације и институције
- Појам друштвене стратфикације
- Појам и облици друштвене покретљивости
- Марксово схватање класа
- Веберово схватање класа
- Парсонсово схватање класа
- Статусне групе – касте, сталежи, класе и статусне групе (слојеви)
- Појам моћи
- Елита
- Друштвене неједнакости – новац, углед, моћ, друштвени односи у којима се јављају
- Друштвене промене и друштвени развој – облици и чиниоци
- Појам рада и типови подела рада
- Економски системи – тржишна и командна економија
- Појам политике – држава, политичке странке и политичка култура
- Појам, значај и саствни делови културе
- Врсте културе – висока, народна, масовна и популарна
- Религија – појам, дискурс, искуство и пракса
- Верске заједнице
- Верске институције – култ, секта, деноминација и црква
- Етничке заједнице – нације и национализам
- Идеологија – појам и врсте
- Породица
- Социопатолошке појаве
- Глобализација и њене последице (лице и наличје глобализацијe)
PITANJA IZ SRPSKOG JEZIKA
-
- Umetnik-delo-čitalac; esej: Raygovor sa Gojom- Ivo Andrić
- Slojevito strukturno književno delo
- Sloj značenja u pesmi “Kalenić” – Vasko Popa
- Analitički I sintetički krug u pesmi Vaska Pope “Očiju tvojih da nije”
- Lingvistički pristup književno-umetničkom tekstu Vaska Pope
- Albert Kami – Stranac
- Samjuel Beket – Čekajući Godoa
- Desanka Maksimović – Tražim pomilovanje
- Vasko Popa – Kora
- Stevan Raičković – Kamena uspavanka
- Miodrag Pavlović – 87 pesama
- Ivo Andrić – Prokleta avlija
- Meša Selimović – Derviš I smrt
- Dobrica Ćosić – Koreni
- Dobrica Ćosić – Vreme smrti prva knjiga
PITANJA IZ USTAVA
- Уставност и хијерархија правних аката
- Схватања појма устава (устав у материјалном и формалном смислу)
- Поделе устава (критеријуми и врсте)
- Појам права (правна норма, средство државе, облик друштвене контроле)
- Појам и особине закона (законитост и однос устава и закона)
- Владавина права и правна држава (однос, услови и начини остварвања)
- Место и улога уставног суда у заштити уставности и законитости)
- Класична демократија ( античко схватање демократије)
- Савремена представничка демократија (суштина, услови остваривања)
- Појам и врсте мандата (слободни и императивни)
- Избори и изборни системи (већински, пропоционални)
- Легалитет и легитимитет власти
- Начело поделе власти и парламентрани систем
- Начело поделе власти и председнички систем
- Скупштински систем и јединство власти
- Недемократски системи – ауторитаризам, тоталитаризам и диктатура)
- Облици непосредне демократије (референдум, народна иницијатива, народни вето, блоговање, дебате)
- Ограничења савремене демократије
- Право на живот и физички интегритет
- Слобода личности (забрана ропства, незаконитог хапшења и слобода кретања)
- Право на правну сигурност и праведно поступање (независност судства, жалба, претпоставка невиности….)
- Духовне слободе (слобода мисли…)
- Културна права и слободе (право наобразовање и слобода научног и уметничког стваралаштва)
- Слобода учешћа у друштвеном животу (изборно право,….)
- Права припадника националних мањина
- Унитарне и сложене државе
- Територијална аутономија и локална самоуправа по Уставу РС из 2006.г.
- Начин избора, положај и надлежности Народне скулштине по Уставу РС из 2006.г.
- Начин избора, положеј и надлежности Председника Републике по Уставу РС из 2006.г.
- Положај, начин избора и надлежности владе по Уставу РС из 2006.г.
Verska nastava
PITANJA IZ VERSKE NASTAVE
I РАЗРЕД
1. Да ли створени свет може да нам укаже на Бога и у којој мери?
2. Колико је човекова потрага за тајнама природе и универзума у којем живи религиозан?
3. Бог Откривења – Света Тројица
4. Шта је вера у хришћанском схватању и има ли везе са знањем?
5. Вера у Бога у Старом и Новом Завету
6. Спознање Бога кроз љубав
7. Какав је однос између вере, љубави и наших дела (поступака)?
8. Црква као литургијска заједница
9. Света Литургија као пуноћа заједнице са Богом
10. ШТа је Свето Писмо и када је настало?
11. Ко је надахнуо писце Светог Писма?
12. Како тумачити Свето Писмо и где?
13. Свето Писмо – књига Цркве
14. Крсна слава – тропар славе, кратак опис живота светог
15. Молитве Оче наш и Царе Небески
II РАЗРЕД
1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава)
2. Шта значи да је човек створен као икона Божија?
3. Који је циљ стварања света?
4. Шта је прародитељски грех (Пост. 3. глава)?
5. Како хришћанска традиција и учење тумачи прародитељски грех?
6. Постоји ли веза између прародитељског греха и човековог односа према природи у којој живи?
7. Да ли постоји начин да се грех превазиђе?
8. Библијски митови и њихово тумачење (Каин и Авељ; Ноје и потоп и Вавилонска кула)
9. Патријарх Авраам
10. Јаков постаје Израиљ
11. Мојсије и 10 Божијих заповести (Пасха)
12. Цареви Давид и Соломон као најаве истинског Месије
13. Испуњење старозаветних пророштава о Исусу Христу
14. Књига о Јову
15. Псалми Давидови као химне Богу (прочитати 10 псалама по избору)
16. Шта празнујемо на Божић
17. Молитве Богородице Дјево и Достојно јест
III РАЗРЕД
1. Зашто Библија и хришћанска теологија Христа називају Нови Адам,Месија и Емануил?
2. Христос – истинити Бог и истинити човек
3. Крштење Христово и пост у пустињи (тумачење)
4. Блажена и Беседа на гори (одломци Мт. 5.-7- главе)
5. Христове приче о Царству Божијем (по избору 4 приче из Јеванђеља)
6. Суд над женом у прељуби (Јн. 8. гл); Крвоточива жена (Лк.8,40-56); Блудница у дому Симона (Лк. 7,36-50)
7. Преображење Христово и најава страдања
8. Васкрсење Лазара и Улазак у Јерусалим
9. Тајна Вечера
10. Страдање Христово (опис)
11. Како тумачимо разбојника на крсту, праштање Христово онима који га разапињу и који је смисао Христовог страдања?
12. Васкрсење Христово (Христос нова Пасха)
13. (Не)препознавање Христа – Лк. 24. и Јн. 20
14. Вазнесење и Други Христов долазак
15. Шта можемо да извучемо као основне поставке Христовог учења и хришћанске вере?
16. Свете Тајне Цркве –учешће у животу Васкрслаога Христа (Крштење, Миропомазање, Покајање, Брак, свештенство)
17. Христов однос према грешницима, болеснима, неприхваћенима (социјални аспект хришћанске вере)
IV РАЗРЕД
1. Како се дели Света Литургија?
2. Зашто се на Литургији приносе Богу хлеб и вино?
3. Зашто служимо и који је смисао Свете Литургије?
4. Хришћанско схватање историје
5. Прогон Цркве и слобода хришћанства
6. Монаштво
7. Богословље и учење Цркве (Васељенски сабори)
8. Исихазам – обожење човека
9. Који је значај мисије св. Кирила и Методија?
10. Зашто св. Саву сматрамо највећим светитељем и најзначајнијим човеком нашег народа?
11. Косовски завет – опредељење српског народа за Царство Божије
12. Проблеми данашњег човека (егоизам, промискуитет, комформизам)
13. Биоетичка питања (абортус, вештачка оплодња, клонирање, донација органа, еутаназија)
14. Однос личног и друштвеног морала?
15. Хришћанство и проблеми потрошачког друштва
16. Теодицеја
17. Символ вере
VERSKI ODGOVORI I RAZRED
- Одговори за ванредне
Одговори неће садржати целокупне одговоре на питања која су постављена. Један део
одговора ће бити понуђен кроз текст Светог Писма; други ће бити упутства на одређену
литературу или линкове на интернету; трећи ће подразумевати да на основу претходних
одговора, личног мишљења и искуства ученик да одговор на та питања.
I РАЗРЕД
1.Да ли створени свет може да нам укаже на Бога и у којој мери?
