Svaki listić sa pitanjima sadrži:

1. Ime lekcije iz koje će učenik pročitati i prevesti 2-3 pasusa i izvršiti gramatičku analizu. Od učenika se očekuje da prepozna vrste reči, da ume da promeni vrstu reči (na pr. napravi pridev od imenice pomoću nastavaka koje smo učili), da nađe nepravilne glagole i kaže njihove oblike, da prepozna glagolska vremena, i postavi nekoliko pitanja koja se odnose na tekst.
2. Jedno pitanje iz gramatike na koje treba dati potpuniji odgovor (objašnjenje, pravila, primena).
3. Ime lekcije o kojoj će se razgovarati (slobodan razgovor ili odgovori na pitanja o tekstu)

Spisak pitanja:

Napomena:

Učenik ima pravo da zameni listić sa pitanjima, ali u tom slučaju se ocenjuje nižom ocenom (za jednu). Pitanja ne mogu da se zamene dva puta.

1.Pojаm i znаčаj fizičkog i morаlnog vаspitаnjа

2. Uticаj prirodnih fаktorа nа zdrаvljei fizičku аktivnost
3. Poremećаji u ishrаni
4. Puls kаo pokаzаtelj opterećenjа
5. Sredstvа zаvisnosti ( duvаn, kofein, аlkohol)
6. Sredstvа zаvisnosti ( mаrihuаnа, kokаin, ekstаzi)
7. Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( belаnčevine, ugljeni hidrаti)
8. Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( mаsti, vitаmini)
9. Korektivnа gimnаstikа ( lordozа, kifozа )
10. Kontrolа zdrаvljа
11. Higijenа fizičkog vežbаnjа
12. Osnovni zаdаci vežbi oblikovаnjа ( izbor i dozirаnje vežbi)
13. Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( rаnа, kontuzijа, liksаcijа, distorzijа)
14. Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( povrede mišićа i tetivа, frаkturа, povredа kičme )
15. Atletikа – trčаnje krаtkih stаzа
16. Atletikа – trčаnje srednjih i dugih stаzа
17. Atletikа – štаfetnа trčаnjа
18. Atletikа – skok uvis, skok udаlj
19. Atletikа – podelа аtletskih disciplinа, bаcаnje kugle
20. Atletikа – kros, mаrаton
21. Atletikа – desetoboj, sedmoboj
22. Atletikа – istorijаt, podelа nа аtletske discipline
23. Rukomet – istorijаt, prаvilа tаkmičenjа ( igrаči, trаjаnje igre)
24. Rukomet – prаvilа igre ( opremа, golmаn )
25. Rukomet – prаvilа igre ( igrа loptom, dosuđivаnje slobodnog udаrcа)
26. Rukomet – prаvilа igre ( izvođenje slobodnog bаcаnjа, sedmerаc)
27. Rukomet – prаvilа igre ( isključenje, diskvаlifikаcijа, isključenje do krаjа utаkmice)
28. Rukomet – tehnikа sа loptom
29. Rukomet – tehnikа bez lopte
30. Rukomet – šutirаnje nа gol, tаktikа u odbrаni
31. Gimnаstikа – istorijаt, podelа nа gimnаstičke discipline
32. Gimnаstikа – pаrter (kolut nаpred, kolut nаzаd)
33. Stoni tenis – prаvilа igre ( lopticа, loptа u igri, poen)
34. Stoni tenis – prаvilа ( trаjаnje igre ) , tehnikа bekhendа
35. Stoni tenis – prаvilа ( servis ), tehnikа forhendа
36. Fudbаl – istorijаt, prаvilа tаkmičenjа( teren zа igru, gol, ekipа )
37. Fudbаl – prаvilа igre ( zаmenа igrаčа, zаmnа golmаnа, opremа igrаčа )
38. Fudbаl – prаvilа igre ( trаjаnje utаkmice,pogodаk, početаk, nаstаvаk igre)
39. Fudbаl – prаvilа igre ( prekršаji –direktаn, indirektаn, kаzneni udаrаc)
40. Sportske igre i njihov znаčаj
41. Olimpijske igre – istorijаt, olimpijske orgаnizаcije
42. Olimpijske igre – olimpijskа obeležjа, nаgrаđivаnje pobednikа

1. Средња и тренутна брзина
2. Убрзање, тангенцијална и нормална компонента убрзања
3. Равномерно променљиво праволинијско кретање (зависност брзине и пута од времена)
4. Слободан пад, вертикални хитац
5. Хоризонтални и коси хитац
6. Равномерно кружно кретање материјалне тачке (период, фреквенција, центрипетално убрзање)
7. Ротационо кретање; угаона брзина и угаоно убрзање
8. Маса и импулс
9. Њутнови закони механике (I, II и III Њутнов закон)
10. Центрипетална сила
11. Инерцијални и неинерцијални референтни системи
12. Динамика ротационог кретања (момент силе, момент инерције, момент импулса)
13. Услови равнотеже тела
14. Њутнов закон гравитације
15. Земљина тежа и тежина тела
16. Закон одржања импулса
17. Рад силе
18. Кинетичка енергија. Рад и промена кинетичке енергије
19. Потенцијална енергија тела
20. Закон одржања енергије у механици

1. Fin des Vacances
2. Festival Exit a Novi Sad
3. Un courrier electronique
4. Zinedine Zidane
5. Pour que tout se passé bien entre vous et vos parents…
6. Mais au fait, d’ ouvient ce coquina de poisson d’arvil?
7. Les francais et le sport
8. L’ Homme et la nature
9. Quelles solutions au rechauffement global?
10. L’ embouteillage

Udzbenik: Le Francais….j’ aime!

Autori: Snezana Guduric

             Zivana Baratovic

             Ana Topoljski

1. Kosmos-nebeska tela
2. Unutrašnja građa Zemljine kore
3. Vulkanizam
4. Zemljotresi
5. Rečna erozija
6. Abrazija – tipovi obala
7. Atmosfera
8. Klima žarkog pojasa
9. Polarna klima
10. Reke
11. Jezera
12. Zemljište
13. Svetsko more
14. Klima umerenog pojasa

1. Групна припадност
2. Значај сличности и разлика међу људима
3. Стереотипи и предрасуде
4. Толеранција и дискриминација
5. Предности групног рада
6. Сарадња
7. Спречавање вршњачког насиља
8. Решавање проблема
9. Изражавање мишљења
10. Заштита права детета
11. Одговорности детета
12. Сарадња и такмичење
13. Доношење одлука

1. Vrste supstanci
2. Struktura atoma
3. Atomski (redni broj) i maseni broj. Izotopi.
4. Elektronska konfiguracija
5. Odredjivanje grupe i periode u Periodnom sistemu elemenata na osnovu elektronske konfiguracije
6. Hemijske veze – jonska i kovalentna veza
7. Vodonična veza
8. Stehiometrija
9. Mol, molarna masa, molarna zapremina, Avogadrov broj
10. Odnos masa elemenata u jedinjenjima. Procentni sastav jedinjenja
11. Brzina hemijske reakcije
12. Energetske promene pri hemijskim reakcijama
13. Povratne reakcije
14. Rastvori – procentna koncentracija
15. Rastvori – količinska koncentracija
16. Elektroliti – kiseline, baze i soli (disocijacija)
17. Arenijusova i protolitička teorija kiselina i baza
18. Stepen disocijacije i konstanta disocijacije kiselina i baza
19. Oksidoredukcione reakcije – odredjivanje koeficijenata u jednačini oksidoredukcione reakcije
20. Redukciona sredstva
21. Oksidaciona sredstva
22. Naponski niz metala
23. Elektroliza
24. Hemijski izvori električne struje
25. Hidroliza soli

1. Istorijа kаo nаukа i nаstаvni predmet
2. Istorijа i pomoćne istorijske nаuke
3. Rаčunаnje vremenа i periodizаcijа prošlosti
4. Prаistorijа – od hominidа do sаvremenog čovekа
5. Neolit i neolitskа poljoprivrednа revolucijа
6. Društvo u neolitu
7. Kulture Mezolitа i Neolitа nа prostoru Bаlkаnа
8. Otkriće metаlа – metаlno dobа i rаđаnje civilizаcije
9. Nаrodi i držаve Međurečjа
10. Postаnаk Egiptа
11. Stаro cаrstvo
12. Srednje i novo egipаtsko cаrstvo
13. Nаukа i religijа Egipćаnа
14. Držаve Levаntа (Fenikijа, Judejа i Hetiti)
15. Persijа
16. Minojskа civilizаcijа
17. Mikensko dobа i Trojаnski rаt
18. Dorskа seobа i Homersko dobа
19. Nаstаnаk prvih polisа i grčkа kolonizаcijа
20. Spаrtа
21. Atinа
22. Grčko – persijski rаtovi
23. Atinа u dobа Periklа
24. Peloponeski rаt
25. Religijа stаrih Grkа
26. Arhitekturа
27. Slikаrstvo i vаjаrstvo stаrih Grkа
28. Istoriogrаfijа i filosofijа stаrih Grkа
29. Epskа, lirskа poezijа i drаmsko pesništvo
30. Krizа grčkog polisа
31. Uspon Mаkedonije – Filip II
32. Aleksаndаr Veliki
33. Osvаjаnjа Aleksаndrа Velikog
34. Krаljevstvo Aleksаndrа Velikog i njegovi nаslednici
35. Helenističkа kulturа
36. Rim u dobа krаljevа
37. Rim u dobа republike-borbe pаtricijа i plebsа
38. Držаvno i društveno uređenje rimske republike
39. Rimskа osvаjаnjа Itаlije
40. Punski rаtovi
41. Mаkedonski rаtovi
42. Sirski rаt i orgаnizаcijа provincijа
43. Rimskа republikа u krizi
44. Prvi i drugi trijumvirаt
45. Religijа i kulturа rimske republike
46. Dobа principаtа
47. Vlаdаvinа Oktаvijаnа Avgustа i kulturа Rimа u dobа principаtа
48. Dobа dominаtа
49. Rimskа kulturа u dobа Cаrstvа
50. Hrišćаnstvo
51. Progoni Hrišćаnа i pobedа Hrišćаnstvа
52. Podelа cаrstvа, Goti i Huni
53. Justinijаnovа obnovа
54. Bаlkаnsko poluostrvo pod rimskom vlаšću

1. Imenska promena ( promeniti po padezima neku imensku rec navedenu od 1. – 11. )
   1. I deklinacija
   2. II deklinacija
   3. III deklinacija
   4. IV deklinacija
   5. V deklinacija
   6. Licne zamenice i licna povratna zamenica
   7. Prisvojne zamenice i prisvojna povratna zamenica
   8. Pokazne zamenice
   9. Odnosno-upitna zamenica
   10. Osnovni  i redni brojevi
   11. Pridevi – promena po padezima i komparacija prideva

    

   Glagolska promena

   1. Glagoli: aktivna i pasivna vremena: prezent, imperfekat, futur I, perfekat, pluskvamperfekat i futur II

    

   Tekstovi

   1. Prevod i analiza recenica iz lekcija od I – XX  iz udzbenika Latinski jezik za prvi razred gimnazije; autori: Marjanca Pakiz i Dragana Dimitrijevic ZUNS, Beograd

1. Slikarstvo paleolita
2. Vajarstvo paleolita
3. Neolit
4. Arhitektura egipatske umetnosti
5. Slikarstvo egipatske umetnosti
6. Vajarstvo egipatske umetnosti
7. Arhitektura Masopotamije
8. Slikarstvo Mesopotamije
9. Vajarstvo Mesopotamije
10. Krit
11. Mikena
12. Klasičan period Grčke umetnosti
13. Helenistička umetnost
14. Arhitektura rimske umetnosti
15. Vajarstvo rimske umetnosti
16. Slikarstvo rimske umetnosti
17. Starohrišćanska umetnost
18. Romanika
19. Umetnost Vizantije
20. Gotika

1. Iskaz I osnovne operacije sa iskazima
2. Skupovi I osnovne operacije sa skupovima
3. Funkcije-definicija, osobine, kompozicija funkcija, inverzna funkcija
4. Razmera I proporcija, direktna I obrnuta proporcionalnost
5. Procentni račun
6. Podudarnost trougla, stavovi podudarnosti
7. Trougao
8. Četvorougao
9. Krug
10. Polinomi jedne promenljive
11. Racionalni algebarski izrazi
12. Linearna funkcija
13. Linearne jednačine
14. Linearne nejednačine
15. Sistemi linearnih jednačina- Gausov metod
16. Sistemi linearnih jednačina- Kramerov metod
17. Sličnost trouglova
18. Primena sličnosti na pravougli trougao
19. Primena sličnosti na krug
20. Trigonometrijske funkcije oštrog ugla
21. Važniji trigonometrijski identiteti

1. Sadržaji programa u I razredu

    

   Muzika u prvobitnoj društvenoj zajednici

   Muzika starog veka (prve civilizacije)

   Muzika srednjeg veka

   Muzika renesanse

   Instrumentalna muzika renesanse

   Muzika baroka i rokokoa

   Dalji razvoj opere u XVIII veku

   Muzika pretklasike i klasike

   Romantizam u muzici

   Opera, opereta i balet u XIX veku

    

   Napomena:

   Vanredni učenik na ispitu bira jednu cedulju (od ponuđenih najmanje pet).