До развитка модерних природних наука, који почиње у доба ренесансе, ово питање није
било толико битно. Са појавом атеизма као негације религиозног погледа на свет,
схватања света и човека кроз призму, конкретно, хришћанског учења, ово питање
добија на значају. Особито што нам науке које изучавамо све више и детаљније говоре
о готово најситнијим појединостима у природи, њеним процесима, узроцима и
последицама. За човека ткзв. преднаучне ере, сва ова питања су била објашњива
чињеницом да Бог у апсолутном смислу управља свиме што постоји. Многе религије,
било многобожачке, било једнобожачке, објашњавале су настанак и постојање света
тако што су их приписивале Богу/боговима. Другим речима, Бог (или богови) је творац
свега што постоји, па тиме и узрок од кога све почиње. Ова објашњења су често имала
митолошки карактер. С тим да овде реч мит не значи само бајковиту и потпуно
неистиниту причу, него је најпре покушај једне заједнице људи (племена, народа) да
кроз речи које су свима разумљиве опише тајне постојања света у којем живимо и
његов смисао. Мотив за трагање и сазнање нису свима били религија и веровање
народа у којем су живели. На основу посматрања света, они су проналазили
законитости, правила по којима он функционише. Размишљајући и проучавајући шта
би то могло да буде узрок тога мисао их је на крају одвела до Бога, тј. до онога ко је по
њима узрок свега што постоји и од кога све почиње. По тој логици човек испитујући
природу у којој постоји, сазнајући њене тајне може на крају доћи и до сазнања ко је тај
који је свет створио. Са овим мишљењем које је човек базирао на свом разуму, такође,
лепоту света који га окружује је желео да дочара кроз уметност и тако и он буде онај ко
доприноси лепоти света у коме живи.
Библија, за разлику од митова античке Грчке и Рима, као у много других
медитеранских и блискоисточних култура, инсистира на тврдњи да је Бог несазнатљив.
Шта то значи? За Библију и хришћанско богословље Бог је апсолутни Творац света. То
значи да то што свет постоји једино је последица воље Божије да тако буде. Мотив Богу
да створи јесте да свет са њим дели живот. Тај мотив је у хришћанској теологији
препознат у љубави као суштинској особини која краси Бога и која има потребу, жељу
да се непрекидно даје другоме. Тако Бог, који је по речима Св. Писма љубав, жели да
свој живот који је вечан, подари и свету који до момента стварања није постојао ни у
какавом облику. Разноликост света, многострукост биљних и животињских врста јесте
таква да у њиховој раноликости и мноштву човек може да се и изгуби. Али то није циљ
Бога. Циљ је да у томе Бог покаже да је за њега свака биљка, сваки организам посебан и
непроцењив и да би кроз то и нас људе навео на мисао да тек када погледамо тај свет
као јединствену целину његова различитост нам говори о неизрецивој лепоти и
величанствености која је у целости и нашем разуму, нашем сазнању недохватљива. И
као таква она је у ствари слика и прилика, а на врху те лепоте је човек као лично биће,
лепоте њеног Творца- Бога. Ипак, тај Бог остаје за нас несазнатљив јер по библијском
схватању, Бог се налази у једној другој стварности постојања која је нашем разуму
недоступна. Бог је за Библију по свом бићу суштински Други, Другачији. Не постоји
ништа на овом свету што бисмо могли да кажемо да се може са њим упоредити. Због
тога, када посматрамо свет у коме живимо, нас у највећој мери овај свет може да
фасцинира својом лепотом, величанственошћу. Лепота никада, са друге стране, није без
неког смисла и разлога. Тај смисао је да нас овај свет у коме живимо подстакне да
видимо одразе лепоте самог Бога који га је створио и да га дивећи се природи, небу,
земљи, космосу величамо и певамо са жељом да и ми постанемо видеоци и учесници те
лепоте која је у ствари нико други до сам Бог.
2. Колико је човекова потрага за тајнама природе и универзума у којем живи
религиозна?
У последњих неколико векова, услед наглог технолошког, научног и друштвеног
развитка наше цивилизације дошло је не само да раздвајања у објашњавању света у
коме живимо, него и до отворене супротстављености између религије и науке. Тај
процеп је нарочито био изражен у 20. веку у комунистичким државама које су насилно
потискивале религиозно виђење и доживљај света. Многи од мислилаца и научника
који су били револуционарни су били пријатељи са највишим представницима Цркве
(као Галилео Галилеј). Ово надахнуће које се у периоду Ренесансе збива као узрок има
потребу човека да ставове из Св. Писма поткрепи методама које су дошле до њих и које
су очарале Европљане – античка филозофија Платона и Аристотела. Управо, користећи
се њима, научници су покушавали да потврде чињеницу да на врху пирамиде постојања
и бића стоји Бог. На жалост, да њихова претпоставка је остала недосањан сан. Није
нико успео да неђе довољно убедљив и опипљив доказ да се то потврди. Заведен
напретком у технологији и жељом за моћи, човек је одбацио своју потребу за Богом, за
смислом и полако кренуо да се према и знању и науци односи кроз призму корисности.
Савремене научне чињенице, нарочито с почетка 20. века из физике који су нам
открили „универзум“ субатомских честица као и Ајншајнове теорије релативности
уздрмале су тај поглед на науку и на свет. Испало је да човек ипак не зна оно што
мисли да је сазнао и не само то, него и да је светом у коме живи овладао. То нас доводи
до питања које је и покренуло развој науке- потрага за смислом, за разлогом због којег
свет постоји. Човеку није довољно да само објасни след догађаја у природи, него и
зашто су се они десили на баш тај начин а не неки други. Да ли је то пука случајност
или је ипак иза тога неко или нешто што ми нисмо способни да разумемо и докучимо
својим разумом? Напокон, многи научници који су свет задужили својим
проналасцима (Њутн, Галилео, Коперник, Фарадеј, Ајнштајн, Хајзенберг итд.) су
веровали да њихове претпоставке јесу истините и да ће их у неком тренутку доказати,
иако им скоро нико није веровао или прихватао њихове теорије. У светлу овога,
можемо рећи да, ако човек покушава да одгонетне тајне природе и универзума у којем
живи са разлогом да у њему нађе свој смисао и своје место, та потрага је свакако
религиозна и, сходно хришћанском схватању, у основи тога лежи дубоки порив човека
да се сусретне са Богом и да са њим комуницира. Многе људе науке је њихово бављење
истом довело до тајни вере. Све нам ово говори да су путеви људског сазнања ипак
ограничени и да постоји линија коју сами не можемо прећи колико год да је наша жеља
присутна и колико год да одговоре наслућујемо. Остаје нам да као основ нашег сазнања
поставимо веру.
3. Бог Откривења – Света Тројица
Поред ових напора човека да кроз способности разума одгонетне тајне постојња, у
нашој цивилизацији, култури и традицији постоји један други пут који је описан у
Светом Писму. Он не негира људски разум али га не апсолутизује. Управо нам Свето
Писмо говори о томе да ту људску тежњу испуњава Бог. Наиме, Бог о којем говори
Библија, јесте Бог који је несазнатљив, непојљив, недостижан и који измиче људском
сазнању. Ипак, тај Бог не жели да остане скривен од човека, већ жели да се покаже
човеку, да му се ОТКРИЈЕ. Срж тог Божијег откривења записана је у Библији. Бог се
самим чином стварања света показује том свету и човеку. Али само стварање није циљ
себи. Бог жели да са човеком, којег је створио да носи у себи његов лик, успостави
такву везу, заједницу која се темељи на слободи и љубави. Само таква веза може да
буде нераскидива. Јер, љубав и слобода нас уче и воде ка томе да желимо да будемо
они који креирају свој живот, али и да ту слободу да живот дели са нама неко други
који није исто што и ми, него је другачији. Једноставније, љубав и слобода нас уче да
другоме не намећемо свој начин живота као апсолутан, него да увидимо да је једино
кроз дељење живота са другим наш живот и постојање потун. А управо то Бог жели да
нам покаже јављајући се људима које срећемо читајући Св. Писмо; зато им даје
заповести да им буду путоказ а на крају нам показује савршенство љубави кроз то што
Син Божији постаје човек и наше слабости, грехе и немоћи узима на себе страдајући на
крсту. Својим васкрсењем, Христос, Син Божији, нам дарује да учествујемо, да делимо
живот са њим кроз Причешће. А тај живот није ништа друго до лична заједница и
јединство са Богом који нам се кроз ту заједницу открица као Света Тројица – вечна
заједница три божанске личности, Оца и Сина и Светога Духа. На основу свега овога,
хришћанско учење говори да истинско, целовито и савршено знање о свету, његовом
смислу, настанку, циљу зашто је створен и постоји, његовим коначним греаницама и
могућностима човеку може бити дато кроз Откривење (грчки апокалипса) које се
заснива и које свој циљ има у личној заједници утемељеној на љубави између Бога и
човека. А кроз то, човек онда сагледава и себе и упознаје Бога.