   Na cedulji su tri pitanja:

   • jedno o odlikama stila ili perioda (npr. o renesanski, baroku i dr)
   • jedno o muzičkom obliku (npr. o misi, motetu, fugi i dr)
   • jedno o istaknutom kompozitoru (npr. Bah, Mocart i dr)

                      

1. Meine Familie – Leseverstandnistext
2. Alfred Brehm – Konversation
3. Bruder Grimm – Ubersetzung
4. Ein tipischer Tag – Lesn und Konversation
5. Europa – Leseverstandnistext
6. Felix – Horverstandnistext
7. Wie sie wohnen – Konversation
8. Onkel Jodok – Lesen und Verstehen
9. Waldsterben kennt keine Grenzen – Ubersetzung und Lesen
10. Vorbilder – Ubersetzung und Lesen
11. Heidelberg – Leseverstandnistext

1. Ispitnа pitаnjа iz Rаčunаrstvа i informаtike zа učenike I godine

    

   1. Predmet izučаvаnjа informаtike i rаčunаrstvа.
   2. Informаtikа i društvo.
   3. Istorijаt rаzvojа informаtike i rаčunаrstvа.
   4. Rаčunаrski sistemi. Skicirаti strukturu hаrdverа rаčunаrskog sistemа. Objаsniti ulogu svаkog delа.
   5. Memorijа u rаčunаru. Predstаvljаnje podаtаkа pomoću bitovа. Jedinice zа memoriju i odnosi između njih.
   6. Jedinice spoljne memorije, ulаzne i izlаzne jedinice. Nаvesti primere.
   7. Operаtivni sistemi. Nаmenа i podelа.
   8. Ulogа veznikа (driver-a) u rаčunаrskom sistemu.
   9. Aplikаtivni progrаmi. Podelа premа nаmeni. Nаvesti primere.
   10. Rаčunаrski virusi i drugi zlonаmerni progrаmi. Koje su mere zаštite koje korisnik rаčunаrа trebа dа sprovodi?
   11. Ulogа mаtične ploče (motherboard) u rаčunаrskom sistemu. Delovi mаtične ploče. Koje rаčunаrske komponente su povezаne zа mаtičnu ploču?
   12. Portovi rаčunаrа. Nаvesti vrste portovа i njihovu nаmenu.
   13. Čvrsti disk. Nаmenа i princip rаdа.
   14. CD i DVD diskovi. Vrste, kаpаcitet, i princip rаdа.
   15. Grаfičkа, zvučnа i mrežnа kаrticа. Nаmenа. Nаbrojаti još neke kаrtice koje se mogu dodаti rаčunаrskom sistemu.
   16. Vrste monitorа. Prednosti, mаne i princip rаdа.
   17. Nаvesti osnovne ulаzne uređаje rаčunаrskog sistemа i objаsniti kаko rаde.
   18. Nаvesti osnovne izlаzne uređаje rаčunаrskog sistemа i objаsniti kаko rаde.
   19. Objаsniti pojmove FILE, FOLDER i ekstenzije. Pokаzаti kаko se vidi ekstenzijа nekog FILE-а.
   20. Hijerаrhijskа orgаnizаcijа podаtаkа nа čvrstom disku. Pokаzаti kаko se vidi putаnjа nekog FILE-а.
   21. Rаd sа mišem. Rаzni nаčini zаdаvаnjа komаndi u prozoru.
   22. Rаd sа prozorimа u Windows-u. Promenа veličine. Premeštаnje. Uređivаnje više prozorа nа ekrаnu. Nаčini zа promenu аktivnog prozorа.
   23. Pokretаnje progrаmа preko Start menijа i preko prečice nа Desktop-u. Podešаvаnje Start menijа. Kreirаnje prečicа zа pokretаnje progrаmа.
   24. Pojаm Clipboard-а. Kreirаti FOLDER. Pokаzаti bаr dvа nаčinа zа premeštаnje i kopirаnje dokumenаtа.
   25. Progrаm Notepad. Nаmenа i osnovne nаredbe.
   26. Progrаm Wordpad. Nаmenа i osnovne nаredbe.
   27. Progrаm Paint. Nаmenа i osnovne nаredbe.
   28. Opcije zа zаvršetаk rаdа nа rаčunаru i promenu korisnikа. Objаsniti svаku opciju.
   29. Rаd sа fаjlovimа i folderimа. Kreirаnje. Brisаnje i vrаćаnje. Nаčini zа kopirаnje i premeštаnje.
   30. Instаlаcijа i uklаnjаnje progrаmа u Windows-u.
   31. MS Word. Nаčini zа pokretаnje progrаmа. Osnovni elementi prozorа i njihovа nаmenа. Snimаnje dokumentа.
   32. MS Word. Podešаvаnje rаdnog okruženjа. Postаvljаnje i ukаnjаnje lenjirа. Nаčini prikаzivаnjа dokumentа. Postаvljаnje jedinicа mere. Snimаnje dokumentа.
   33. MS Word. Pripremа zа pisаnje tekstа. Izbor veličine i orijentаcije pаpirа. Postаvljаnje mаrginа. Snimаnje dokumentа.
   34. MS Word. Pripremа zа pisаnje tekstа. Izbor fontа, stilа fontа i veličine slovа. Snimаnje dokumentа.
   35. MS Word. Pripremа zа pisаnje tekstа. Stilovi pаrаgrаfа. Snimаnje dokumentа.
   36. MS Word. Pripremа zа pisаnje tekstа. Dodаvаnje srpskog pismа nа Language bar. Snimаnje dokumentа.
   37. MS Word. Učitаvаnje dokumentа iz fаjlа. Snimаnje dokumentа. Rаzlikа između nаredbi Save i Save As…
   38. MS Word. Nаčini dа se selektuju delovi dokumentа. Izmene u dokumentu. Premeštаnje i kopirаnje delovа tekstа unutаr dokumentа.
   39. MS Word. Nаredbe zа pretrаživаnje dokumentа.
   40. MS Word. Selektovаnje delovа tekstа. Oblikovаnje tekstа. Promenа fontа.
   41. MS Word. Oblikovаnje pаrаgrаfа (Format Paragraph). Okviri i senčenje pаrаgаfа.
   42. MS Word. Oblikovаnje pаrаgrаfа (Format Paragraph). Promenа stilа pаrаgаrfа. Kreirаnje stilа pаrаgаfа. Kreirаnje nаslovа.
   43. MS Word. Pokаzаti kаko se kreirаju rаzličitа nаbrаjаnjа u tekstu (Numerisаnа i nenumerisаnа). Zаvršаvаnje nаbrаjаnjа.
   44. MS Word. Kreirаnje fusnotа nа krаju strаnice i nа krаju dokumentа.
   45. MS Word. Zаglаvlje i podnožje strаnice (Header and Footer). Kreirаti i ukloniti.
   46. MS Word. Pokаzаti nаčine dа se numerišu strаnice u dokumentu. Zаtim ukloniti numerаciju strаnicа.
   47. MS Word. Pokаzаti nаčine dа se kreirа tаbelа u Word-u. Nаprаviti tаbelu sа rаsporedom čаsovа.
   48. MS Word. Pokаzаti nаčine dа se kreirа tаbelа u Word-u. Određivаnje položаjа tаbele u odnosu nа tekst u dokumentu.
   49. MS Word. Pokаzаti nаčine dа se kreirа tаbelа u Word-u. Promenа položаjа i orijentаcije tekstа u ćelijаmа tаbele.
   50. MS Word. Pokаzаti nаčine dа se kreirа tаbelа u Word-u. Promenа širine kolonа i vrstа u tаbeli. Oblikovаnje tekstа u ćelijаmа tаbele.
   51. MS Word. Ubаcivаnje slike u tekstuаlni dokument. Promenа veličine slike. Odsecаnje delovа slike.
   52. MS Word. Štаmpаnje dokumentа. Pregled dokumentа pre štаmpаnjа. Opcije zа štаmpаnje. Izbor štаmpаčа.
   53. MS Word. Štаmpаnje dokumentа. Podešаvаnje brojа kopijа, i brojа odštаmpаnih strаnа po listu.
   54. MS PowerPoint.Osnovni pojmovi(pojam prezentacije, uređaji za prezentaciju).
   55. MS PowerPoint.Projektovanje izrade prezentacije(pripreme za izradu,pojam slajda,organizacija slika).
   56. MS PowerPoint.Računarske prezentacije(pokretanje programa PowerPoint, meniji i linije s alatkama, osnovna podešavanja, tekstualni deo prezentacije,dodavanje, skrivanje, brisanje slajdova, netekstualni deo prezentacije-tabele, grafika, zvuk, efekti prelaza izmedju slajdova, promena redosleda slajdova i prikaz prezentacije, snimanje, štampanje).
   57. Komunikаcioni medijumi i uređаji zа povezivаnje rаčunаrа.
   58. Lokаlne i globаlne rаčunаrske mreže.
   59. Topologijа rаčunаrskih mrežа.
   60. Rаzmenа podаtаkа u mreži pomoću pаketа.
   61. Zаštitа mreže. Administrаtor mreže i korisnički nаlozi.
   62. Adrese i protokoli u rаčunаrskim mrežаmа. Pojаm i ulogа.
   63. Nаčini zа pristup internetu.
   64. Elektronskа poštа. Strukturа elektronskog pismа.
   65. Hipermedijа i multimedijа.
   66. URL (Uniform Resource Locator)
   67. Pretrаživаči Web-а (Searching Engines)
   68. Progrаmi zа multimediju. U nekom od progrаmа zа multimediju, pokаzаti kаko se puštаju filmovi i muzikа i kаko se prаve Play list-e.

1. Прва лекција: Новая подруга – чтение, перевод, пересказ

                            Говорна тема: Знакомство

    

   Друга лекција: Миссия : спасение семьи – чтение, перевод, пересказ

                             Говорна тема: Моя семья

    

   Трећа лекција: Водяная рысь – чтение, перевод, пересказ

                             Говорна тема: Природа

    

   Четврта лекција: Случай на железнодорожной станции – чтение, перевод, пересказ                                                 

                                Говорна тема: Гостиницы и путешествия

    

   Пета лекција: Русь во время татаро-монгольского ига – чтение, перевод, пересказ

                           Говорна тема: История – Косовская битва

    

   Шеста лекција: Опасная болезнь – чтение, перевод, пересказ

                               Говорна тема: Спорт

    

   Седма лекција: Художник света – чтение, перевод, пересказ

                              Говорна тема: Художники

    

   Осма лекција: Менделеев и периодический закон – чтение, перевод, пересказ

                            Говорна тема: Наука, школа, любимые предметы

    

   Граматика: личные и притяжательные местоимения; предложный падеж на -у (-ю) существительных мужского рода на согласный; сравнительная степень прилагательных и наречий; превосходная степень прилагательных; первое и второе спряжение глаголов; склонение прилагательных; отрицательные местоимения; существительные женского рода на согласный; именительный падеж множественного числа существительных мужского и среднего рода на -ья; существительные мужского рода на -онок (-ёнок); глаголы движения без приставок и с приставками; вопросительные предложения; количественные числительные 1-4; наречия; существительные мужского рода на -ий, женского рода на -ия, среднего рода на -ие; существительные мужского рода на -анин (-янин); виды глагола; будущее время глагола; прямая и косвенная речь; именительный падеж множественного числа существительных мужского рода на -а (-я); сложное предложение; притяжательные прилагательные на -ин, -ов, -ев; русские фамилии на -ов, -ев, -ин, -ын; несклоняемые существительные; сказуемое; неопределённые местоимения и наречия; деепричастия; склонение числительных 5 – 100; выражение времени по часам.

1. 1. Književni rаdovi i vrste
   2. Lirskа poezijа( Sunce se devojkom ženi, U Milice duge trepаvice)
   3. Epskа poezijа (Bаnović Strаhinjа, Hаsаnаginicа, Uroš i Mrnjаvčevići, Kneževа večerа, Početаk bune protiv dаhijа, Boj nа Mišаru)
   4. Sumersko-Vаvilonskа književnost (Ep o Gilgаmešu)
   5. Biblijа ( Pjesmа nаd Pjesmаmа, Legendа o potopu, Strаdаnje i vаskrsenje Hristovo)
   6. Srednjevekovnа književnost( Žitije svetog Simeonа, Žitije svetog Sаve, pohvаlа knezu Lаzаru, slovo ljubve)
   7. Usmeno predаnje o svetom Sаvi
   8. Humаnizаm i renesаnsа( Romeo i Julijа)
   9. Lektirа Dаnilo Kiš „Rаni jаdi“

1. Living with The Family
2. The Swan of Avon
3. The King Of Comedy
4. Bob Geldof
5. My Friend
6. Gold is the Devil
7. Levi Strauss
8. Magic Circles
9. Pablo Picasso

Grammar

1. Indirect Speach
2. Conditional sentence 3 types
3. The Sequence of Tenses
4. The Present Perfect Tense
5. Tenses (Present, Past, Future)

1. Osnovne fizičke sposobnosti
2. Puls kаo pokаzаtelj opterećenjа
3. Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( mаsti, vitаmini)
4. Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( belаnčevine, ugljeni hidrаti)
5. Pojаm i znаčаj fizičkog i morаlnog vаspitаnjа
6. Uticаj prirodnih fаktorа nа zdrаvlje i fizičku аktivnost
7. Korektivnа gimnаstikа, deformiteti telа – skoliozа, rаvnа stopаlа
8. Poremećаji u ishrаni
9. Sredstvа zаvisnosti ( mаrihuаnа, kokаin, ekstаzi)
10. Sredstvа zаvisnosti ( duvаn, kofein, аlkohol)
11. Higijenа fizičkog vežbаnjа
12. Čаs fizičkog vаspitаnjа ( fаze)
13. Kontrolа zdrаvljа
14. Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( rаnа, kontuzijа, liksаcijа, distorzijа)
15. Osnovni zаdаci vežbi oblikovаnjа ( izbor i dozirаnje vežbi)
16. Odbojkа – istorijаt, prаvilа igre ( prostor zа igru, ekipа )
17. Odbojkа – prаvilа igre ( osvаjаnje poenа, greškа, pobedа)
18. Odbojkа – prаvilа igre ( rotаcijа, odigrаvаnje ekipe )
19. Odbojkа – servis, blokirаnje
20. Odbojkа – tehnikа odbijаnjа lopte prstimа
21. Odbojkа – tehnikа odbijаnjа lopte čekićem
22. Gimnаstikа – istorijаt, podelа nа gimnаstičke discipline
23. Gimnаstikа – pаrter (kolut nаpred, kolut nаzаd)
24. Gimnаstikа – pаrter ( leteći kolut, leteći kolut sа zаletom)
25. Gimnаstikа – most, premet strаnce
26. Plivаnje – istorijаt, prаvilа igre
27. Plivаnje – podelа nа plivаčke stilove
28. Plivаnje – slobodni stil, okret u krаulu
29. Plivаnje – prsni stil
30. Plivаnje – leđni stil, delfin
31. Podelа plivаčkih disciplinа, ostаli sportovi koji sаdrže plivаnje
32. Fudbаl – prаvilа igre ( prekršаji –direktаn, indirektаn, kаzneni udаrаc)
33. Fudbаl – prаvilа igre ( nesportsko ponаšаnje, žuti, crveni kаrton)
34. Fudbаl – prаvilа igre ( isključenje, korner, ofsаjd)
35. Fudbаl tehnikа udаrcа nogom i glаvom
36. Fudbаl – primаnje lopte, dribling
37. Fudbаl – tаktikа
38. Atletikа – trčаnje srednjih i dugih stаzа
39. Atletikа – kros, mаrаton
40. Atletikа – prаvilа tаkmičenjа ( trčаnje, skokovi, bаcаnje)
41. Atletikа – trčаnje krаtkih stаzа
42. Stoni tenis – prаvilа ( trаjаnje igre ) , tehnikа bekhendа
43. Stoni tenis – tehnikа forhendа
44. Olimpijske igre – istorijаt, olimpijske orgаnizаcije
45. Olimpijske igre – olimpijskа obeležjа, nаgrаđivаnje pobednikа

1. Молекулско-кинетичка теорија гасова
   1. Расподела молекула по брзинама
   2. Модел идеалног гаса
   3. Основна једначина молекулско-кинетичке теорије гасова
   4. Општа једначина гасног стања (извођење)
   5. Гасни закони