4. Шта је вера у хришћанском схватању и има ли везе са знањем?
Прочитај 11. главу Посланице Јеврејима ап. Павла из Новог Завета или на
следећем линку:
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=58&chap=11
Вера у хришћанству представља плод личног сусрета човека са Богом. При том, она
своје убеђење темељи на Божијем откривању и обзнањивању човеку. То откривање није
показивање неке непорециве истине, већ циља на целокупни доживљај човека који има
избор, има слободу да то откривање прихвати или не, без обзира на то ко је тај који се
открива (показује). Стога, библијско и хришћанско схватање вере јесте такво да вера
није одбацивање знања које човек може да стекне, него је она врста знања која као
своју основу има слободу као кључни елемент људског постојања кроз коју се
потврђује и показује све оно што човек јесте укључујући и разум. Свети Јован
Лествичник, светитељ из 6. века каже: „Наш Бог и Цар, добар, предобар и сведобар,
створио је сва словесна бића и обдарио их достојанством слободе. Једни су, зато,
пријатељи Његови, а други истинске слуге, неки су му слуге некорисне, други су се
сасвим отуђили, а неки су му противници иако му ништа не могу“(Лествица, поука I).
Проблем се јавља због тога што ми као људи имамо потребу да контролишемо
сопствени живот и услед тога, овакав вид знања који нас оставља незаштићене од
недаћа и страдања овог света и века за нас и наш разум представља велики изазов.
Управо овде лежи лудост хришћанске вере. Она нас убеђује да иако су неправда, лаж,
зло, грех, страдање, смрт присутни и да се често дешавају без обзира на то да ли је неко
добар или лош, млад или стар ми кроз веру знамо да „страдања садашњега времена
нису ништа према слави која ће нам се открити.(Рим, 8,18)“, нити „да нас ни смрт, ни
живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни
дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу
Исусу Господу нашем.(Рим. 8,38-39)“. Управо нам људе који су носиоци такве вере и
наводи ап. Павле у наведеној Посланици Јеврејима.
5.Вера у Бога у Старом и Новом Завету
Православна теологија је веру као основ хришћанског знања о Богу одредила са
неколико основних теза:
– Бог који се показује људима у Старом и Новом Завету је трансцендентан, тј.
превазилази сва наша искуства, примере и сазнајне могућности. Шта је он по
својој природи не можемо закључити.
– Бог је Творац света са циљем да тај свет постане његово Царство кроз заједницу
љубави са њим. Због тога он се лично и непосредно открива људима кроз
историју, градиће са њима договоре – савезе, завете – да би човека увео у свој
начин живота, тј. да би човека позвао у јединство живота са њим.
– Бог је лично биће, постоји као три божанске Личности док је по својој суштини
један. То нам открива кроз свога Сина који ради нас и нашег спаења постаје
човек, Господ Исус Христос.
– Бог нам кроз своју Цркву, односно литургију и причешће, дарује да се већ овде и
сада сједињујемо са њим и једни са другима и на тај начин имамо предокус
Царства Божијег и коначне заједнице са њим.
Наравно, ове тезе су условне и оне немају систематски карактер. Више су смернице
које нас упућују како Црква разумева у најопштијим цртама библијско откривање Бога.
Оно је, само за себе, стални позив од Бога у заједницу са њим. Искуство личног односа
не можемо исказати речима, а камоли односа са Богом. Један хришћански мислилац је
рекао да у молитви се човек обраћа Богу. Када читамо Свето Писмо, Бог се обраћа
нама. Упознавање са вером Библије има за циљ да нас подстакне да и ми са Богом
градимо лични однос. Наиме, оно што је срж вере коју нам откривају Стари и Нови
Завет јесте да Бог не жели да ми имамо знање о њему. Оно је више него недовољо и
готово па немогуће. Оно што он жели јесте да знамо њега, да знамо Бога на основу у
нама пробуђене жеље за целином живота и смислом који можемо једино у њему наћи.
6. Спознање Бога кроз љубав
Апостол Павле у посланици Коринћанима каже: „Ако ли неко мисли да нешто зна, још
ништа није сазнао као што треба знати.А ако неко љуби Бога, тога је Бог познао.“
Његове речи можемо тумачити тако да нам апостол говори о томе да наша мерила
знања некога или нечега – у овом случају Бога – нису увек прави пут. За ап. Павла
предуслов истинског и најдубљег знања – мудрости – јесте љубав према Богу. А то
знање је нешто што сам Бог може да дарује. Тако да циљ хришћанског живљења није да
ми имамо скуп информација ил дефиниција којима можемо описати Бога, навести које
су његове особине. То, на крају, могу учинити многи други који и не морају да верују у
Бога. Међутим, оно што нас хришћане треба да интересује, као и сваког човека који за
тим има жељу, јесте да Бога лично и директно познајемо и да са њим на такав начин
општимо. Из тог разлога Бог постаје човек, тачије Син Божији који је од вечности
заједно са Оцем и Светим Духом, рађа се од Богородице и изједначава са нама људима,
постаје један од нас. Разлог за то је да би Бога учинио нама доступним; да би нам
показао да је тајна Божијег бића садржана у вечној узајамној љубави личности Свете
Тројице – Оца, Сина и Светога Духа(погледај и одговор на 3. питање). На ту љубав, на
тај начин живота нас кроз свога Сина, Господа Исуса Христа, позива Бог. У личности
Исуса Христа видимо да је свака заповест коју Бог даје човеку у ствари путоказ и
помоћно средство које свој смисао добија у љубави какву је он показао према нама кроз
своје распеће на крсту и васкрсење. Та љубав нас пак уводи у тајну бића Божијег, у
познавање Бога као личног бића који све што чини, чини покретан љубављу која је
безусловна и нелицемерна. Та тајна која нам се једино кроз Христа открива јесте да Бог
јесте Отац који жели да однос који имају он и Син од вечности и ми имамо. Та
стварност живота који је заснован на љубави дарује нам Христос својим васкрсењем. У
Јеванђељу по Јовану, Господ након васкрсења приликом сусрета са Маријом
Магдалином каже: „него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу
вашему, и Богу мојему и Богу вашему“, где по први пут у апостол Јован наглашава да
Бог није више само Отац Христов него и отац његових ученика тј. браће његове.
Хришћанска теологија, водећи се Св. Писмом, тврди да сазнање које се заснива на
љубави јесте свеобухватно, целовито и савршено. Љубав покреће све делове људског
бића да учествују у том сусрету са вољеним (са Богом, али и са ближњима). Ти делови
су и наше срце, и наш ум, и разум и наше емоције (осећања) и наше тело. Све то љубав
према Богу обједињује и са њим сједињује у нераскидивој заједници и животу.
Задобијајући ту љубав, човек мења свој поглед на свет. Он увиђа да је смисао његовог
постојања везан за онога којег воли, да га вољени испуњава животом и да му
надомешћује недостатке. Али не само то; човек који је испуњен љубављу Божијом
сваког човека гледа истим оним очима којима га гледа Бог. То је поглед који у сваком
види непрецењиву вредност и лепоту мимо свих наслага зла ако постоје у другом
човеку. Радост живота Божијег имамо потребу зато да делимо како са људима тако и са
свиме што постоји и да све то буде учесник те љубави и живота. Тако се наш живот
претвара у молитву, као љубав и веру у другога (Бога, па после њега и у свет и човека)
а из те молитве нам онда проистиче истинско и савршено знање света у коме живимо и,
колико је то човеку могуће, знање Бога.
7. Какав је однос између вере, љубави и наших дела (поступака)?
У вези са овим питањем погледај Посланицу Римљанима апостола Павла и то 12.