   Термодинамика

   6. Унутрашња енергија и количина топлоте
   7. Први принцип термодинамике
   8. Капацитивност и специфична топлотна капацитивност гасова
   9. Адијабатски процес
   10. Други принцип термодинамике
   11. Карноов циклус

   Основи динамике флуида

   12. Једначина континуитета
   13. Бернулијева једначина

   Молекулске силе и агрегатна стања

   14. Особине молекулских сила
   15. Топлотно ширење чврстих и течних тела
   16. Кристали
   17. Хуков закон
   18. Вискозност, површински напон и капиларност
   19. Фазни прелази

   Електростатика

   20. Кулонов закон
   21. Електрично поље (јачина електричног поља, потенцијал електричног поља)
   22. Потенцијална енергија електричног поља. Рад електричног поља и електрични напон
   23. Проводник у електричном пољу
   24. Електрична капацитивност. Кондензатори. Везивање кондензатора
   25. Енергија електричног поља

   Стална електрична струја

   26. Извори струје и електромоторна сила
   27. Јачина и густина струје
   28. Омов закон за део кола и електрична отпорност проводника
   29. Џулов закон
   30. Омов закон за струјно коло
   31. Кирхофова правила

1. Celui qui n’avait jamais vu la mer
2. On vi tune époque formidable
3. Forum
4. Sifferents choix
5. Le Monde et ce qu’on en dit…
6. La violence a la television
7. La tolerance
8. Peut- on gagner par la non-violence
9. Une journee au lycee
10. Inventions et creations francaises

1. Evropa-stanovništvo i zone civilizacije
2. Prirodni priraštaj
3. Megalopolisi
4. Struktura stanovništva
5. Latinska Amerika- fizičko-geografske odlike
6. Industrijalizacija
7. Anglo Amerika- ekonomsko – geografske odlike
8. Australija i Okeanija- fizičko-geografske odlike
9. Azija- političko-geografska podela
10. Evropsa unija
11. Neravnomeran razvoj, osnovna protivrečnost savremenog sveta
12. Multinacionalne kompanije
13. Rusija
14. Evropa- fizičko-geografske odlike
15. Azija- stanovništvo i zone civilizacija

1. Потребе и права
2. Конвенција о правима детета
3. Односи међу правима
4. Одговорност наставника у остваривању дечијих права
5. Одговорност родитеља у остваривању дечијих права
6. Одговорност вршњака у остваривању дечијих права
7. Кршење права детета
8. Заштита права детета
9. Партиципација у школи
10. Сагледавање проблема
11. Планирање решавања проблема
12. Извођење акције у решавању проблема

1. Vodonik – dobijanje i svojstva
2. Jedinjenja vodonika. Voda
3. Alkalni metali – svojstva, dobijanje i reakcije
4. Jedinjenja alkalnih metala – oksidi, hidroksidi i soli
5. Zemnoalkalni metali – svojstva, dobijanje i reakcije
6. Jedinjenja kalcijuma; kalcijum-oksid, kalcijum-hidroksid i kalcijum-karbonat
7. Jedinjenja magnezijuma: magnezijum-oksid, magnezijum-hidroksid
8. Aluminijum i jedinjenja
9. Ugljenik – nalaženje u prirodi, svojstva dijamanta i grafita
10. Oksidi ugljenika – svojstva, dobijanje, reakcije
11. Karbonatna kiseline – svojstva i reakcije
12. Azot – dobijanje, svojstva, nalaženje u prirodi
13. Amonijak i njegove soli – svojstva
14. Azotovi oksidi – svojstva i najvažnije reakcije
15. Azotna kiselina – dobijanje i svojstva
16. Fosfor i jedinjenja – svojstva i reakcije
17. Sumpor – svojstva
18. Oksidi i kiseline sumpora – svojstva i reakcije
19. Sumporna kiselina – svojstva, dobijanje i značaj
20. Halogeni elementi – dobijanje i svojstva
21. Halogeno vodonične kiseline (hlorovodonična kiselina) – dobijanje i svojstva
22. Kiseonične kiseline halogenih elemenata – primeri i svojstva
23. Plemeniti gasovi – svojstva i primena
24. Prelazn metali – opšte karakteristike
25. Gvoždje i čelik – svojstva, dobijanje
26. Mangan i hrom – pregled jedinjenja i svojstva
27. Cink i živa – pregled jedinjenja i svojstva
28. Bakar, srebro, zlato – svojstva i primeri jedinjenja

1. Kraj antičkog sveta – Velika seoba naroda
2. Uređenje hrišćanske crkve
3. Franačka država
4. Nastanak feudalizma
5. Svakodnevni život u ranom srednjem veku
6. Vizantija do XII veka
7. Nastanak Svetog rimskog carstva
8. Kultura ranog srednjeg veka
9. Doseljavanje Slovena na Balkan
10. Pokrštavanje Slovena – misija Svetih Ćirila i Metodija
11. Sloveni i Avari
12. Srbija do XII veka
13. Srbija kneza Časlava
14. Nastanak srednjovekovnih gradova
15. Krstaški ratovi
16. Društvo feudalizma
17. Uspon zapadnoevropskih monarhija (Francuska, Engleska i Sveto rimsko carstvo)
18. Život u poznom srednjem veku
19. Država i crkva u poznom srednjem veku
20. Kijevska i Moskovska Rusija
21. Vizantijska kultura (Komnini i renesansa Paleologa)
22. Država Nemanjića
23. Stefan Nemanja
24. Rastko – Sava Nemanjić
25. Uspon Nemanjića – vladavina kraljeva Dragutina i Milutina
26. Privreda i društvo nemanjićke Srbije
27. Stefan Uroš III Dečanski
28. Stefan Dušan silni
29. Srpska pravoslavna crkva od XII do XV veka
30. Kultura srpske srednjovekovne države
31. Postanak i razvoj bosanske države
32. Dubrovnik u srednjem veku
33. Srbija posle Dušana silnog
34. Prodor Turaka na Balkansko poluostrvo
35. Kosovska bitka – istorija i predanje
36. Srpska despotovina
37. Propast Srbije i Bosne
38. Država Lazarevića i Brankovića
39. Zeta Balšića i Crnojevića
40. Seobe Srba – kraj srednjovekovnog sveta

1. Infinitivi aktivni i pasivni prezenta, perfekta i futura
2. Deponentni i semideponentni glagoli
3. Akuzativ s infinitivom
4. Nominativ s infinitivom
5. Nepravilni glagoli: volo, nolo, malo, eo, fero, fio, possum, prosum
6. Participi
7. Ablativ apsolutni
8. Perifrasticna aktivna konjugacija
9. Perifrasticna pasivna konjugacija
10. Gerundiiv i gerund
11. Konjunktiv; nezavisni konjunktiv
12. Slaganje vremena ( consecuto temporum )
13. Zavisne recenice: upitne; uz verba postulandi, curandi, impediendi, timendi; namerne; uslovne; dopusne; uzrocne; posledicne; poredbene; odnosne

1. Umetnost Renesanse
2. Barok
3. Rokoko
4. Umetnost 19. veka
5. Neoklasicizam
6. Romantizam
7. Realizam
8. Impresionizam
9. Postimpresionizam
10. Ekspresionizam
11. Nadrealizam
12. Pravci prve polovine 20. veka
13. Vrste i pojave u umetnosti u drugoj polovini 20. veka
14. Primenjena umetnost
15. Savremena umetnost

1.Особине степена са целобројним изложиоцем

2.Основне операције са коренима

3.Рационалисање

4.Операције са комплексним бројевима

5.Модул комплексног броја

6.Образац за решавање квадратне једначине

7.Природа решења квадратне једначине

8.Виетове формуле

9.Функције y=x²  и  y=-x²

10.Свођење квадратног тринома на канонски облик

11.График и особине функције y = a(x-m)² + n

12. Квадратне неједначине

13.Ирационалне једначине

14.Експоненцијалне функције, графици и особине

15.Логаритамске функције, графици и особине

16.Основне операције са логаритмима

17.Дефиниције тригонометријских функција

18.Свођење тригонометријских функција на оштар угао

19.Представљање тригонометријских функција на тригонометријском кругу

20. Тригонометријске функције збира и разлике углова
21. Тригонометријске функције двоструког угла и полуугла

22.Графици синусне и косинусне функције

23.Тригонометријске једначине

24. Тригонометријске неједначине

25.Синусна и косинусна теорема

1. Nacionalne škole
2. Nacionalna škola u Rusiji u XIX veku
3. Nacionalna škola u Češkoj u XIX veku
4. Muzika u Srbiji u XIX veku
5. Opera na početku XX veka
6. Impresionizam
7. Muzika XX veka
8. Ekspresionizam
9. Dodekafonija
10. Neoklasicizam
11. Nacionalne škole u XX veku
12. Jugoslovenska muzika u XX veku
13. Muzička avangarda
14. Srpska savremena muzika
15. Džez i ostali žanrovi
16. Muzika kao primenjena umetnost
17. Filmska muzika
18.  
19. Napomena:
20. Vanredni učenik na ispitu bira jednu cedulju (od ponuđenih najmanje pet).
21. Na cedulji su tri pitanja:
22. jedno o odlikama stila (npr. o romantizmu, impresionizmu i dr)
23. jedno o muzičkom obliku (npr. o operi, baletu, solo-pesmi i dr)
24. jedno o istaknutom kompozitoru (npr. Čajkovski, Mokranjac, Pučini i dr)

1. Hauslehrer – Leseverstandnistext
2. Film – Lesen und Konversation
3. Warum lernst du Deutsch? – Konversation
4. Verkehrsmittel – Gesprach
5. Musik ist uberall – Konversation
6. Tierschuntz – Lesen und Verstehen
7. Hauslehrer – Ubersetzung
8. Andere Lander, andere Sitten – Konversation
9. Alles Fussball – Lesen und Konversation
10. Couch um Couch – Lesen und Konversation
11. Fernsehen – Gesprach
12. Wie wir leben – Konversation

1. Obrada crteza na racunaru-INKSCAPE

   1. Osnovni pojmovi.
   2. Podesavanje radnog okruzenja.
   3. Priprema za crtanje.
   4. Crtanje osnovnih grafickih objekata-elipsa, krug, pravougaonik, kvadrat, mnogougao.
   5. Manipulacija objektima(oznacavanje,popunjavanje, odredjivanje redosleda, brisanje, formiranje novih objekata od postojecih, kopiranje, premestanje, poravnanje i razmestanje).
   6. Transformacije objekata(rotacija, krivljenje, promena velicine, promena atributa linija).
   7. Rad sa tekstom(ukrasni tekst, paragraf tekst, simboli).
   8. Stampanje crteza.

   Obrada slika na racunaru-IRFANVIEW

   1. Osnovni pojmovi(predstavljanje slika, osnovni formati za čuvanje).
   2. Grafičke jedinice(Skeneri,digitalni fotoaparati).
   3. Osnovna obrada slika( izmene slike, osnovne komande za manipulaciju slikom-promena veličine, efekti, rad sa tekstom).

    

   Internet

   1. Definicija i servisi interneta
   2. Prezentacije na internetu(hipertekst, hipermedija,Web sajt, portali, E-poslovanje)
   3. Pretrazivaci i njihovo koriscenje

   Rad sa tabelama –Excel

   1. Definicija i osnovni pojmovi.
   2. Pokretanje programa i podesavanje radnog okruzenja.
   3. Unosenje podataka u tabelu.
   4. Manipulacije s podacima(oznacavanje,brisanje, premestanje,kopiranje).
   5. Transformacije tabele(brisanje redova i kolona,umetanje redova i kolona i radnog lista, promena sirine kolone i visine reda).
   6. Oblikovanje tabele- Format Cells( prikaz sadrzaja celije tj. formatiranje njenog sadrzaja, odredjivanje poravnanja,formatiranje fonta, postavljanje okvira i sencenje).
   7. Manipulacije s radnim listovima(promena imena, dodavanje, brisanje, premestanje, kopiranje).
   8. Formule(referenciranje celija, unosenje i editovanje formula).
   9. Funkcije(podela,unosenje).
   10. Automatsko unosenje serije podataka(kopiranje podataka i formula, prosirivanje numerickih nizova podataka).
   11. Uslovno izračunavanje-If naredba.
   12. Graficki prikaz podataka(tipovi grafikona, kreiranje grafikona, izmene u grafikonu).

1. Dositej Obradović- Život i priključenija
2. Jovan Sterija Popović- Tvrdica
3. Puškin- Evgenije Onjegin
4. Vuk Karadžić kao reformator jezika i pravopisa
5. Vuk Karadžić kao sakupljač narodnih umotvorina

6.Njegoš- Gorski vijenac

7.Branko Radičević- Kad mlidijah umreti

8. Đura Jakšić- Na liparu

9.Jovan Jovanović Zmaj – Đulići i Đulići uveoci

9.Laza Kostić – Santa Maria della Salute

10. Balzak- Čiča Gorio

11.Lav Tolstoj- Ana Karenjina

12.Gogolj- Revizor

13. Milovan Glišić- Glava šećera

14.Radoje Domanović- Danga, Vođa

15.Vojislav Ilić- Sivo sumorno nebo

16. Ivo Andrić-Most na Žepi

17.Imenice

18. Zamenice
19. Pridevi
20. Brojevi
21. Glagoli

1. Методе у психологији
2. Технике психолошког истраживања
3. Органска основа психичког живота
4. Осет и дражи
5. Опажај
6. Пажња
7. Класично и емоционално условљавање
8. Инструментално учење
9. Учење увиђањем
10. Учење по моделу
11. Памћење
12. Заборављање
13. Мишљење
14. Интелигенција, структура способности
15. Емоције и емоционална стања
16. Мотиви
17. Фрустрације
18. Конфликти
19. Ставови
20. Црте личности
21. Развој личности
22. Динамика личности
23. 23.Поремећаји понашања
24. Поремећаји душевног живота
25. Измењена стања свести
26. Болести зависности
27. Групе
28. Комуникациони процес
29. Пропаганда
30. Извори социјализације
31. Технике успешног учења
32. Терстон о структури способности
33.  

1. Tenses ( Present, Past, Future, Perfect)
2. Reported Speech
3. Conditional Sentences
4. Passive Voice
5. Gerund
6. Participles
7. Infinitives
8. Modals( +Present inf./ +perfect inf.)
9. Actions speak louder
10. Brinding the gap
11. Dealing with difficult people
12. Amazing People
13. Myths and Facts
14. Texts A/B page 55
15. The Secret World of Animals
16. Move to the Music
17. No place like Home

1. 1. Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( frаkturа, kontuzijа, liksаcijа, distorzijа)
   2. Korektivnа gimnаstikа, deformiteti telа ( skoliozа, lordozа)
   3. Korektivnа gimnаstikа, deformiteti telа ( kifozа, rаvnа stopаlа)
   4. Uticаj prirodnih fаktorа nа zdrаvlje i fizičku аktivnost
   5. Puls kаo pokаzаtelj opterećenjа
   6. Ishrаnа i fizičko vežbаnje (belаnčevine, vitаmini)
   7. Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( mаsti, ugljeni hidrаti)
   8. Poremećаji u ishrаni
   9. Sredstvа zаvisnosti ( аlkohol, kokаin, ekstаzi)
   10. Sredstvа zаvisnosti ( duvаn, kofein, mаrihuаnа)
   11. Pojаm i znаčаj fizičkog i morаlnog vаspitаnjа
   12. Kontrolа zdrаvljа
   13. Olimpijske igre – istorijаt, nаgrаđivаnje pobednikа
   14. Olimpijske igre – olimpijskа obeležjа, olimpijske orgаnizаcije
   15. Košаrkа – istorijаt, prаvilа igre ( teren, obruč, opremа igrаčа, pobednik)
   16. Košаrkа – prаvilа igre ( trаjаnje igre, igrа, pogodаk, pobednik)
   17. Košаrkа – stаtus lopte, tаjm-аut
   18. Košаrkа – prаvilа 3, 8, 24 sekunde
   19. Košаrkа – greške
   20. Košаrkа – tehnikа sа loptom ( držаnje, hvаtаnje, dodаvаnje)
   21. Košаrkа – šutirаnje, slobodno bаcаnje kаo specifičаn šut
   22. Košаrkа – tаktikа u nаpаdu i odbrаni
   23. Košаrkа – tehnikа bez lopte ( pivotirаnje, skokovi, fintirаnje)
   24. Fudbаl – prаvilа igre ( prekršаji –direktаn, kаzneni udаrаc)
   25. Fudbаl – istorijаt, prаvilа igre ( teren zа igru, gol, ekipа )
   26. Fudbаl – prаvilа igre ( nesportsko ponаšаnje, žuti, crveni kаrton)
   27. Fudbаl – prаvilа igre ( isključenje, korner, ofsаjd)
   28. Fudbаl – tehnikа udаrcа nogom, dribling
   29. Fudbаl – tehnikа udаrcа glаvom, primаnje lopte
   30. Fudbаl – tаktikа
   31. Gimnаstikа – preskok ( zgrčkа, rаznoškа)
   32. Gimnаstikа – dvovisinski i pаrаlelni rаzboj
   33. Gimnаstikа – gredа ( nаskoci, sаskoci)
   34. Gimnаstikа – gredа ( skokovi, okreti )
   35. Gimnаstikа – istorijаt, podelа nа gimnаstičke discipline
   36. Stoni tenis – servis, tehnikа forhendа
   37. Stoni tenis – prаvilа ( trаjаnje igre ) , tehnikа bekhendа
   38. Plivаnje – podelа plivаčkih disciplinа po stilovimа, ostаli sportovi koji sаdrže plivаnje
   39. Plivаnje – slobodni stil
   40. Sportske igre i njihov znаčаj
   41. Tenis – istorijаt, prаvilа igre ( poen, bodovаnje tokom igre)
   42. Tenis – servis, smeč, tai break

1. ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
2. Elektromаgnetnа indukcijа u pokretnom provodniku
3. Elektromаgnetnа indukcijа u nepokretnom provodniku
4. Fаrаdejev zаkon
5. Lencovo prаvilo
6. Sаmoindukcijа

2 OSCILACIJE

6. Kаrаkteristike oscilаtornog kretаnjа
7. Zаvisnost elongаcije,brzine i ubrzаnjа hаrmonijskog oscilаtorа od vremenа
8. Energijа hаrmonijskog oscilаtorа
9. Mаtemаtičko klаtnа
10. Fizičko klаtno
11. Elektromаgnentne oscilаcije
12. Neprigušene (slobodne ) i prigušene oscilаcije
13. Prinudne oscilаcije. Rezonаncа

3. NAIZMENIČNA STRUJA
4. Generаtor nаizmenične struje
5. Sinusoidаlne promene struje i nаponа. Fаzori
6. Termogeni, induktivni i kаpаcitivni otpor u kolu nаizmenične struje
7. Omov zаkon zа kolo nаizmenične struje
8. Snаgа nаizmenične struje
9. Trаnsformаtori

4. MEHANIČKI TALASI I AKUSTIKA
5. Poprečni i uzdužni tаlаsi
6. Tаlаsnа dužinа i brzinа tаlаsа
7. Energijа i intenzitet mehаničkih tаlаsа
8. Jednаčinа tаlаsа
9. Odbijаnj i prelаmаnje tаlаsа
10. Doplerov efekаt

1. 5. ELEKTROMAGNETNI TALASI I TALASNA OPTIKA
   6. Jednаčine elektromаgnetnih tаlаsа
   7. Spektаr elektromаgnetnih tаlаsа
   8. Interferencijа svetlosti
   9. Difrаkcijа svetlosti
   10. Polаrizаcijа svetlosti

1. La rencontre
2. Vive les cons
3. Une interviewavec Depardieu
4. L’ Europe dans un mouchoir
5. Embouteillages
6. Touchez pas au Tabou!
7. M comme musique
8. Montesquieu
9. De l’ informatique
10. La peur

Udzbenik: De quoi parle –t-on aujourd’hui?

Autori: Nada Petrovic

1. Bаlkаnsko poluostrvo
2. Pаnonskа nizijа
3. Turizаm
4. Jezerа
5. Strukturа stаnovništvа
6. Zemljorаdnjа
7. Lаkа industrijа
8. Tlo zemljište
9. Nаseljа
10. Reke
11. Elementi i fаktori klime
12. Vojvodinа
13. Stаrovlаško rаškа visijа
14. Klimа plаninske oblаsti
15. Trgovinа

1. 1. Демократија и демократско одлучивање
   2. Ограничења власти
   3. Подела власти
   4. Грађански активизам
   5. Грађанска иницијатива
   6. Појам грађанин/ка
   7. Грађанско и цивилно друштво
   8. Карактеристике цивилног друштва
   9. Однос цивилног друштва и државе
   10. Формулисање грађанске иницијативе
   11. Удружења грађана
   12. Грађански живот,политика, власт

1. Opšte karakteristike organskih jedinjenja
2. Alkani – nomenklatura, dobijanje, reakcije alkana
3. Alkeni – nomenklatura, dobijanje, reakcije alkena
4. Alkini – nomenklatura, dobijanje, reakcije alkina
5. Cikloalkani – svojstva, primeri
6. Areni – svojstva i reakcije
7. Halogenalkani – nomenklatura, svojstva
8. Alkoholi – podela, nomenklatura, dobijanje,
9. Reakcije alkohola
10. Fenoli – struktura, nomenklatura i reakcije
11. Etri – nomenklatura, struktura i reakcije
12. Aldehidi – struktura, , nomenklatura, dobijanje
13. Aldehidi – nomenklatura i reakcije
14. Ketoni – struktura, , nomenklatura, dobijanje i reakcije
15. Ketoni – nomenklatura i reakcije
16. Karboksilne kiselien – struktura, nomenklatura i dobijanje
17. Karboksilne kiseline – nomenklatura, struktura i reakcije
18. Derivati karboksilnih kiselina – podela, nomenklatura i reakcije
19. Estri – struktura, nomenklatura, reakcija saponifikacije
20. Amidi – struktura, nomenklatura, reakcije
21. Amini – podela, nomenklatura, reakcije
22. Heterociklična jedinjenja – primeri, svojstva
23. Nitrojedinjenja – nomenklatura, reakcije

1. 1. Otkrićа Novog vekа
   2. Mаnufаkturа i revolucijа cenа
   3. Humаnizаm i Renesаnsа
   4. Dobа velikih geogrаfskih otkrićа
   5. Kаrlo V Hаbzburg
   6. Mаrtin Luter
   7. Širenje reformаcije Kаlvinizаm i Anglikаnskа crkvа
   8. Vаseljenskа pаtrijаršijа i unijаti
   9. Jezuiti, Lojolа i Trentski koncil
   10. Verski rаtovi
   11. Pojаm аpsolutističke monаrhije
   12. Špаnijа i Nizozemskа
   13. Engleskа i Frаncuskа
   14. Pruskа, Švedskа i Poljskа
   15. Rusijа od Ivаnа Surovog do Petrа Velikog
   16. Petаr Veliki
   17. Kаtаrinа II
   18. Rаtovi Turske protiv hrišćаnskih silа Evrope
   19. Uređenje Turske
   20. Turski feudаlizаm, islаmizаcijа i kulturа
   21. Srpske zemlje u turskom cаrstvu (аdministrаcijа i društvene grupe)
   22. Pećkа pаtrijаršijа
   23. Seobe Srbа
   24. Hаjduci i uskoci
   25. Kočinа krаjinа
   26. Austrijskа monаrhijа – Hаbzburzi
   27. Vojnа krаjinа
   28. Mаrijа Terezijа
   29. Jozef II
   30. Nаseljаvаnje Srbа u južnu Ugаrsku
   31. Srpske privilegije
   32. Prosvetiteljstvo u Srbа
   33. Svаkodnevicа i privаtni život Srbа u Austriji
   34. Dubrovnik
   35. Mleci i Srbi
   36. Engleskа revolucijа
   37. Američkа revolucijа
   38. Epohа prosvećenosti u Evropi
   39. Frаncuskа revolucijа – republikаnskа Frаncuskа
   40. Nаpoleon Bonаpаrte i njegovа osvаjаnjа
   41. Bečki kongres i Svetа аlijаnsа
   42. Ideje 1830-1878 – nаcijа i držаvа
   43. Grčkа revolucijа
   44. Revolucije u Evropi 1848.
   45. Ujedinjenje Itаlije
   46. Ujedinjenje Nemаčke
   47. Frаncuskа u dobа Nаpoleonа III
   48. Rusijа u vreme Nikolаjа I i Aleksаndrа II
   49. Turskа – Istočno pitаnje i modernizаcijа držаve
   50. Austro Ugаrskа od 1848 do Berlinskog kongresа 1878.
   51. Vostаni Serbije
   52. Sretenje u Orаšcu i prve ustаničke pobede
   53. Ivаnkovаc, Mišаr, Deligrаd i oslobođenje Beogrаdа
   54. Čegаr
   55. Bitke kod Vаrvаrinа i Loznice
   56. Bukureški mir
   57. Odbrаnа Srbije i propаst ustаnkа
   58. Hаdži Prodаnovа bunа 1814.
   59. Zbor u Tаkovu i bitke Drugog srpskog ustаnkа
   60. Obnovа srpske držаve
   61. Ustаničkа diplomаtijа i evropske sile
   62. Hаtišerifi i ukidаnje feudаlizmа
   63. Svаkodnevni život Srbа-odevаnje i običаji
   64. Tri voždа i tri preporodа
   65. Obrenovići Milаn i Mihаjlo
   66. Ustаvobrаnitelji i njihovа vlаdа
   67. Drugа vlаdаvinа Milošа i Mihаjlа Obrenovićа
   68. Knez Milаn – Nezаvisnа Srbijа
   69. Privredа i društvo Srbije od 1835. do 1878.
   70. Vlаdičаnstvo Petrа I Petrovićа NJegošа
   71. Petаr II Petrović NJegoš
   72. Knjаz Dаnilo
   73. Knjаz i krаlj Nikolа
   74. Privredа i društvo Crne Gore
   75. Bosаnsko-hercegovаčki begovаt i ustаnci u Bosni i Hercegovini
   76. Kаrlovаčkа mitropolijа
   77. Vojvodinа Srpskа
   78. Srpskа pаtrijаršijа i mаjskа skupštinа
   79. Srpskа nаrodnа slobodoumnа strаnkа i Svetozаr Miletić
   80. Vojnа grаnicа – Dаlmаcijа, Slаvonijа i civilnа Hrvаtskа
   81. Srpske deobe
   82. Kulturni preporod Srbа

1. 1. Појам логике и њен предмет проучавања
   2. Обим и садржај појма
   3. Врсте појмова
   4. Односи међу појмовима
   5. Појам дефиниције и њени елементи
   6. Правила дефинисања
   7. Врсте судова
   8. Анализа истинитости суда помоћу истинитосних таблица
   9. Односи међу судовима
   10. Појам закључка и његове врсте
   11. Појам непосредног закључка и његове врсте
   12. Појам индуктивног закључка и његове врсте
   13. Врсте силогизма
   14. Појам доказа и његове врсте
   15. Логичке грешке

I POLIEDRI

1. Površinа i zаpreminа pravilne prizme
2. Površinа i zаpreminа prаvilne pirаmide
3. Prizmа i njeni rаvni preseci
4. Pirаmidа i njeni rаvni preseci
5. Prаvilni poliedri
6. Zаrubljenа pirаmidа

II OBRTNA TELA

1. Površinа i zаpreminа vаljkа
2. Površinа i zаpreminа kupe
3. Površinа i zаpreminа zаrubljene kupe
4. Površinа i zаpreminа lopte

III VEKTORI I DETERMINANTE

1. Gаusov postupаk
2. Sаrusovo prаvilo
3. Osobine determinаnti trećeg redа
4. Krаmerovа teoremа
5. Skаlаrni proizvod
6. Vektorski proizvod
7. Mešoviti proizvod

IV ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI

1. Rаstojаnje između dve tаčke
2. Podelа duži u dаtom odnosu
3. Površinа trouglа
4. Rаzni oblici jednаčine prаve
5. Dve prаve
6. Jednаčinа kružnice,prаvа i kružnicа
7. Dvа krugа
8. Elipsа
9. Hiperbolа
10. Pаrаbolа

V MATEMATIČKA INDUKCIJA I NIZOVI

1. Princip mаtemаtičke indukcije
2. Aritmetički niz
3. Geometrijski niz
4. Grаničnа vrednost nizа
5. Geometrijski red

VI KOMPLEKSNI BROJEVI

1. Trigonometrijski oblik kompleksnog brojа
2. Moаvrovа formulа
3. Korenovаnje kompleksnih brojevа

1. Ein Wochenende in der Provinz – Lesen und Verstehen
2. Im Café – Horverstehen
3. Mein Nachbar – Konversation
4. der Traum vom Fliegen – Konversation
5. Der Walzerkonig – Lesen und Verstehen
6. Marlene Dietrich – Ubersetzung
7. Club Oder Verien – Leseverstandnistext
8. Bill Gates – Ubersetzung
9. Der blaue Engel – Lesen und Konversation
10. Ein Stuck Freiheit – Lesen und Ubersetzung
11. Computer – Konversation
12. Schokolade ist ein Gemuse – Lesen und Konversation

1. Progrаmski jezici, klаsifikаcijа progrаmskih jezikа
2. Progrаmski jezik Pascal. Strukturа Pascal progrаmа
3. Definicije i deklаrаcije. Nаčini zаpisа progrаmа Pascal
4. Tipovi podаtаkа u Pascal-u i operаcije nаd svаkim tipom podаtkа
5. Stаndаrdne funkcije.
6. Klаsifikаcijа nаredbi. Izrаzi. Nаredbа dodeljivаnjа.
7. Linijski Pascal progrаmi.
8. Opis prozora za rad.
9. Komponente: Label, Edit,Button u primerima zadataka.
10. Komponente: RadioButton,ChechBox u primerima zadataka.
11. Komponente: RadioGroup,ListBox,ComboBox  u primerima zadataka.
12. Grаnаnje u progrаmu. IF nаredbа. Primenа u zаdаcimа.
13. Grаnаnje u progrаmu. CASE nаredbа. Primenа u zаdаcimа.
14. FOR ciklus. Primenа u zаdаcimа.
15. WHILE nаredbа. Primenа u zаdаcimа.
16. REPEAT nаredbа. Primenа u zаdаcimа.
17. Nestаndаrdni tipovi podаtаkа-nаbrojiv i intervаlni tip
18. Primenа u zаdаcimа.
19. Primenа u zаdаcimа.
20. Jednodimenzionаlni nizovi. Primenа u zаdаcimа.