главу, 13. главу од 8-14. стиха. Посланицу Колошанима 3. глава од 1-14. стиха.Прву
саборну посланицу апостола Јована 4. глава. Или следеће линкове:
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=45&chap=12
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=45&chap=13
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=51&chap=3
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=62&chap=4
Прочитај и пробај да повежеш са одговрима на питања 4, 5 и 6 и изнесеш
својемишљење.
8. Црква као литургијска заједница
Јединство са Богом је најпре лични и живи однос у коме се наш живот преплиће и
додирује са Божијим. То видимо и то Црква препознаје и напомиње говорећи о томе да
је Син Божији постао човек. То је врхунац јединства Бога и човека а преко човека и
света. Тај догађај нам појашњава који је разлог зашто је Бог створио свет и која је улога
човека у том свету. Богословље Цркве инсистира на томе да је та улога свештеничка –
да човек треба да принесе као дар љубави Богу све оно што му је Бог даровао, а то је
свој живот и свет у коме живи. Тако увиђамо да је наш живот са богом у ствари живот
који треба да буде богослужење. Апостоли су проповедајући хришћанску веру, људе
који су им поверовали окупљали и преносили им оно што им је сам Христос заповедио
– да се сабирају на једно место и да ту узносе молитве и химне Богу да би то све свој
врхунац имало у причешћу хлебом и вином као Телом и Крвљу Христовом. То
окупљање, ту заједничку гозбу у новом завету апостоли називају Вечера Господња
правећи алузију на Тајну Вечеру, али и Вечеру или гозбу са Богом у његовом Царству;
затим називају „ломљење хлеба“ и називају евхаристија (благодарење, захвалност). А
све то нпр. апостол Павле поситовећује са Црквом. Реч коју користи ап. Павле је из
грчког језича и чита се еклисиа (εκκλησια)која је у античко време означавала збор, скуп
оних који су у грчком граду/држави имали право, тј. који су позвани да одлучују о
њему. За хришћанство, тај термин је означаво скуп оних који су позвани од Бога и који
су у тај позив поверовали. Конкретан вид те вере јесте било присуство на тим Вечерама
и причешће. Такође, врло рано у хришћанству се поред наведених термина, користи и
термин који је нама познатији – литургија. У сваком смислу, за прве хришћане, а и
касније кроз векове, Црква није била иснтитуција/установа која има посредничку улогу
да повеже Бога и човека јер ми то сами нисмо способни. Она је у ствари била и јесте
богослужбена заједница оних који верују у Бога и његовог Сина Исуса Христа и које
Бог најпре својом силом и деловањем окупља да би се са њим сједињавали кроз
причешће (учествовање) његовим животом.Зато је Црква у ствари у нашем простору и
времену видиљиви показатељ заједнице Бога и човека засноване на љубави и темељ из
којег треба да проистиче наш свакодневни хришћански живот.
9. Света Литургија као пуноћа заједнице са Богом
Реч литургија потиче из грчког језика и значи заједничко, народно дело. Поред
деловања Божијег, ту је присутно и наше деловање. Наиме, ранији обичај је био да
хришћани на литургију доносе хлеб и вино који ће се користити за причешће. Оно што
није коришћено у богослужбене сврхе, дељено је онима који немају, сиромашнима.
Зашто хлеб и вино? Они представљају симболе творевине, света у коме живимо. Да
бисмо произвели и хлеб и вино, поготово раније, била нам је неопходна помоћ других.
Дакле, саме те намирнице су у ствари тражиле од људи заједнички рад да би их добили.
Уз то, ако узмемо да је земља, семе из којег ниче пшеница и грожђе, дар од Бога, онда
је наше справљање, вештина којом добијамо хлеб и вино израз човекове креативности
која је у основи слика Божије творачке моћи. Зато, хлеб и вино Богу приносимо као
плодове нашег труда уз дубоку свест да је њихов основ дар живота и постојања који
нам је Бог дао, а који смо ми својим трудом култивисали, осмислили и поново принели
Богу са захвалношћу (евхаристија) и молбом да учини оно што ми не можемо – да и нас
и сву природу учини заједничарима његовог живота. У овоме се открива човекова
свештеничка улога, да преко нас целој природи долази освећење и дар живота.
Богословље Цркве то тумачи да је литургија место где се човек на потпун и целовит
начин сједињује са Богом, молећи га да нас све учини да будемо један живи организам
– Тело Христово. То Тело је нераскидива повезаност свега што постоји, на челу са
човеком. Јединство са Богом се збива кроз причешће Телом и Крвљу Христовом а које
силом Божијом постају онај хлеб и вино које смо принели Богу као дар захвалности.
Литургија нам открива космичко јединство Бога и његове творевине и човека чини
учесником нестворених божанских енергија. Те енергије, тај живот који се кроз њих
дарује не можемо добити нигде осим у Причешћу. Литургија нас освећује, чини да
живимо божанским животом, да га носимо у себи и то на такав начин да је тај живот
дар од Бога који ни са чим није условљен. Не постоји ни једно дело, ни један поступак
којим смо ми то заслужили. Ми, пак, као људи на тај дар одговарамо тако што се
трудимо да своју слободу остварујемо кроз љубав према Богу и ближњима. Практично
гледано, то значи да живимо тако да не чинимо зло другима, да будемо врлински људи,
да се молимо Богу и да од њега у молитви тражимо да немоћи наше природе и њена
ограничења он надомести својом љубављу и својом благодаћу. Из тог разлога
хришћанска вера инистира на томе да је темељ нашег живљења стално причешће Богом
на литургији а не скуп врлина или моралних особина које можемо стећи и мимо Цркве
или хришћанства. Све те врлине, морал и остало добија свој пуни смисао онда када
своје полазиште али и свој крај има у несебичној љубави према Богу која је, опет, дар
самога Бога нама и која свог краја нема. Та љубав није нешто што може престати, а
самим тим ни наша заједница са Богом.
10. Шта је Свето Писмо и када је настало?
Свето Писмо још називамо и Библија. На питање шта је Свето Писмо уобичајен
одговор ће бити да је то света књига хришћанске вере односно Цркве. Међутим,
исправнији одговор на ово питање би био да је Св. Писмо или Библија збирка светих
књига хришћанске вере/Цркве. Хришћанска Библија се састоји из две велике збирке
књига:
– Стари Завет – који садржи 39 књига
– Нови Завет – који садржи 27 књига
Битно је нагласити да овде реч књига нема значење које ми данас дајемо, као нека
штампана књига од неколико десетина или стотина страница. У питању је свитак на
коме је била исписан текст који се приписивао некоме од писаца Библије и који се
називао књига. Неке до тих „књига“ у штампаним издањима Библије заузимају по пола
стране. Исто тако, писац Библије није један, него је у питању много аутора. У
теолошкој науци која се бави изучавањем Библије важеће мишљење је да су често у
питању групе аутора које су радиле на тексту који ми данас имамо као Св. Писмо.
Разлог за то је што је народ у коме је настала Библија- јеврејски народ – у својој
традицији више неговао усмене приче него писану реч. Не само старозаветне приче,
него и новозаветни текстови су плод најпре усмене проповеди апостола и њихових
пратилаца/ученика. Што се тиче Старог Завета, приче и веровања су записивана, по
неким научницима, у време Мојсија, али је највећи део Старог Завета настао у периоду
јеврејског царства почевши од цара Давида (око 1000. г.п.н.е) до око 400. г.п.н.е. С тим
да је коначна верзија Старог Завета настала у доба када су Јевреји били у ропству у
Вавилону (586.г. п.н.е.). Књиге које ус ушле у Нови Завет је настале су у периоду од 40.
до 95/100. г.п.н.е. Тако да можемо рећи да је Библија књига која је настајала готово
читав миленијум и која има много писаца. Паралелу са овим усменим предањем које је
записано можемо видети у нашој народној књижевности и поезији, епској и лирској
коју је наш народ преносио певањем уз гусле. Тек је у 19. веку Вук Караџић записао
један број тих песама које и данас имамо сачуване, управо захваљујући њему.
Поред хришћана, Библија је света књига Јудаизма, религије којој припадају Јеввреји. С
тим да за њих Нови Завет не спада у Св. Писмо већ само Стари. Такође је и ислам
инспирисан Библијом и њеним причама, а многе библијске приче су садржане у
Курану.