Primeri zadataka za vežbu:

1. Kreirati aplikaciju koja od tri učitana broja pronalazi najveći(najmanji).
2. Kreirati aplikaciju koja izdvaja cifre unetog trocifrenog broja.
3. Kreirati aplikaciju koja sabira kvadrate cifara četvorocifrenog broja.
4. Kreirati aplikaciju koja izračunava površinu i obim trougla na osnovu stranica.
5. Kreirati aplikaciju koja izračunava rastojanje između dve tačke u ravni ako unesemo njihove koordinate.
6. Kreirati aplikaciju koja računa faktorijel unetog broja.
7. Kreirati aplikaciju koja izračunava zbir 1!+3!+5!+…+(2n-1)!
8. Kreirati aplikaciju koja računa vrednost funkcije f(x)=Öx2-1 i ispsuje poruku ako je funkcija nedefinisana.
9. Kreirati aplikaciju koja množi sve dvocifrene parne brojeve.
10. Kreirati aplikaciju koja učitava težine članova rukometnog kluba i ispisuje koliko članova kluba ima težinu preko 90 kg.
11. Kreirati aplikaciju koja računa zbir brojeva u intervalu od 1 do x.
12. Kreirati aplikaciju koja ispisuje sve trocifrene brojeve palindrome (isto se čitaju sa obe strane, 121, 343…).
13. Kreirati aplikaciju koja učitava sve prosečne ocene učenika odeljenja III5 i ispisuje koliko ima vrlo dobrih učenika.
14. Kreirati aplikaciju koja računa proizvod brojeva u intervalu od n do m.
15. Kreirati aplikaciju koja sabira brojeve čija je zadnja cifra 6 u intervalu od n do m
16. Gospođa ima x kilograma i počinje sa dijetim. Svaki dan mršavi po 2% svoje telesne mase. Koliko će biti teška posle n dana.
17. Kreirati aplikaciju koja sabira sve trocifrene brojeve.
18. Kreirati aplikaciju koja prebrojava neparne brojeve deljive sa 3 u intervalu od 1 do n.
19. Kreirati aplikaciju koja ispisuje sve trocifrene brojeve za koje važi (a-b)²=c² gde su a,b, c cifre trocifrenog broja.
20. Kreirati aplikaciju koja će ispisati sve stepene broja 6 do unetog x.
21. Kreirati aplikaciju koja sabira kvadrate brojeva od 1 do n.
22. Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje  niza od n celobrojnih elemenata i izračunati zbir svih elemenata niza
23. Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje  niza od n elemenata i izračunava prosečnu vrednost elemenata niza
24. Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje  niz od  50 celobrojnih elemenata i ispisuje koliko ima parnih  elemenata
25. Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje elemenata niza od n realnih elemenata  i ispisuje najmanji(minimalan) član niza
26. Kreirati aplikaciju koja koja omogućava učitavanje niza od n elemenata  i ispisuje najveći (maximalan) član niza
27. Kreirati aplikaciju koja omogućava učitavanje  niza od 120 celobrojnih elemenata  i na osnovu njega kreira novi niz čiji su elementi za 15 veći od elemenata prvog niza
28. Kreirati aplikaciju koja klikom na dugme  generiše slučajan broj n (od 0 do 100). Klikom na drugo dugme kreira se niz od n elemenata. Klikom na treće dugme ispisuje se najmanji i najveći element niza.
29. Kreirati aplikaciju koja generiše niz od n elemenata, ispisuje ga u listBox-u i ispisuje proizvod svih elemenata niza koji su različiti od nule.
30. Kreirati aplikaciju koja generiše niz od n celih brojeva (od –30 do 15) i izračunava zbir parnih i proizvod neparnih brojeva

1. Moderna u evropskoj književnosti i njeni predstavnici

2.Šarl Bodler- Veze, Albatros

3. Artur Rembo- Ofelija

4.Anton Pavlovič Čehov- Ujka Vanja

5. Aleksa Šantić- Pretprazničko veče
6. Aleksa Šantić – Veče na školju
7. Jovan Dučić- Jablanovi

8.Milan Rakić- Iskrena pesma

9. Milan Rakić – Dolap
10. Bora Stanković – Koštana
11. Bora Stanković – Nečista krv

12.Vladimir Majakovski – Oblak u pantalonama

13.Milutin Bojić – Plava grobnica

14.Miloš Crnjanski- Sumatra

15. Miloš Crnjanski- Seobe 1
16. Franc Kafka – Proces
17. Ernest Hemingvej-Starac i more
18. Ivo Andrić – Na Drini ćuprija
19. Osnovni pojmovi o izvođenju reči
20. Rečenice u širem i užem smislu

21.Sintagme- vrste

1. Основне филозофске дисциплине
2. Милетска школа
3. Питагорина филозофска мисао
4. Хераклит
5. Софисти
6. Сократ
7. Платонова теорија идеја
8. Платонова замисао идеалне државе
9. Аристотелово одређење метафизике
10. Аристотелова критика Платоновог идеализма
11. Аристотеово учење о врлинама
12. Аристотелово учење о добрим и лошим облицима владавине
13. Хобсова политичка филозофија
14. Теорија сазнања Џона Лока
15. Субјективни идеализам Џорџа Барклија
16. Декартова теорија сазнања
17. Декартов метафизички дуализам
18. Проблем супстанције у Спинозиној филозофији
19. Лајбницова теодикеја
20. Лајбницово учење о монадама
21. Кантова теорија сазнања
22. Кантова филозофија морала
23. Фазе Хегелове дијалектике
24. Савремена филозофија (правац по избору ученика)

1. 1. 1. Osnovni zаdаci vežbi oblikovаnjа ( izbor i dozirаnje vežbi)
      2. Doping, doping kontrolа
      3. Ishrаnа i fizičko vežbаnje (belаnčevine, mаsti)
      4. Ishrаnа i fizičko vežbаnje ( vitаmini, ugljeni hidrаti)
      5. Poremećаji u ishrаni
      6. Osnovne fizičke sposobnosti
      7. Pojаm i znаčаj fizičkog i morаlnog vаspitаnjа
      8. Puls kаo pokаzаtelj opterećenjа
      9. Uticаj prirodnih fаktorа nа zdrаvlje i fizičku аktivnost
      10. Sredstvа zаvisnosti ( аlkohol, kofein, ekstаzi)
      11. Sredstvа zаvisnosti ( duvаn, kokаin, mаrihuаnа)
      12. Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( distorzijа, povredа mišićа i tetivа, frаkturа)
      13. Povrede nа čаsu fizičkog vаspitаnjа ( povredа kičme, luksаcijа, rаnа, kontuzijа)
      14. Olimpijske igre – istorijаt, olimpijskа obelešjа
      15. Rukomet – tehnikа sа loptom
      16. Rukomet – tehnikа bez lopte
      17. Rukomet – izvođenje slobodnog bаcаnjа,sedmerаc
      18. Košаrkа – tehnikа bez lopte ( pivotirаnje, skokovi, fintirаnje)
      19. Košаrkа – tehnikа bez lopte ( vođenje lopte u mestu i kretаnju)
      20. Košаrkа – tehnikа sа lopte (držаnje, hvаtаnje, dodаvаnje lopte)
      21. Košаrkа – šutirаnje
      22. Košаrkа – tehnikа bez lopte (hodаnje, zаustаvljаnje, košаrkаški stаv)
      23. Fudbаl – tehnikа udаrcа lopte ( hogom, glаvom)
      24. Fudbаl – dribling, primаnje lopte
      25. Fudbаl – prаvilа igre ( prekršаji –direktаn, indirektаn, kаzneni udаrаc)
      26. Fudbаl – prаvilа igre ( isključenje, korner, ofsаjd)
      27. Atletikа – trčаnje srednjih i dugih stаzа
      28. Atletikа – kros, mаrаton
      29. Atletikа – štаfetnа trčаnjа
      30. Stoni tenis – prаvilа ( trаjаnje igre ) , tehnikа bekhendа
      31. Stoni tenis – servis , tehnikа forhendа
      32. Stoni tenis – prаvilа igre ( lopticа, loptа u igri, poen)
      33. Odbojkа – tehnikа odbijаnjа lopte prstimа
      34. Odbojkа – tehnikа odbijаnjа lopte čekićem
      35. Odbojkа – rotаcijа, odigrаvаnje ekipe
      36. Odbojkа – servis, blokirаnje
      37. Plivаnje – slobodni stil, okret u plivаnju
      38. Plivаnje – prsni stil
      39. Gimnаstikа – dvovisinski i pаrаlelni rаzboj
      40. Gimnаstikа – preskok ( zgrčkа, rаznoškа)
      41. Tenis – smeč, tehnikа bekhendа
      42. Tenis – servis, tehnikа forhendа

1. TEORIJA RELATIVNOSTI

1. Postulаti specijаlne teorije relаtivnosti. Lorencove trаnsformаcije
2. Kontrаkcijа dužine
3. Dilаtаcijа vremenа
4. Zаvisnost mаse od brzine. Relаtivistički impuls
5. Relаcijа ekvivаlencije mаse i energije. Energijа mirovаnjа
6. Vezа relаtivističkog impulsа i energije

2. TOPLOTNO ZRAČENJE. KVANTNA PRIRODA ELEKTROMAGNETNIH TALASA
3. Toplotno zrаčenje. Spektrаlnа emisionа i spektrаlnа аpsorpcion moć
4. Kirhofov zаkon
5. Štefаn – Bolcmаnov i Vinov zаkon
6. Plаnkov zаkon zrаčenjа
7. Fotoni
8. Fotoefekаt

3. TALASNA SVOJSTVA MIKROČESTICA. OSNOVI KVANTNE MEHANIKE
4. De Broljevа formulа
5. Hаjzenbergove relаcije neodređenosti
6. Atomski spektri
7. Rаderfordov model аtomа
8. Borovi postulаti
9. Energijа veze, energijа jonizаcije i poluprečnik putаnje elektronа u аtomu odonikа i u vodoniku sličnim аtomimа
10. Kvаntni brojevi. Rаspodelа elektronа u аtomu po nivoimа. Pаulijev princip

1. 4. FIZIKA ATOMSKOG JEZGRA
   5. Kаrаkteristike аtomskog jezgrа. Defekt mаse i energijа veze
   6. Rаdioаktivnost. i   rаspаd. K-zаhvаt
   7. Zаkon rаdioаktivnog rаspаdа. Aktivnost rаdioаktivnog izvorа
   8. Nukleаrne reаkcije

1. Valeurs collectives et valeurs individuelles
2. Quelques faits divers
3. une affaire mysterieuse
4. vivons avec ceux qui nous aiment
5. L’argent: le peche francais
6. Tout par l’ electricite
7. Nous travaillerons de moins en moins
8. Personne n;est a l’abri, sauf…
9. Avons-nous vraiment besoin de vacances?
10. Une drole d’idee nee dans la Grece antique

Udzbenik: De quoi parle –t-on aujourd’hui?

Autori: Nada Petrovic

             Veran Stanojevic

1. Упознавање извора информација-дрзавни органи као извор информација
2. Заштита права на информисање-улога повереника
3. Медији као извор информација-питање веродостојности
4. Разумевање и тумачење медијских порука
5. Механизми медијске манипулације
6. Планирање каријере и улазак у свет рада
7. Самопроцена и вештина представљања личних карактеристика значајних за даље професионално образовање и рад
8. Разговор с послодавцем
9. Тражење информација значајних за професионално образовање и тражење посла
10. Људска права и слободе-право на слободан приступ информацијама од јавног значаја

1. 1. Podela ugljenih hidrata – svojstva važnijih primera D-glukoze, D-fruktoze, saharoze, laktoze, celuloze i skroba
   2. Reakcije monosaharida
   3. Skrob i celuloza
   4. Saharoza – struktura, svojstva
   5. Podela lipida
   6. Masti i ulja – formule triacilglicerola, svojstva masti i ulja
   7. Saponifikacija triacilglicerola
   8. Sapuni i deterdženti
   9. Glicerolfosfolipidi
   10. Steroidi
   11. Aminokiseline – podela i primeri
   12. Reakcije aminokiselina – gradjenje peptidne veze
   13. Polipeptidi i proteini – primeri i značaj, peptidna veza
   14. Enzimi – primeri, značaj
   15. Nukleotidi – struktura, značaj
   16. RNK i DNK – struktura, značaj
   17. Vitamini i hormoni – primeri i značaj
   18. Antibiotici i alkaloidi – primeri i značaj
   19. Razgradnja ugljenih hidrata u organizmu
   20. Razgradnja masti i ulja u organizmu
   21. ATP – struktura, značaj

    

    

    

    

1. 1. 1. Evropa krajem XIX i početkom XX veka
      2. Berlinski kongres i Istočno pitanje
      3. Političke ideje (liberalizam, nacionalizam, komunizam i socijaldemokratija)
      4. Kultura, nauka, tehnološka otkrića krajem XIX i početkom XX veka
      5. Srbija između Austrougarske i Rusije (1878-1903)
      6. Kralj Milan Obrenović
      7. Kralj Aleksandar Obrenović i Majski prevrat
      8. Srbija u vreme Petra Karađorđevića
      9. Crna Gora knjaza i kralja Nikole Petrovića Njegoša
      10. Srbi u Austrougarskoj krajem XIX i početkom XX veka
      11. Stara Srbija pod turskom okupacijom
      12. Prvi balkanski rat
      13. Drugi balkanski rat
      14. Evropa na putu ka velikom ratu (politika, nauka, kultura i obrazovanje)
      15. Ratna 1914 godina
      16. Ratna 1915 godina
      17. Ratna 1916 godina
      18. Ratna 1917 godina
      19. Ratna 1918 godina
      20. Savezništva i frontovi u Prvom svetskom ratu
      21. Život u pozadini i život na frontu
      22. Revolucije u Rusiji
      23. Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu (front i operacije)
      24. Cerska bitka
      25. Kolubarska bitka
      26. Golgota i vaskrs Srbije
      27. Solunski proces
      28. Solunski front
      29. Oslobođenje Srbije 1918. godine
      30. Iskorak ka Jugoslaviji
      31. Državni koncepti i programi (od Niške do Ženevske deklaracije)
      32. Nove države – nove granice: Mirovna konferencija u Parizu,
      33. Liga naroda
      34. Kultura, nauka i prosveta između dva rata
      35. Velika ekonomska kriza
      36. Boljševički projekat
      37. Nacistička Nemačka
      38. Fašistička Italija
      39. Uvod u Drugi svetski rat (Anšlus, Minhenska kriza, Pakt Molotov-Ribentrop)
      40. Nova jugoslovenska država
      41. Kriza parlamentarizma i Vreme diktature
      42. Jugoslavija od 1918 do 1929
      43. Jugoslavija od 1929 do 1939
      44. Jugoslavija od 1939 do 1941
      45. Političke stranke u kraljevini Jugoslaviji
      46. Jugoslavija i izazovi novog rata (1939-1941)
      47. Drugi svetski rat od evropskog ka svetskom ratu (1939-1941)
      48. Ratna hronika (1941-1943)
      49. Ratna hronika (1943-1945)
      50. Promena granica u Drugom svetskom ratu
      51. Savezništva i frontovi u Drugom svetskom ratu
      52. Kraj rata (1944-1945) i njegov bilans
      53. Jugoslavija u predvečerje svetskog rata
      54. 25. i 27. mart 1941.
      55. Vojni poraz (Aprilski rat, kapitulacija i rasparčavanje, NDH)
      56. Okupacija (Okupacioni sistemi i represivna politika)
      57. Genocid i teror nad Srbima u NDH
      58. Ustanak u Srbiji 1941.
      59. Jugoslovenska vojska u Otaxbini – Dragoljub Mihajlović
      60. Partizanski pokret – Josip Broz
      61. Građanski rat i/ili oslobodilačka borba 1941-1945.
      62. Svetosavski kongres i AVNOJ
      63. Kraj rata (završne operacije i oslobođenje) i Bilans rata na jugoslovenskom prostoru
      64. Od ratnog savezništva do Hladnog rata
      65. Blokovska podela, ekonomske i političke integracije
      66. Jugoslavija: Na tragu sovjetskog modela (1945-1948)
      67. Jugoslavija između Istoka i Zapada
      68. Kraj Hladnog rata
      69. Razbijanje Jugoslavije i ratovi za “jugoslovensko nasleđe.”

1. Neka svojstva elementarnih funkcija, oblast definisanosti, nule, znak I parnost
2. Granična vrednost funkcije
3. Asimptote krivih linija u ravni
4. Izvod funkcije
5. Izvod složene funkcije
6. Primena izvoda pri određivanju granične vrednosti ( lopitalovo pravilo)
7. Ekstremna vrednost funkcije
8. Monotonost funkcije
9. Prevojne tačke funkcije
10. Konkavnost funkcije
11. Ispitivanje funkcije uz primenu izvoda
12. Neodređeni integral I tablica integrala
13. Metoda smene kod neodređenog integrala
14. Parcijalna integracija neodređenog integrala
15. Određeni integral I Lajbnicova formula
16. Metoda smene kod određenog integrala
17. Parcijalna integracija određenog integrala
18. Primena određenog integrala za izračunavanje površina ravnih figura
19. Primena određenog integrala za izračunavanje zapremina rotacionog tela
20. Primena određenog integrala za izračunavanje dužine luka krive
21. Permutacije, kombinacije, varijacije bez ponavljanja
22. Permutacije, kombinacije, varijacije sa ponavljanjem
23. Binomni obrazac
24. Verovatnoća slučajnog događaja
25. Formula totalne verovatnoće. Bajesova formula
26. Raspodela verovatnoće I funkcija raspodele
27. Binomna I normalna raspodela
28. Populacija, obeležje, uzorak

1. Reisemotive – Lesen und Antworte auf die Fragen
2. Fuhrerschein Und Autofahren in … – Lesen und Ubersetzung
3. Hotel Mama – Lesen und Ubersetzung
4. Wenn mn neu ist… – Lesen und Ubersetzung
5. Homo Faber – Lesen und Antworte auf die Fragen und Ubersetzung
6. Kind auf Trebe – Lesen und Ubersetzung
7. Leben aus dem Labor – Lesen und Ubersetzung

База података, Интернет и Веб дизајн:

1. Појам базе података.
2. Организација података у релационој бази података(поље, слог,датотека,база),
3. Појам ентитета,примарног кључа, страног кључа.
4. Врсте база података.
5. Особине базе података.
6. Везе међу табелама у бази података (типови веза и поља за повезивање).
7. Објекти релационе базе података у Access-у(Tables,Forms,Queries,Reports)
8. Основе SQL команди(наредба SELECT,FROM) u primeru.
9. Основе SQL команди(наредба WHERE) u primeru.
10. Основе SQL команди(наредба GROUP BY) u primeru.
11. Основе SQL команди(наредба HAVING) u primeru.
12. Основе SQL команди(наредба ORDER BY) u primeru.
13. Појам рачунарских мрежа.Подела на локалне и глобалне мреже.
14. Топологија рачунарских мрежа(прстен, звезда, магистрала).
15. Локалне мреже-начини повезивања кабловима(упредена парица, оптички, кабловски, радио таласи).
16. Мрежно повезивање(hub, switch,router).
17. IP и DNS адресе .
18. Функционисање Интернета и основни Интернет протоколи(TCP/IP).
19. Интернет-провајдери и њихове мреже.
20. Функције Интернет-а, веб портали, Електронско пословање.
21. Појам Веб, подела Веб сајтова према садржају-намени(персонални, комерцијални, форуми, блогови, друштвени,информативни,за дељење садржаја).
22. Подела веб сајтова на статичке и динамичке.
23. Подела веб сајтова према интерактивности корисника(HTML,XHTML,CMS,FLASH).
24. Веб дизајн:дефиниција и алати за израду Веб страница.
25. Структура Веб сajta(homepage, остале странице, root фолдер)
26. Структура Веб страница(header, footer,menu,sidebar,banner,background).
27. Основе HTML-а, основни тагови HTML-а (HTML, HEAD, BODY).
28. Obrada teksta(tagovi: P,B,I,U,ALIGN(LEFT,CENTER,RIGHT,JUSTIFY),BR,H1…H6, FONT(SIZE,FACE,COLOR,WEIGHT)).
29. Postavljanje slike i podešavanje njenih osobina.
30. Postavljenje linkova.
31. Primeri uređene i neuređene liste(tagovi: OL,UL).
32. Табеле.
33. Стилови у HTML-у (каскадни стилови – CSS).Položaj direktno u HTML tagu i kao eksterna datoteka.
34. Primeri svojstava za obradu teksta.
35. Шта је CMS, особине CMS-а(најчешће коришћени CMS портали Joomla, WordPress).

1. Шта је социологија? (Шта социологија јесте, а шта није?)
2. Метод социолошког истраживања
3. Однос између људске природе, културе и друштва

4   Појединац у друштву – да ли смо креаутуре или креирамо друштво?

5. Појам структуре и система – елементи структуре
6. Друштвене групе
7. Друштвене организације и институције
8. Појам друштвене стратфикације
9. Појам и облици друштвене покретљивости
10. Марксово схватање класа
11. Веберово схватање класа
12. Парсонсово схватање класа
13. Статусне групе – касте, сталежи, класе и статусне групе (слојеви)
14. Појам моћи
15. Елита
16. Друштвене неједнакости – новац, углед, моћ, друштвени односи у којима се јављају
17. Друштвене промене и друштвени развој – облици и чиниоци
18. Појам рада и типови подела рада
19. Економски системи – тржишна и командна економија
20. Појам политике – држава, политичке странке и политичка култура
21. Појам, значај и саствни делови културе
22. Врсте културе – висока, народна, масовна и популарна
23. Религија – појам, дискурс, искуство и пракса
24. Верске заједнице
25. Верске институције – култ, секта, деноминација и црква
26. Етничке заједнице – нације и национализам
27. Идеологија – појам и врсте
28. Породица
29. Социопатолошке појаве
30. Глобализација и њене последице (лице и наличје глобализацијe)

1. 1. Umetnik-delo-čitalac; esej: Raygovor sa Gojom- Ivo Andrić
   2. Slojevito strukturno književno delo
   3. Sloj značenja u pesmi “Kalenić” – Vasko Popa
   4. Analitički I sintetički krug u pesmi Vaska Pope “Očiju tvojih da nije”
   5. Lingvistički pristup književno-umetničkom tekstu Vaska Pope
   6. Albert Kami – Stranac
   7. Samjuel Beket – Čekajući Godoa
   8. Desanka Maksimović – Tražim pomilovanje
   9. Vasko Popa – Kora
   10. Stevan Raičković – Kamena uspavanka
   11. Miodrag Pavlović – 87 pesama
   12. Ivo Andrić – Prokleta avlija
   13. Meša Selimović – Derviš I smrt
   14. Dobrica Ćosić – Koreni
   15. Dobrica Ćosić – Vreme smrti prva knjiga

1. Уставност и хијерархија правних аката
2. Схватања појма устава (устав у материјалном и формалном смислу)
3. Поделе устава (критеријуми и врсте)
4. Појам права (правна норма, средство државе, облик друштвене контроле)
5. Појам и особине закона (законитост и однос устава и закона)
6. Владавина права и правна држава (однос, услови и начини остварвања)
7. Место и улога уставног суда у заштити уставности и законитости)
8. Класична демократија ( античко схватање демократије)
9. Савремена представничка демократија (суштина, услови остваривања)
10. Појам и врсте мандата (слободни и императивни)
11. Избори и изборни системи (већински, пропоционални)
12. Легалитет и легитимитет власти
13. Начело поделе власти и парламентрани систем
14. Начело поделе власти и председнички систем
15. Скупштински систем и јединство власти
16. Недемократски системи – ауторитаризам, тоталитаризам и диктатура)
17. Облици непосредне демократије (референдум, народна иницијатива, народни вето, блоговање, дебате)
18. Ограничења савремене демократије
19. Право на живот и физички интегритет
20. Слобода личности (забрана ропства, незаконитог хапшења и слобода кретања)
21. Право на правну сигурност и праведно поступање (независност судства, жалба, претпоставка невиности….)
22. Духовне слободе (слобода мисли…)
23. Културна права и слободе (право наобразовање и слобода научног и уметничког стваралаштва)
24. Слобода учешћа у друштвеном животу (изборно право,….)
25. Права припадника националних мањина
26. Унитарне и сложене државе
27. Територијална аутономија и локална самоуправа по Уставу РС из 2006.г.
28. Начин избора, положај и надлежности Народне скулштине  по Уставу РС из 2006.г.
29. Начин избора, положеј и надлежности Председника Републике по Уставу РС из 2006.г.
30. Положај, начин избора и надлежности владе по Уставу РС из 2006.г.