Стари Завет је писан на старојеврејском језику, док је Нови Завет писан на старогрчком
језику.Са Старим Заветом Европски и медитерански народи су упознати преко
хришћанске вере, за које је до формирања Новог Завета у 4. веку Стари Завет био Свето
Писмо које је прорицало долазак Спаситеља света. Текст Старог Завета које сучитали и
користили први хришћани је превод на старогрчки језик који је био намењен јеврејској
заједници у Александрији а који се зове септуагинта. Библија као Стари и Нови Завет
се преводи и на грузијски, јерменски и латински језик. У 9. веку на словенски језик га
преводе св. браћа Кирило и Методије. Свето Писмо је данас најпревођенија књига на
свету. Целокупна уметност Европе, делова Азије, Америке и делова Африке је
незамислива без Светог Писма.
11. Ко је надахнуо писце Светог Писма?
Да ли можемо да тврдимо да ли је Библија богонадахнута књига када има толико
различитих писаца, или да је толико дорађивана и толико дуго настајала? Зар није
логичније да је Бог надахнуо неког светог човека и да је он записао то шта је имало да
се запише? Одговор хришћанства је да та претпоставка не стоји. Јер, Бог се кроз
историју људског рода откривао човеку и објављивао му истину и смисао постојања. То
откривање Божије је искључиво бивало кроз лични одос са људима који су то своје
искуство преносили или усмено или записивали. Врхунац тог откривања јесте у
личноси Исуса Христа, па је тако и врхунац Библије у Новом Завету. Кроз ту историју
Бог је, из нама незнаних разлога, бирао људе којима се показивао, али и које је
надахњивао да запишу оно што су њихови преци имали непосредно искуство.
Библијски текст, иако веома разнолик и по стилу писања, и по начину приповедања у
себи има једну струју која све те књиге, сведочења и искуства повезује у једно. Са
друге стране, хришћанско искуство заједнице са Богом је такво да је та заједница
установљена на слободи и љубави. Тако да Бог није хтео да писци Св. Писма буду
његове дактилографкиње. Управо због различитог миљеа како друштвеног тако и
историјског коме су припадали писци Библије видимо да је Св. Писмо књига која нам
говори да се Бог на различите начине откривао људима и позивао их у заједницу са
њим. То богатство начина Божијег показивања људима нам сведочи Библија као и то да
су људи библијских прича управо своју веру у Бога користили као основ да разумеју и
опишу дешавања у њиховим животима, било да су она радосна или трагична. Исто
тако, једна од основних ставки хришћанске теологије јесте да је Библија таква каква
јесте да би се и кроз њу открила тајна Божијег јединства са човеком која је дата у
личности Сина Божијега. Као што су у Христу, по хришћанском учењу, сједињене
божанска и људска природа тако да свака чува и показује своја својства, тако је и
Библија израз тог коначног јединства Бога и човека у њиховој међусобној сарадњи и
заједници, с тим да је Бог ту инспиратор и да је у сржи реч Библије у ствари реч
Божија. У томе лежи пуна тајна и тумачење богонадахнутости библијских писаца.
12. Како тумачити Свето Писмо и где?
Између нас и Св. Писма, његових актера и добу којем је коначно настало стоји најмање
око 1000 година. Због тога, када читамо Свето Писмо морамо да имамо на уму да су
људкси односи, друштво, морал и многе друге ствари у многоме различити него наше
данас. Велики би промашај био када бисмо Писмо мерили временом у којем ми
живимо. Дакле, на основном нивоу, када читамо и тумачимо Св. Писмо ову чињеницу
морамо да имамо на уму. Када би се неким чудом неко до нас нашао у време када су
живели апостоли био би запањен да су куће просечних људи биле једна просторија без
прозора са улазним вратима у којима је стално био мрак. Исто тако, када би се неко из
тог времена чудом појавио овде, шлог би га ударио када би видео аутомобил. Па како
га онда тумачити и разумевати? Хришћански светитељи који су га тумачили су
говорили да има неколико нивоа тумачења. Први је дословни/бувални ниво. Он нам
говори да библијски текст где год је то могуће, разумевамо онако како пише. Затим је
селдио алегоријски ниво који је означаво да библијски догађаји имају поред
историјског карактера један преносни, сликовни смисао из којег треба да извлачимо
поуке било моралне било верске; где личности, предмети и догађаји представљају неку
узвишенију стварност, симбол су врлине или зла, правде или неправде, вечне или
пролазне истине. Пример за то је прича о Каину и Авељу, прича о Вавилонској кули
или Песма над песмама. Трећи ниво би био типолошки. То значи да догађаји из Старог
Завета представљају обрасце, тајансвене слике које најављују и пророчки говоре о
догађајима Новог Завета и у тим догађајима добијају свој смисао. Пример за то је први
човек Адам, Ноје и барка, Мојсије и излазак Јевреја из Египта, цар Давид итд. И
четврти ниво је мистагошки (који нас уводи у тајну) ниво. То зачи да нас текст Библије
уводи у тајну Божијег плана (домостроја) спасења и открива нам кроз језик симбола и
слика стварност мистичког, тајанственог сједињења са Богом. Пример за то је
Мојсијево виђење Бога у несагоривој купини, њеогво пењање на Синај и добијање
заповести од Бога, Јаковљево рвање са Богом, Преображење Христово, Тајна Вечера.
13. Свето Писмо – књига Цркве
Када се заљубимо у некога, спремни смо да чинимо многе ствари које до тада нисмо.
Што је „најтрагичније“ тада нас ретко ко разуме зашто нешто радимо, како се осећамо.
Свима око себе причамо и нико нас не разуме. Вољеној особи поклањамо разне ствари,
пишемо јој песме, записујемо наша осећања било радости било туге, испуњења или
разочарења. Када неко са стране то узме, врло често је спреман да нам се смеје и да нас
„прозива“ због наше патетике и заљубљености.
Врло слично је и са Библијом. Многима који не верују је она смешна, нетачна, пуна
бајки и митова и невероватних прича. Међутим, за верујућег човека, који је погођен
љубављу Божијом, она му открива исто оно што он тражи, открива Бога. И своје
искуство Бога човек је описивао другим људима који су делили његова уверења. Због
тога кажемо да је Библија књига Цркве јер је настала као плод заједничког веровања
хришћанских заједница које су оснивали апостоли и препознавали шта је од текстова
који оговре о Богу пре њих али и оних насталих у њихово доба истинско. Тако даје и
настанак Св. Писма својеврсно тумачење. Поред тога, Св. Писмо у православној Цркви
стоји у центру олтара, на часној трпези на свим богослужењима. Једино се помера са
централног дела те часне трпезе на литургији када на његово место стављамо хлеб и
вино који ће постати Тело и Крв Христова. То нам говори о значају Св. Писма у Цркви.
Оно је за Цркву жива реч Божија коју хришћани кроз векове схаватју као присуство
самога Бога. Због тога, колико год да то у наше време није довољно јасно, морамо рећи
да је оно што називамо Светим Писмом настало у заједници верујућих људи који деле
живот са Богом у литургији кроз Причешће – у Цркви.
14. Крсна слава – тропар славе, кратак опис живота светог
Видети са парохијским свештеником или на интернету.
15. Молитве Оче наш и Царе Небески
Видети са парохијским свештеником или на интернету.
VERSKI ODGOVORI II RAZRED
-
-
- II РАЗРЕД
1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава)
Прочитај из Библије 1. и 2. главу књиге Постања или на следећем линку:
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php
При томе, обрати пажњу на следеће:
– Колико је дана Бог стварао свет
– Ког дана ствара човека
– Да ли постоји разлика у опису стварања човека у 1. и 2. глави
– Колико временски трају дани стварања
– Који дан у недељи представља библијски 7. дан и зашто
Када читамо опис стварања света, прву ствар коју морамо да имамо на уму да је овај
спис митолошког карактера. То не значи да је пука измишљотина и творевина људског
ума, већ је начин описивања који је био карактеристичан за доба у којем настаје (6. век
п.н.е.).