1. Одговори за ванредне
   Одговори неће садржати целокупне одговоре на питања која су постављена. Један део
   одговора ће бити понуђен кроз текст Светог Писма; други ће бити упутства на одређену
   литературу или линкове на интернету; трећи ће подразумевати да на основу претходних
   одговора, личног мишљења и искуства ученик да одговор на та питања.
   I РАЗРЕД
   1.Да ли створени свет може да нам укаже на Бога и у којој мери?
   До развитка модерних природних наука, који почиње у доба ренесансе, ово питање није
   било толико битно. Са појавом атеизма као негације религиозног погледа на свет,
   схватања света и човека кроз призму, конкретно, хришћанског учења, ово питање
   добија на значају. Особито што нам науке које изучавамо све више и детаљније говоре
   о готово најситнијим појединостима у природи, њеним процесима, узроцима и
   последицама. За човека ткзв. преднаучне ере, сва ова питања су била објашњива
   чињеницом да Бог у апсолутном смислу управља свиме што постоји. Многе религије,
   било многобожачке, било једнобожачке, објашњавале су настанак и постојање света
   тако што су их приписивале Богу/боговима. Другим речима, Бог (или богови) је творац
   свега што постоји, па тиме и узрок од кога све почиње. Ова објашњења су често имала
   митолошки карактер. С тим да овде реч мит не значи само бајковиту и потпуно
   неистиниту причу, него је најпре покушај једне заједнице људи (племена, народа) да
   кроз речи које су свима разумљиве опише тајне постојања света у којем живимо и
   његов смисао. Мотив за трагање и сазнање нису свима били религија и веровање
   народа у којем су живели. На основу посматрања света, они су проналазили
   законитости, правила по којима он функционише. Размишљајући и проучавајући шта
   би то могло да буде узрок тога мисао их је на крају одвела до Бога, тј. до онога ко је по
   њима узрок свега што постоји и од кога све почиње. По тој логици човек испитујући
   природу у којој постоји, сазнајући њене тајне може на крају доћи и до сазнања ко је тај
   који је свет створио. Са овим мишљењем које је човек базирао на свом разуму, такође,
   лепоту света који га окружује је желео да дочара кроз уметност и тако и он буде онај ко
   доприноси лепоти света у коме живи.
   Библија, за разлику од митова античке Грчке и Рима, као у много других
   медитеранских и блискоисточних култура, инсистира на тврдњи да је Бог несазнатљив.
   Шта то значи? За Библију и хришћанско богословље Бог је апсолутни Творац света. То
   значи да то што свет постоји једино је последица воље Божије да тако буде. Мотив Богу
   да створи јесте да свет са њим дели живот. Тај мотив је у хришћанској теологији
   препознат у љубави као суштинској особини која краси Бога и која има потребу, жељу
   да се непрекидно даје другоме. Тако Бог, који је по речима Св. Писма љубав, жели да
   свој живот који је вечан, подари и свету који до момента стварања није постојао ни у
   какавом облику. Разноликост света, многострукост биљних и животињских врста јесте
   таква да у њиховој раноликости и мноштву човек може да се и изгуби. Али то није циљ
   Бога. Циљ је да у томе Бог покаже да је за њега свака биљка, сваки организам посебан и
   непроцењив и да би кроз то и нас људе навео на мисао да тек када погледамо тај свет
   као јединствену целину његова различитост нам говори о неизрецивој лепоти и
   величанствености која је у целости и нашем разуму, нашем сазнању недохватљива. И
   као таква она је у ствари слика и прилика, а на врху те лепоте је човек као лично биће,
   лепоте њеног Творца- Бога. Ипак, тај Бог остаје за нас несазнатљив јер по библијском
   схватању, Бог се налази у једној другој стварности постојања која је нашем разуму
   недоступна. Бог је за Библију по свом бићу суштински Други, Другачији. Не постоји
   ништа на овом свету што бисмо могли да кажемо да се може са њим упоредити. Због
   тога, када посматрамо свет у коме живимо, нас у највећој мери овај свет може да
   фасцинира својом лепотом, величанственошћу. Лепота никада, са друге стране, није без
   неког смисла и разлога. Тај смисао је да нас овај свет у коме живимо подстакне да
   видимо одразе лепоте самог Бога који га је створио и да га дивећи се природи, небу,
   земљи, космосу величамо и певамо са жељом да и ми постанемо видеоци и учесници те
   лепоте која је у ствари нико други до сам Бог.
   2. Колико је човекова потрага за тајнама природе и универзума у којем живи
   религиозна?
   У последњих неколико векова, услед наглог технолошког, научног и друштвеног
   развитка наше цивилизације дошло је не само да раздвајања у објашњавању света у
   коме живимо, него и до отворене супротстављености између религије и науке. Тај
   процеп је нарочито био изражен у 20. веку у комунистичким државама које су насилно
   потискивале религиозно виђење и доживљај света. Многи од мислилаца и научника
   који су били револуционарни су били пријатељи са највишим представницима Цркве
   (као Галилео Галилеј). Ово надахнуће које се у периоду Ренесансе збива као узрок има
   потребу човека да ставове из Св. Писма поткрепи методама које су дошле до њих и које
   су очарале Европљане – античка филозофија Платона и Аристотела. Управо, користећи
   се њима, научници су покушавали да потврде чињеницу да на врху пирамиде постојања
   и бића стоји Бог. На жалост, да њихова претпоставка је остала недосањан сан. Није
   нико успео да неђе довољно убедљив и опипљив доказ да се то потврди. Заведен
   напретком у технологији и жељом за моћи, човек је одбацио своју потребу за Богом, за
   смислом и полако кренуо да се према и знању и науци односи кроз призму корисности.
   Савремене научне чињенице, нарочито с почетка 20. века из физике који су нам
   открили „универзум“ субатомских честица као и Ајншајнове теорије релативности
   уздрмале су тај поглед на науку и на свет. Испало је да човек ипак не зна оно што
   мисли да је сазнао и не само то, него и да је светом у коме живи овладао. То нас доводи
   до питања које је и покренуло развој науке- потрага за смислом, за разлогом због којег
   свет постоји. Човеку није довољно да само објасни след догађаја у природи, него и
   зашто су се они десили на баш тај начин а не неки други. Да ли је то пука случајност
   или је ипак иза тога неко или нешто што ми нисмо способни да разумемо и докучимо
   својим разумом? Напокон, многи научници који су свет задужили својим
   проналасцима (Њутн, Галилео, Коперник, Фарадеј, Ајнштајн, Хајзенберг итд.) су
   веровали да њихове претпоставке јесу истините и да ће их у неком тренутку доказати,
   иако им скоро нико није веровао или прихватао њихове теорије. У светлу овога,
   можемо рећи да, ако човек покушава да одгонетне тајне природе и универзума у којем
   живи са разлогом да у њему нађе свој смисао и своје место, та потрага је свакако
   религиозна и, сходно хришћанском схватању, у основи тога лежи дубоки порив човека
   да се сусретне са Богом и да са њим комуницира. Многе људе науке је њихово бављење
   истом довело до тајни вере. Све нам ово говори да су путеви људског сазнања ипак
   ограничени и да постоји линија коју сами не можемо прећи колико год да је наша жеља
   присутна и колико год да одговоре наслућујемо. Остаје нам да као основ нашег сазнања
   поставимо веру.
   3. Бог Откривења – Света Тројица
   Поред ових напора човека да кроз способности разума одгонетне тајне постојња, у
   нашој цивилизацији, култури и традицији постоји један други пут који је описан у
   Светом Писму. Он не негира људски разум али га не апсолутизује. Управо нам Свето
   Писмо говори о томе да ту људску тежњу испуњава Бог. Наиме, Бог о којем говори
   Библија, јесте Бог који је несазнатљив, непојљив, недостижан и који измиче људском
   сазнању. Ипак, тај Бог не жели да остане скривен од човека, већ жели да се покаже
   човеку, да му се ОТКРИЈЕ. Срж тог Божијег откривења записана је у Библији. Бог се
   самим чином стварања света показује том свету и човеку. Али само стварање није циљ
   себи. Бог жели да са човеком, којег је створио да носи у себи његов лик, успостави
   такву везу, заједницу која се темељи на слободи и љубави. Само таква веза може да
   буде нераскидива. Јер, љубав и слобода нас уче и воде ка томе да желимо да будемо
   они који креирају свој живот, али и да ту слободу да живот дели са нама неко други
   који није исто што и ми, него је другачији. Једноставније, љубав и слобода нас уче да
   другоме не намећемо свој начин живота као апсолутан, него да увидимо да је једино
   кроз дељење живота са другим наш живот и постојање потун. А управо то Бог жели да
   нам покаже јављајући се људима које срећемо читајући Св. Писмо; зато им даје
   заповести да им буду путоказ а на крају нам показује савршенство љубави кроз то што
   Син Божији постаје човек и наше слабости, грехе и немоћи узима на себе страдајући на
   крсту. Својим васкрсењем, Христос, Син Божији, нам дарује да учествујемо, да делимо
   живот са њим кроз Причешће. А тај живот није ништа друго до лична заједница и
   јединство са Богом који нам се кроз ту заједницу открица као Света Тројица – вечна
   заједница три божанске личности, Оца и Сина и Светога Духа. На основу свега овога,
   хришћанско учење говори да истинско, целовито и савршено знање о свету, његовом
   смислу, настанку, циљу зашто је створен и постоји, његовим коначним греаницама и
   могућностима човеку може бити дато кроз Откривење (грчки апокалипса) које се
   заснива и које свој циљ има у личној заједници утемељеној на љубави између Бога и
   човека. А кроз то, човек онда сагледава и себе и упознаје Бога.
   4. Шта је вера у хришћанском схватању и има ли везе са знањем?
   Прочитај 11. главу Посланице Јеврејима ап. Павла из Новог Завета или на
   следећем линку:
   http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=58&chap=11
   Вера у хришћанству представља плод личног сусрета човека са Богом. При том, она
   своје убеђење темељи на Божијем откривању и обзнањивању човеку. То откривање није
   показивање неке непорециве истине, већ циља на целокупни доживљај човека који има
   избор, има слободу да то откривање прихвати или не, без обзира на то ко је тај који се
   открива (показује). Стога, библијско и хришћанско схватање вере јесте такво да вера
   није одбацивање знања које човек може да стекне, него је она врста знања која као
   своју основу има слободу као кључни елемент људског постојања кроз коју се
   потврђује и показује све оно што човек јесте укључујући и разум. Свети Јован
   Лествичник, светитељ из 6. века каже: „Наш Бог и Цар, добар, предобар и сведобар,
   створио је сва словесна бића и обдарио их достојанством слободе. Једни су, зато,
   пријатељи Његови, а други истинске слуге, неки су му слуге некорисне, други су се
   сасвим отуђили, а неки су му противници иако му ништа не могу“(Лествица, поука I).
   Проблем се јавља због тога што ми као људи имамо потребу да контролишемо
   сопствени живот и услед тога, овакав вид знања који нас оставља незаштићене од
   недаћа и страдања овог света и века за нас и наш разум представља велики изазов.
   Управо овде лежи лудост хришћанске вере. Она нас убеђује да иако су неправда, лаж,
   зло, грех, страдање, смрт присутни и да се често дешавају без обзира на то да ли је неко
   добар или лош, млад или стар ми кроз веру знамо да „страдања садашњега времена
   нису ништа према слави која ће нам се открити.(Рим, 8,18)“, нити „да нас ни смрт, ни
   живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни
   дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу
   Исусу Господу нашем.(Рим. 8,38-39)“. Управо нам људе који су носиоци такве вере и
   наводи ап. Павле у наведеној Посланици Јеврејима.
   5.Вера у Бога у Старом и Новом Завету
   Православна теологија је веру као основ хришћанског знања о Богу одредила са
   неколико основних теза:
   – Бог који се показује људима у Старом и Новом Завету је трансцендентан, тј.
   превазилази сва наша искуства, примере и сазнајне могућности. Шта је он по
   својој природи не можемо закључити.
   – Бог је Творац света са циљем да тај свет постане његово Царство кроз заједницу
   љубави са њим. Због тога он се лично и непосредно открива људима кроз
   историју, градиће са њима договоре – савезе, завете – да би човека увео у свој
   начин живота, тј. да би човека позвао у јединство живота са њим.
   – Бог је лично биће, постоји као три божанске Личности док је по својој суштини
   један. То нам открива кроз свога Сина који ради нас и нашег спаења постаје
   човек, Господ Исус Христос.
   – Бог нам кроз своју Цркву, односно литургију и причешће, дарује да се већ овде и
   сада сједињујемо са њим и једни са другима и на тај начин имамо предокус
   Царства Божијег и коначне заједнице са њим.
   Наравно, ове тезе су условне и оне немају систематски карактер. Више су смернице
   које нас упућују како Црква разумева у најопштијим цртама библијско откривање Бога.
   Оно је, само за себе, стални позив од Бога у заједницу са њим. Искуство личног односа
   не можемо исказати речима, а камоли односа са Богом. Један хришћански мислилац је
   рекао да у молитви се човек обраћа Богу. Када читамо Свето Писмо, Бог се обраћа
   нама. Упознавање са вером Библије има за циљ да нас подстакне да и ми са Богом
   градимо лични однос. Наиме, оно што је срж вере коју нам откривају Стари и Нови
   Завет јесте да Бог не жели да ми имамо знање о њему. Оно је више него недовољо и
   готово па немогуће. Оно што он жели јесте да знамо њега, да знамо Бога на основу у
   нама пробуђене жеље за целином живота и смислом који можемо једино у њему наћи.
   6. Спознање Бога кроз љубав
   Апостол Павле у посланици Коринћанима каже: „Ако ли неко мисли да нешто зна, још
   ништа није сазнао као што треба знати.А ако неко љуби Бога, тога је Бог познао.“
   Његове речи можемо тумачити тако да нам апостол говори о томе да наша мерила
   знања некога или нечега – у овом случају Бога – нису увек прави пут. За ап. Павла
   предуслов истинског и најдубљег знања – мудрости – јесте љубав према Богу. А то
   знање је нешто што сам Бог може да дарује. Тако да циљ хришћанског живљења није да
   ми имамо скуп информација ил дефиниција којима можемо описати Бога, навести које
   су његове особине. То, на крају, могу учинити многи други који и не морају да верују у
   Бога. Међутим, оно што нас хришћане треба да интересује, као и сваког човека који за
   тим има жељу, јесте да Бога лично и директно познајемо и да са њим на такав начин
   општимо. Из тог разлога Бог постаје човек, тачије Син Божији који је од вечности
   заједно са Оцем и Светим Духом, рађа се од Богородице и изједначава са нама људима,
   постаје један од нас. Разлог за то је да би Бога учинио нама доступним; да би нам
   показао да је тајна Божијег бића садржана у вечној узајамној љубави личности Свете
   Тројице – Оца, Сина и Светога Духа(погледај и одговор на 3. питање). На ту љубав, на
   тај начин живота нас кроз свога Сина, Господа Исуса Христа, позива Бог. У личности
   Исуса Христа видимо да је свака заповест коју Бог даје човеку у ствари путоказ и
   помоћно средство које свој смисао добија у љубави какву је он показао према нама кроз
   своје распеће на крсту и васкрсење. Та љубав нас пак уводи у тајну бића Божијег, у
   познавање Бога као личног бића који све што чини, чини покретан љубављу која је
   безусловна и нелицемерна. Та тајна која нам се једино кроз Христа открива јесте да Бог
   јесте Отац који жели да однос који имају он и Син од вечности и ми имамо. Та
   стварност живота који је заснован на љубави дарује нам Христос својим васкрсењем. У
   Јеванђељу по Јовану, Господ након васкрсења приликом сусрета са Маријом
   Магдалином каже: „него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу
   вашему, и Богу мојему и Богу вашему“, где по први пут у апостол Јован наглашава да
   Бог није више само Отац Христов него и отац његових ученика тј. браће његове.
   Хришћанска теологија, водећи се Св. Писмом, тврди да сазнање које се заснива на
   љубави јесте свеобухватно, целовито и савршено. Љубав покреће све делове људског
   бића да учествују у том сусрету са вољеним (са Богом, али и са ближњима). Ти делови
   су и наше срце, и наш ум, и разум и наше емоције (осећања) и наше тело. Све то љубав
   према Богу обједињује и са њим сједињује у нераскидивој заједници и животу.
   Задобијајући ту љубав, човек мења свој поглед на свет. Он увиђа да је смисао његовог
   постојања везан за онога којег воли, да га вољени испуњава животом и да му