Овај опис стварања има намеру да онима који верују у Бога Авраама, Исака и Јакова, у
Мојсијевог Бога, покаже да је Бог мимо осталих богова у који су веровали други народи
око Јевреја свемоћан да силом своје речи све створи. Опис света у Библији је веома
сличан вавилонско-сумерском схватању света. Међутим, кључна разлика је у томе да
Библија жели да нагласи да иза света у коме живимо стоји његов Творац, Бог који то
ради потпуно слободно, без икакве присиле. Једино што га покреће јесте љубав која је и
начин самог његовог постојања.
Опис стварања света у 1. глави Постања је химна која велича Творца света. Начин на
који је описано стварање, уз понављање одређених стихова ( Рече Бог..и би тако; и би
вече и би јутро…; потом виде Бог..;) указује на стихове и начин писања песама у то
време. Разлог зашто је стварање света и човека у ствари псема – поема- јесте зато што
човек има потребу да своме Творцу који је створио овај прелепи свет узврати на дар
живота својим стварањем- поезијом.
У каснијем, хришћанском тумачењу стварања света и човека, у овим речима које
описују настанак света и човека, као и у другим деловима Библије, препознаје се једна
кључна чињеница – да Бог свет ствара ни из чега. Шта то значи? То значи да овај свет
није постојао ни у каквом облику, било материјалном било духовном пре него што је
настао. Дакле, када кажемо да је Бог створио свет, под тиме подразумевамо да је он
настао у апсолутном, потпуном значењу те речи. Почетак стварања је почетак
постојања материје (или у старословенском језику – твари).
С тим у вези прочитај 104. Псалам из Библије или на овом линку:
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=19&chap=104
2. Шта значи да је човек створен као икона Божија?
Поред чињенице која је била новина за стари свет, а то је да је Бог Творац света у
апсолутном значењу те речи, још једну револуционарну чињеницу нам доноси Библија.
То је чињеница да Бог ствара човека по своме лику, икони. Реч икона значи слика, лик,
или словеснки образ. У времену када је настала прича о стварању човека, готово сви
народи и религије су сматрали да једино владари личе на Богове или да су њихови
потомци. Међутим, Библија тврди да суштински ни један човек није повлашћени од
другог, било да је мушко било да је женско. Оно што је свим људима заједничко јесте
то да у себи носе лик Бога.
Проблем је био како разумети тај лик Божији у човеку. Нарочито ако тврдимо да је Бог
нематеријалан, бестелесан и вечан. У светлу новозаветних текстова и хришћанског
учења и доживљаја Бога, усталило се да је икона или лик Божији у човеку лични начин
постојања. То значи да је човек створен тако да као појединац остварује
потпуност/целовитост свог постојања и живљења. Као што Бог постоји као лично биће,
као заједница три божанске личности – Отац и Син и Свети Дух, тако и човек може да
своје постојање остварује као посебна и оригинална личност. Међутим, та лична
посебност није нешто што имамо као готово. То је само могућност, дар да себе
остварујемо, развијамо као лична и посебна бића. А то је могуће једино ако своје
постојање, свој живот градимо на темељу личних односа најпре са нашим најближима
које волимо. Потом, како одрастамо тај круг се шири. Међутим, онај који треба да буде
у средишту те љубави и њен инспиратор јесте Бог. Само када наш идентитет полази од
заједнице са Богом, и наш однос према свему што нас окружује бива такав да увиђамо
како разноликост и другост свега(људи, животиња и природе), тако увиђајући то
постајемо дубоко свесни и наше личне посебности и различитости/оригиналности.
Самим тим што нам је Бог дао лично постојање као клицу(семе) која је засађена у нама,
указује нам на то да је наша лична посебност везана за једну веома битну ствар без које
и наше постојање као личности не би било могуће. Та ствар је слобода. Слобода није
само могућност да радимо шта нам падне на ум ил како нам је воља, већ је слобода у
хришћанском схватању везана за то да имамо власт над самим собом. Зато су
хришћански теолози користили за слободу реч самовласност. Та власт је толика да смо
ми ти који имамо слободу да се определимо како ћемо живети и који је циљ нашег
живота. Бог нам је неће одузети. Та слобода може имати и своје наличје. Другим
речима, та слобода нас може одвести и на погрешан пут где можемо не само себе него и
друге да унесрећимо својим поступцима. За Библију, слобода свој савршен израз има
када је сјединимо са љубављу према Богу и према ближњима.
3. Који је циљ стварања света?
Уколико објединимо претходне одговоре, доћи ћемо до следећег закључка који Црква и
њена теологија узима као циљ стварања. Бог ствара свет ничим принуђен. То што је
створио свет, могло је и да не буде тако. Међутим, пошто је Бог љубав, а савршеној
љубави је својствено да се дарује другоме, то Бог ствара свет као једну реалност која је
суштински другачија од њега. Коначни циљ због којег је Бог створио свет јесте дубока,
нераскидива заједница Бога и света која нема краја, која је вечна. Ту заједницу Бога и
света хришћанска теологија поистовећује са Царством Божијим. Онај кроз кога та
заједница треба да се оствари јесте човек који је створен по лику Божијем. Бог нам себе
не намеће, већ нам се открива тако да ми слободно и у љубави прихватимо њега као
средиште нашег живота. Чинећи то, човек у себи обједињује све аспекте створеног
света и као некакав свештеник тај свет приноси Богу захваљујући Богу на дару живота
и молећи га да сам Бог и човеку и том свету, сваком живом бићу да живот вечни. Ми
као хришћани треба да знамо да управо тај циљ и та заједница која ће се остварити у
будућем веку, у Царству Божијем, за нас је већ стварност коју доживљавамо и у којој
учествујемо на литургији. Управо захваљивање и молба Богу да нас учини учесницима
његовог живота јесте сама срж литургије.
4. Шта је прародитељски грех?
Прочитај 3. главу књиге Постања из Библије или на овом линку:
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=1&chap=3
У 2. глави књиге Постања пише о томе да је Бог човека створио од земље, да му је
удахнуо дух животни, и да га поставља у посебно место на земљи, у Едемски врт који је
посебно за њега креиран да би у њему човек уживао у свим благодетима живота на
земљи. Да човек не би био сам, ствара жену као биће са којим први човек, Адам, треба
да употпуни свој живот и да оствари такаву повезаност да он и жена буду као једно
тело, један организам, један живот. Карактеристичне су речи које изговара Адам када
Бог пред њега доводи Еву: „сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела.
Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека. За то ће оставити човјек оца својега
и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело. А бјеху обоје
голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.“ У њима видимо радост Адама због тога
што ће имати са ким да дели живот. Слика те њихове блискости јесте то што су голи и
не осећају никакву срамоту због тога.
Међутим, прича о греху који називамо прародитељски – јер Адама и Еву зовемо
прародитељима – говори о трагедији која човека доводи у стање у којем је за њега смрт
неминовна. Бог му је заповедио да не једе са дрвета знања добра и зла, али ђаво је тај
који наговара првостворене људе да се оглуше о ту заповест Божију. Прихватајући
предлог ђавола, тј. змије, они не само да ремете и готово одбацују заједницу са Богом,
него и њихов однос постаје из корена измењен. Осећају срамоту једно пред другим,
крију се од Бога и скидају кирвицу са себе. Казна је протеривање из раја и суровост
живота на земљи који се окончава смрћу.
У светлу библијске приче о греху Адама и Еве, пробај да одгонетнеш следеће:
– Шта је то што ђаво говори Еви што је подстиче да поједе забрањени плод
– Како да разумемо то што се њих двоје након греха стиде своје голотиње и зашто
оптужују једно друго
– Кога Адам види као главног кривца за своју ситуацију и зашто сваки човек има
потребу да скине кривицу са себе
– Како би објаснио појам отуђење
5. Како хришћанска традиција и учење тумаче првородни грех?
За хришћанску традицију и богословље првородни грех је трагичан догађај због тога
што ње њиме нарушава човекова заједница са Богом. Поред тога, грехом човек
нарушава и хармонију у природи која му сада, из његове перспективе, постаје
непријатељ коме треба овладати. Трагика лежи и у томе што човек нарушава своју
целовитост, само његово биће бива растрзано супротностима унутар њега (душа-тело;
разум-емоције; добро-лоше). Други људи за нас постају туђини и непријатељи који
могу да нам нанесу штету или су пак у нашим очима средства преко којих можемо
достићи неки егоистични циљ који смо себи поставили. Сабирајући све ове наводе,
можемо рећи да православна традиција у две речи описује стање које изазива
првородни грех: самољубље и отуђење. Самољубље нас подстиче да непрестано
угађамо себи, да користимо све око нас да бисмо и себи и другима показали нашу
супериорност; другим речима самољубље у нама непрекидно подстиће жељу за моћи
над другима. Отуђење са друге стране нас одваја од људи јер сматрамо да њихови
поступци могу да нам штете, наше грешке већма пројектујемо на њих.
Оваква ситуација за православну традицију представља увод у дубоки расцеп унутар
самог човековог бића, једну увек присутну могућност да се наш живот и ми сами
распарчамо на саставне делове, тј. преставља једно потенцијално шизофрено стање.
Као коначни вид тога, човек је неспособан да види Бога, отуђен од њега и спреман да
разноразне природне силе, предмете, животиње назове боговима, па чак и самог себе.
Трагедија, коначно, лежи и у томе што човек услед губљења заједнице са Богом бива
неспокојан, изгубљен, лишен смисла свог постојања и креће се у погрешном смеруод
онога што му је Бог наменио – вечне и слободне заједнице са Богом.
6. Постоји ли веза између прародитељског греха и човековог односа према
природи у којој живи?
Библија нам говори да је Бог створио човека да буде господар створеног света. Значење
речи господар није да човек има одрешене руке да се односи према природи како му се
прохте. Напротив! Човек је позван да као свештеник, као биће које у себи носи лик
самога Бога, живот који Бог њему дарује пренесе на целокупну творевину. Дужан је да
се брине о њој, да је чува, да је обрађује и култивише тако да она са њим достигне
вечну заједницу живота са Богом. Другим речима, да постане Црква, простор који је
освештан присуством Божијим.
На жалост, ми као људи смо сведоци да се човек тако не односи према природи у којој
живи, нити према животињама нити према биљном свету. За нас је често култивисање
природе њено уништавање; брига је наша сигурност да нам природа или живи свет у
њој не науди. То је све последица човековог егоизма, човекове потребе да влада и да се
брани од ње као некаквог непријатеља. Господарење над природом за нас представља
симбол тираније и уништења, коришћења њених ресурса зарад егоистичких и
комформистичких циљева. Зато природа, иако њене законитости скоро до танчина
познајемо, и даље за нас бива затворена књига, и даље се у њој осећамо изгубљено не
препознајући у њој отисак Божије премудрости и величанствености.
7. Да ли постоји начин да се грех превазиђе?
Грех у православној традицији не представља обичан морални преступ. Морал,
друштвене норме пристојног и доброг понашања су се кроз историју и кроз друштва
мењале. Нешто што је пре 100 или 50 год. било грех, неморално данас није, и обрнуто
(пробај да наведеш неке примере тога).
Међутим, за православље грех представља дубок и потресан промашај сопственог циља
и смисла живота. Човек грехом себе потпуно одваја од онога што представља начело и
разлог постојања. Као што је Адам учинивши грех из корена пореметио свој однос не
само према Богу него и према Еви, тако и ми, када год грех чинимо, он има те
последице и ту дубину.
Ипак, као што смо рекли да је Бог из љубави све створио са жељом да вечно делимо
живот са њим, тако и сада када су се наши прародитељи одвојили од њега није дигао
руке од нас. Кроз Библију нам се казује да је Бог полако припремао род људски за
долазак онога који ће тај грех поништити и поново нас увести у заједницу са Богом која
ће бити нераскидива. То чини тако што Син Божији постаје човек, рађа се од Пресвете
Богородице, којег ми знамо као Исуса Христа. Он узима на себе грех сваког човека и
искупљује нас својом жртвом на крсту дарујући нам опроштај грехова кроз своје
славно Васкрсење. Дакле, начин да превазиђемо грех јесте да изнова кроз Христа
обновимо заједницу са Богом и тако, као што смо из корена порменили свој живот
грехом и злом, сада поново направимо дубоку и корениту промену ка добру и врлини
знајући да, какви год да смо, Бог ће нас примити у свој загрљај.
8. Библијски митови и њихово тумачење (Каин и Авељ; Ноје и потоп и
Вавилонска кула)
Прочитај из Библије главе 4, 6,7,8,11књиге Постања или на овом линку:
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=1&chap=4
Читају ћи их, пробај да размислиш о следећим темама и да кажеш своје мишљење:
– Зашто је Каин убио Авеља? Зашто и у најближима често видимо опасност по
нашу срећу, имовину или неку корист?
– Зашто Бог жели да потопи и уништи живи свет? Да ли Ноје утиче да Бог ипак
донекле промени своју одлуку о потопу?
– Можемо ли причу о потопу да тумачимо и у пренесеном значењу? Кога би у том
случају представљао Ноје, шта би била његова барка а шта би означавао потоп?
– Зашто Бог људима меша језике? Где се то дешава?
– Како бисмо алегоријски могли да протумачимо то да људи говоре различитим
језицима и да се не разумеју и шта би могла представљати сама кула?
Ове библијске приче јесу митови јер не можемо одредити када су се десиле и у којој
мери су тачне. Ипак, као што смо напоменули, Библија је књига која нам се обраћа
језиком слика јер оне код човека буде асоцијације и омогућују да их повежемо са
својим временом. Такође, оне кроз себе откривају шта све могу бити последице
људског деловања. У хришћанству, ове приче поред тог моралног и животног значаја
имају и ткз. типолошки значај јер нам указују на догађаје из Новог Завета.
9. Патријарх Авраам
За три велике монотеистичке религије, Јудаизам, Хришћанство и Ислам, Авраам је
кључна личност. Често се ове религије називају и аврамовске религије. За сваку од њих
Авраам представља личност од које почиње завет са Богом. Јевреји његово име
изговарају Абраха ‘ам, а муслимани Ибрахим.
За хришћанску веру, Авраам је човек који искључиво на основу вере прихвата позив
Бога за кога он није знао. Наиме, њему се Бог јавља и позива га да напусти свој живот и
са женом Саром и слугама крене у земљу коју ће му Бог показати. Од њега ће Бог
начинити велики народ и сам Авраам биће родоначелник народа Божијег. Проблем
представљају две ствари: обећања Божија су прилично без доказа и Авраам нема децу
јер је његова жена Сара нероткиња. Но иако, докази нису баш на страни Бога, Авраам
прихвата позив и искључиво на основу вере креће на ово путовање. Због тог његовог
прихватања и добија име Авраам што значи отац народа или патријарх. Вера коју
Аврам чува и које се држи довешће га и до искушења на које га Бог ставља да жртвује
сина Исака (Јицак- Смешко) којег управо због вере и добија, те да буде удостојен да у
својим шаторима угости самога Бога који том приликом себе објављује као Св.
Тројицу.
Апостол Павле наводи Авраама као узор наше вере, и да је оно што се десило везано за
Исуса Христа започето још са Авраамом, захваљујући његовој вери. Због тога, апостол
инсистира да истински ученици Христови управо такву веру треба да имају, какву је
имао Авраам. Она је та која и Авраама и нас чини праведним, а не искључиво дела. То
је због тога што вера усмерава наш живот ка Богу који се збива на пољу слободе и
живог и непосредног односа у љубави како са Богом тако и са бллижњима.
О важним епизодама Авраамовог живота прочитај уколико желиш проичитај из књиге
Постања главе:12, 16,17,18,22 и 25 или на овом линку:
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=1&chap=12
10. Јаков постаје Израиљ
Аврамов син Исаак после тешкоћа да добије децу, по обећању Божијем добија два сина
и то близанца. Први који је изашао из утробе је Исав (Црвени, Црвенко) а други, тиме и
млађи Јаков. Када је већ остарио, Исак је желео да свом првенцу, Исаву, пренесе
благослов који је он наследио од свог оца Авраама. Тај благослов је у то време за њихов
номадски начин живота значио да све благослове и обећања која је Бог дао Аврааму се
преносе даље на потомке. Међутим, Ревека (Ребека), Исакова жена, је више волела
Јакова и сматрала да је он прикладнији да наследи очев благослов. Зато Јаков на
превару са својом мајком преотима благослов од оца и да не би био убијен, јер брат
Исав је хтео да га убије, бежи код свој укјаа. Тамо, упознаје ћерку свог ујака и
зљубљује се у њу. Тој ћерки је име било Ракиља (Ракел). Међутим, због обичаја да прво
мора да се уда старија ћерка, његов ујак га прво жени старијом ћерком Лијом (Леом) а
потом и Рахиљом што је занчило да је он морао као роб да живи код свог ујака 14
година. Успевши да се избори са смицалицама свог ујака и да се обогати, Јаков га
напокон напушта и враћа се оцу са жељом да се помири са братом.За све те године,
Јаков са своје две жене и њиховим робињама добија 12 синова. Ипак, по Библији,
најомиљенији су му били Рахиљини синови, Јосиф и Венијамин (Бен јамин).
Непосредно, пред сусрет са братом Јакову се дешава један необичан и чудесан догађај,
наиме он се рве са Богом. О томе прочитај у књизи Постања 32. глава од 13-32 стиха
или на овом линку:
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=1&chap=32
Том приликом му Бог мења име у ИЗРАИЉ. Правилније је рећи ИСРАЕЛ. Име које му
даје Бог има два превода: онај који се бори са Богом и онај који гледа Бога. Вероватнији
је овај други превод. Чињеница да му Бог мења име означава да је Бог тај који до
танчина познаје и господари животом Јаковљевим. Другим речима, да је Јаков тј.
Израиљ његов изабраник и миљеник.
Ова библијска епизода нам говори још две ствари. Прво да Бог жели да се рве тј.
надмеће са човеком што би значило да жели да човека кроз то привуче себи што и
представља најдубљу људску жељу – да упозна и види Бога. Ипак, приликом рвања,
Јакову Бог повређује кук што се у преносном значењу тумачило као неспоособност
самог човека и његових сазнајних могућности да види Бога. Тај моменат немогућности
потпуног схватања и виђења Бога огледа се када Јаков пита тог „непознатог човека“ са
којим се рве како му је име а он му одговара: „што питаш како ми је име? И благослови
га ондје.“ Другим речима, можеш ли знати моје име? Друга ствар је да Јаковљеви
синови и његови потомци формирају народ који ће по свом претку добити име Израиљ,
тј. синови Израиљеви. А по том имену се данас и зове јеврејска држава- Израел.
11. Мојсије и 10 Божијих заповести (Пасха)
Погледај цртани филм „Принц Египта“ и прочитај и овкирно запамти из црквеног
календара 10 Божијих заповести или са овог линка:
http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=2&chap=20
Размисли о заповестима и пробај да их протумачиш. Обрати такође пажњу на име које
Бог говори Мојсију. То је чувени тетраграм (четири слова) ЈХВХ а изговара се ЈАХВЕ.
Оно би значило у преводу ЈА САМ ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ. У хришћанској теологији ово
име је указивало на лични карактер Божијег постојања. То значи да Бог није нека виша
сила или неко узвишено биће које нема никакве карактеристике, него је Бог у самој
сржи свога бића личност, непоновљив и оригиналан. А то значи да је Бог у ствари
Света Тројица, заједница три божанске личности у једној природи Божијој. Јер, по
хришћанском схватању постојати као личност (на јединствен и оригиналан начин) не
можемо без заједнице, везе са другом личношћу. За нас, ово име поред тога што нам
открива најдубљи карактер бића Божијег истовремено нам посредно открива и шта
значи да је човек икона Божија. Иначе, ово име „Онај који јесте“ се у хришћанској
иконографији обавезно ставља уз Христово име. Наиме, у ореолу који окружује
Христову главу готово на свакој фресци или икони је списано грчким словима ΩΟΝшто
значи Онај који јесте.
12. Цареви Давид и Соломон као најаве истинског Месије
У библијској традицији још од времена Мојсија наглашава се идеја доласка Месије. Реч
Месија (јевр. Маши’јах) значи Помазаник, изабраник Господњи (Јахвеов). Он треба да
успостави коначно царство Израиља и да осигура присуство народа Божијег,
Јаковљевих потомака, у земљи коју је Бог обећао још Аврааму (то је територија
данашњег Израела). Основ тог обећања је Савез са Богом који је тај народ склопио на
планини Сиај вођен Мојсијем. Симбол тог Савеза су 10 Божијих заповести.
Под утицајем околних народа, Јевреји од пророка по имену Самуило траже да им
постави цара. Иако Бог то карактерише као својеврсно издајство Савеза са њим,
наређује Самуилу да им изабере цара. Први цар је био човек из племена Венијаминовог
који се звао Саул (Шаул). Ипак, он није био баш по вољи Богу и Бог шаље Самуила у
градић који се зове Витлејем код човека по имену Јесеј јер је од његових синова
изабрао себи миљеника. Самуило одлази и када је на ред дошао најмлађи Бог му даје
знак да је то тај младић. На главу тог младића, Самуило излива из рога свето уље које је
било видљив начин посвећења или помазања за цара. Тај младић је имао свега 12
година и звао се Давид (име иначе значи Миленко). Тек много година касније Давид
постаје цар Јевреја након Саулове погибије у бици.
Али идеја коју је Бог имао, а која ни самом Самуилу као пророку није потпуно била
јасна, јесте да у ствари Бог намерава да од Давидових потомака подигне онога који ће
не само народ Божији, него све људе ослободити људе од ропства смрти и греху. Бог се
заклиње Давиду да неће од њега одступити нити од његових потомака и да ће његов
(Давидов) престо бити у векове. Овде име Давид означава симболичко име које
означава тог потомка. Као слика тог потомка јесте Давидов син Соломон (Шеломо),
чије име значи мир, спокој, који га наслеђује. Соломона у Библији карактерише
мудрост. Он је тај који испуњава вековни сан Јевреја да сагради храм Богу у
Јерусалиму. Обојца ових владара нису били само обични владари. Свето Писмо
инсистира да су они најпре били пророци, песници, поједине књиге Старог Завета се
њима приписују (Псалми, Приче и Премудрости Соломонове, Песма над песмама,
Књига Проповедника) и људи кроз које је Бог руководио свој народ ка доалску
истинског Месије који је њихов потомак. Тај потомак, за нас хришћане, је управо
Господ наш Исус Христос.
13. Испуњење старозаветних пророштава о Исусу Христу
За хришћанску Цркву, Стари Завет, догађаји и личност у њему јесу били припрема
људског рода за долазак Спаситеља света који ће људе ослободити робовања греху и
смрти. Због тога Црква многе делове Старог Завета тумачи на ткз. типолошки начин.
Наиме, библијски догађаји и личности у себи носе обрасце, слике који указују на
кључне догађаје Новог Завета. Такође, о долазеђем Месији говоре и пророци. Ево
неколико примера тих пророштава које се могу наћи у Старом Завету:
Петокњижје:
1.Мојс 3,15
1.Мојс 12,2-3 благослов Аврааму
1.Мојс 49,10 Јаковљев благослов Јуди
5.Мојс 18,18-19 „пророка ћу им подигнути…”
Псалми:
2 Пс: 7 (стих) „ти си син мој…”
22 Пс: 1,7,8,16-18 „Боже, Боже мој…”
45 Пс: 7 „…тога ради помаза те Боже…”
110 Пс: 1,4 „рече Господ Господу мојему…”,”ти си свештеник до века…”
Пророк Исаија:
7,14 „…родиће сина Емануила”
9,1-2 проповед Христа у Галилеји
11,1-2 „шибљика из корена Јесејева”
61,1-3 „Дух је Господа на мени…”
Праслике у Петокњижју
1) Каменеплочице – праобразЈеванђеља
2) Судсаманом – Путир
3) Дрвоживота – праобразизворабесмртногживота у Христу
4) Жртве – голготскаЖртва
5) Нојевковчег – праобразЦркве
6) Дуга – праобразХриста
7) Мелхиседек – праобразХриста (1.Мојс 14,18)
8) Лествица у Ветиљу – праобразБогородице
9) Унакрснополагањеруку – Крст
10) Огњенакупина – праобразОваплоћења (огањ-Божанство, купина-
Богородица)
11) ПасхалноЈагње – праобразХриста
12) ПрелазакпрекоЦрвеногМора – прасликаКрштења
13) Мана у пустињи – прасликаПричешћа
На 15. питање по избору прочитати 10 Псалама. По жељи питати за препоруку
парохијског свештеника.
На 16. и 17. питање питати парохијског свештеника или наћи на интенету. Моливе
Богородице Дјево и Достојно јест научити напамет.
- II РАЗРЕД
-