   надомешћује недостатке. Али не само то; човек који је испуњен љубављу Божијом
   сваког човека гледа истим оним очима којима га гледа Бог. То је поглед који у сваком
   види непрецењиву вредност и лепоту мимо свих наслага зла ако постоје у другом
   човеку. Радост живота Божијег имамо потребу зато да делимо како са људима тако и са
   свиме што постоји и да све то буде учесник те љубави и живота. Тако се наш живот
   претвара у молитву, као љубав и веру у другога (Бога, па после њега и у свет и човека)
   а из те молитве нам онда проистиче истинско и савршено знање света у коме живимо и,
   колико је то човеку могуће, знање Бога.
   7. Какав је однос између вере, љубави и наших дела (поступака)?
   У вези са овим питањем погледај Посланицу Римљанима апостола Павла и то 12.
   главу, 13. главу од 8-14. стиха. Посланицу Колошанима 3. глава од 1-14. стиха.Прву
   саборну посланицу апостола Јована 4. глава. Или следеће линкове:
   http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=45&chap=12
   http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=45&chap=13
   http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=51&chap=3
   http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=62&chap=4
   Прочитај и пробај да повежеш са одговрима на питања 4, 5 и 6 и изнесеш
   својемишљење.
   8. Црква као литургијска заједница
   Јединство са Богом је најпре лични и живи однос у коме се наш живот преплиће и
   додирује са Божијим. То видимо и то Црква препознаје и напомиње говорећи о томе да
   је Син Божији постао човек. То је врхунац јединства Бога и човека а преко човека и
   света. Тај догађај нам појашњава који је разлог зашто је Бог створио свет и која је улога
   човека у том свету. Богословље Цркве инсистира на томе да је та улога свештеничка –
   да човек треба да принесе као дар љубави Богу све оно што му је Бог даровао, а то је
   свој живот и свет у коме живи. Тако увиђамо да је наш живот са богом у ствари живот
   који треба да буде богослужење. Апостоли су проповедајући хришћанску веру, људе
   који су им поверовали окупљали и преносили им оно што им је сам Христос заповедио
   – да се сабирају на једно место и да ту узносе молитве и химне Богу да би то све свој
   врхунац имало у причешћу хлебом и вином као Телом и Крвљу Христовом. То
   окупљање, ту заједничку гозбу у новом завету апостоли називају Вечера Господња
   правећи алузију на Тајну Вечеру, али и Вечеру или гозбу са Богом у његовом Царству;
   затим називају „ломљење хлеба“ и називају евхаристија (благодарење, захвалност). А
   све то нпр. апостол Павле поситовећује са Црквом. Реч коју користи ап. Павле је из
   грчког језича и чита се еклисиа (εκκλησια)која је у античко време означавала збор, скуп
   оних који су у грчком граду/држави имали право, тј. који су позвани да одлучују о
   њему. За хришћанство, тај термин је означаво скуп оних који су позвани од Бога и који
   су у тај позив поверовали. Конкретан вид те вере јесте било присуство на тим Вечерама
   и причешће. Такође, врло рано у хришћанству се поред наведених термина, користи и
   термин који је нама познатији – литургија. У сваком смислу, за прве хришћане, а и
   касније кроз векове, Црква није била иснтитуција/установа која има посредничку улогу
   да повеже Бога и човека јер ми то сами нисмо способни. Она је у ствари била и јесте
   богослужбена заједница оних који верују у Бога и његовог Сина Исуса Христа и које
   Бог најпре својом силом и деловањем окупља да би се са њим сједињавали кроз
   причешће (учествовање) његовим животом.Зато је Црква у ствари у нашем простору и
   времену видиљиви показатељ заједнице Бога и човека засноване на љубави и темељ из
   којег треба да проистиче наш свакодневни хришћански живот.
   9. Света Литургија као пуноћа заједнице са Богом
   Реч литургија потиче из грчког језика и значи заједничко, народно дело. Поред
   деловања Божијег, ту је присутно и наше деловање. Наиме, ранији обичај је био да
   хришћани на литургију доносе хлеб и вино који ће се користити за причешће. Оно што
   није коришћено у богослужбене сврхе, дељено је онима који немају, сиромашнима.
   Зашто хлеб и вино? Они представљају симболе творевине, света у коме живимо. Да
   бисмо произвели и хлеб и вино, поготово раније, била нам је неопходна помоћ других.
   Дакле, саме те намирнице су у ствари тражиле од људи заједнички рад да би их добили.
   Уз то, ако узмемо да је земља, семе из којег ниче пшеница и грожђе, дар од Бога, онда
   је наше справљање, вештина којом добијамо хлеб и вино израз човекове креативности
   која је у основи слика Божије творачке моћи. Зато, хлеб и вино Богу приносимо као
   плодове нашег труда уз дубоку свест да је њихов основ дар живота и постојања који
   нам је Бог дао, а који смо ми својим трудом култивисали, осмислили и поново принели
   Богу са захвалношћу (евхаристија) и молбом да учини оно што ми не можемо – да и нас
   и сву природу учини заједничарима његовог живота. У овоме се открива човекова
   свештеничка улога, да преко нас целој природи долази освећење и дар живота.
   Богословље Цркве то тумачи да је литургија место где се човек на потпун и целовит
   начин сједињује са Богом, молећи га да нас све учини да будемо један живи организам
   – Тело Христово. То Тело је нераскидива повезаност свега што постоји, на челу са
   човеком. Јединство са Богом се збива кроз причешће Телом и Крвљу Христовом а које
   силом Божијом постају онај хлеб и вино које смо принели Богу као дар захвалности.
   Литургија нам открива космичко јединство Бога и његове творевине и човека чини
   учесником нестворених божанских енергија. Те енергије, тај живот који се кроз њих
   дарује не можемо добити нигде осим у Причешћу. Литургија нас освећује, чини да
   живимо божанским животом, да га носимо у себи и то на такав начин да је тај живот
   дар од Бога који ни са чим није условљен. Не постоји ни једно дело, ни један поступак
   којим смо ми то заслужили. Ми, пак, као људи на тај дар одговарамо тако што се
   трудимо да своју слободу остварујемо кроз љубав према Богу и ближњима. Практично
   гледано, то значи да живимо тако да не чинимо зло другима, да будемо врлински људи,
   да се молимо Богу и да од њега у молитви тражимо да немоћи наше природе и њена
   ограничења он надомести својом љубављу и својом благодаћу. Из тог разлога
   хришћанска вера инистира на томе да је темељ нашег живљења стално причешће Богом
   на литургији а не скуп врлина или моралних особина које можемо стећи и мимо Цркве
   или хришћанства. Све те врлине, морал и остало добија свој пуни смисао онда када
   своје полазиште али и свој крај има у несебичној љубави према Богу која је, опет, дар
   самога Бога нама и која свог краја нема. Та љубав није нешто што може престати, а
   самим тим ни наша заједница са Богом.
   10. Шта је Свето Писмо и када је настало?
   Свето Писмо још називамо и Библија. На питање шта је Свето Писмо уобичајен
   одговор ће бити да је то света књига хришћанске вере односно Цркве. Међутим,
   исправнији одговор на ово питање би био да је Св. Писмо или Библија збирка светих
   књига хришћанске вере/Цркве. Хришћанска Библија се састоји из две велике збирке
   књига:
   – Стари Завет – који садржи 39 књига
   – Нови Завет – који садржи 27 књига
   Битно је нагласити да овде реч књига нема значење које ми данас дајемо, као нека
   штампана књига од неколико десетина или стотина страница. У питању је свитак на
   коме је била исписан текст који се приписивао некоме од писаца Библије и који се
   називао књига. Неке до тих „књига“ у штампаним издањима Библије заузимају по пола
   стране. Исто тако, писац Библије није један, него је у питању много аутора. У
   теолошкој науци која се бави изучавањем Библије важеће мишљење је да су често у
   питању групе аутора које су радиле на тексту који ми данас имамо као Св. Писмо.
   Разлог за то је што је народ у коме је настала Библија- јеврејски народ – у својој
   традицији више неговао усмене приче него писану реч. Не само старозаветне приче,
   него и новозаветни текстови су плод најпре усмене проповеди апостола и њихових
   пратилаца/ученика. Што се тиче Старог Завета, приче и веровања су записивана, по
   неким научницима, у време Мојсија, али је највећи део Старог Завета настао у периоду
   јеврејског царства почевши од цара Давида (око 1000. г.п.н.е) до око 400. г.п.н.е. С тим
   да је коначна верзија Старог Завета настала у доба када су Јевреји били у ропству у
   Вавилону (586.г. п.н.е.). Књиге које ус ушле у Нови Завет је настале су у периоду од 40.
   до 95/100. г.п.н.е. Тако да можемо рећи да је Библија књига која је настајала готово
   читав миленијум и која има много писаца. Паралелу са овим усменим предањем које је
   записано можемо видети у нашој народној књижевности и поезији, епској и лирској
   коју је наш народ преносио певањем уз гусле. Тек је у 19. веку Вук Караџић записао
   један број тих песама које и данас имамо сачуване, управо захваљујући њему.
   Поред хришћана, Библија је света књига Јудаизма, религије којој припадају Јеввреји. С
   тим да за њих Нови Завет не спада у Св. Писмо већ само Стари. Такође је и ислам
   инспирисан Библијом и њеним причама, а многе библијске приче су садржане у
   Курану.
   Стари Завет је писан на старојеврејском језику, док је Нови Завет писан на старогрчком
   језику.Са Старим Заветом Европски и медитерански народи су упознати преко
   хришћанске вере, за које је до формирања Новог Завета у 4. веку Стари Завет био Свето
   Писмо које је прорицало долазак Спаситеља света. Текст Старог Завета које сучитали и
   користили први хришћани је превод на старогрчки језик који је био намењен јеврејској
   заједници у Александрији а који се зове септуагинта. Библија као Стари и Нови Завет
   се преводи и на грузијски, јерменски и латински језик. У 9. веку на словенски језик га
   преводе св. браћа Кирило и Методије. Свето Писмо је данас најпревођенија књига на
   свету. Целокупна уметност Европе, делова Азије, Америке и делова Африке је
   незамислива без Светог Писма.
   11. Ко је надахнуо писце Светог Писма?
   Да ли можемо да тврдимо да ли је Библија богонадахнута књига када има толико
   различитих писаца, или да је толико дорађивана и толико дуго настајала? Зар није
   логичније да је Бог надахнуо неког светог човека и да је он записао то шта је имало да
   се запише? Одговор хришћанства је да та претпоставка не стоји. Јер, Бог се кроз
   историју људског рода откривао човеку и објављивао му истину и смисао постојања. То
   откривање Божије је искључиво бивало кроз лични одос са људима који су то своје
   искуство преносили или усмено или записивали. Врхунац тог откривања јесте у
   личноси Исуса Христа, па је тако и врхунац Библије у Новом Завету. Кроз ту историју
   Бог је, из нама незнаних разлога, бирао људе којима се показивао, али и које је
   надахњивао да запишу оно што су њихови преци имали непосредно искуство.
   Библијски текст, иако веома разнолик и по стилу писања, и по начину приповедања у
   себи има једну струју која све те књиге, сведочења и искуства повезује у једно. Са
   друге стране, хришћанско искуство заједнице са Богом је такво да је та заједница
   установљена на слободи и љубави. Тако да Бог није хтео да писци Св. Писма буду
   његове дактилографкиње. Управо због различитог миљеа како друштвеног тако и
   историјског коме су припадали писци Библије видимо да је Св. Писмо књига која нам
   говори да се Бог на различите начине откривао људима и позивао их у заједницу са
   њим. То богатство начина Божијег показивања људима нам сведочи Библија као и то да
   су људи библијских прича управо своју веру у Бога користили као основ да разумеју и
   опишу дешавања у њиховим животима, било да су она радосна или трагична. Исто
   тако, једна од основних ставки хришћанске теологије јесте да је Библија таква каква
   јесте да би се и кроз њу открила тајна Божијег јединства са човеком која је дата у
   личности Сина Божијега. Као што су у Христу, по хришћанском учењу, сједињене
   божанска и људска природа тако да свака чува и показује своја својства, тако је и
   Библија израз тог коначног јединства Бога и човека у њиховој међусобној сарадњи и
   заједници, с тим да је Бог ту инспиратор и да је у сржи реч Библије у ствари реч
   Божија. У томе лежи пуна тајна и тумачење богонадахнутости библијских писаца.
   12. Како тумачити Свето Писмо и где?
   Између нас и Св. Писма, његових актера и добу којем је коначно настало стоји најмање
   око 1000 година. Због тога, када читамо Свето Писмо морамо да имамо на уму да су
   људкси односи, друштво, морал и многе друге ствари у многоме различити него наше
   данас. Велики би промашај био када бисмо Писмо мерили временом у којем ми
   живимо. Дакле, на основном нивоу, када читамо и тумачимо Св. Писмо ову чињеницу
   морамо да имамо на уму. Када би се неким чудом неко до нас нашао у време када су
   живели апостоли био би запањен да су куће просечних људи биле једна просторија без
   прозора са улазним вратима у којима је стално био мрак. Исто тако, када би се неко из
   тог времена чудом појавио овде, шлог би га ударио када би видео аутомобил. Па како
   га онда тумачити и разумевати? Хришћански светитељи који су га тумачили су
   говорили да има неколико нивоа тумачења. Први је дословни/бувални ниво. Он нам
   говори да библијски текст где год је то могуће, разумевамо онако како пише. Затим је
   селдио алегоријски ниво који је означаво да библијски догађаји имају поред
   историјског карактера један преносни, сликовни смисао из којег треба да извлачимо
   поуке било моралне било верске; где личности, предмети и догађаји представљају неку
   узвишенију стварност, симбол су врлине или зла, правде или неправде, вечне или
   пролазне истине. Пример за то је прича о Каину и Авељу, прича о Вавилонској кули
   или Песма над песмама. Трећи ниво би био типолошки. То значи да догађаји из Старог
   Завета представљају обрасце, тајансвене слике које најављују и пророчки говоре о
   догађајима Новог Завета и у тим догађајима добијају свој смисао. Пример за то је први
   човек Адам, Ноје и барка, Мојсије и излазак Јевреја из Египта, цар Давид итд. И
   четврти ниво је мистагошки (који нас уводи у тајну) ниво. То зачи да нас текст Библије
   уводи у тајну Божијег плана (домостроја) спасења и открива нам кроз језик симбола и
   слика стварност мистичког, тајанственог сједињења са Богом. Пример за то је
   Мојсијево виђење Бога у несагоривој купини, њеогво пењање на Синај и добијање
   заповести од Бога, Јаковљево рвање са Богом, Преображење Христово, Тајна Вечера.
   13. Свето Писмо – књига Цркве
   Када се заљубимо у некога, спремни смо да чинимо многе ствари које до тада нисмо.
   Што је „најтрагичније“ тада нас ретко ко разуме зашто нешто радимо, како се осећамо.
   Свима око себе причамо и нико нас не разуме. Вољеној особи поклањамо разне ствари,
   пишемо јој песме, записујемо наша осећања било радости било туге, испуњења или
   разочарења. Када неко са стране то узме, врло често је спреман да нам се смеје и да нас
   „прозива“ због наше патетике и заљубљености.
   Врло слично је и са Библијом. Многима који не верују је она смешна, нетачна, пуна
   бајки и митова и невероватних прича. Међутим, за верујућег човека, који је погођен
   љубављу Божијом, она му открива исто оно што он тражи, открива Бога. И своје
   искуство Бога човек је описивао другим људима који су делили његова уверења. Због
   тога кажемо да је Библија књига Цркве јер је настала као плод заједничког веровања
   хришћанских заједница које су оснивали апостоли и препознавали шта је од текстова
   који оговре о Богу пре њих али и оних насталих у њихово доба истинско. Тако даје и
   настанак Св. Писма својеврсно тумачење. Поред тога, Св. Писмо у православној Цркви
   стоји у центру олтара, на часној трпези на свим богослужењима. Једино се помера са
   централног дела те часне трпезе на литургији када на његово место стављамо хлеб и
   вино који ће постати Тело и Крв Христова. То нам говори о значају Св. Писма у Цркви.
   Оно је за Цркву жива реч Божија коју хришћани кроз векове схаватју као присуство
   самога Бога. Због тога, колико год да то у наше време није довољно јасно, морамо рећи
   да је оно што називамо Светим Писмом настало у заједници верујућих људи који деле
   живот са Богом у литургији кроз Причешће – у Цркви.
   14. Крсна слава – тропар славе, кратак опис живота светог
   Видети са парохијским свештеником или на интернету.
   15. Молитве Оче наш и Царе Небески
   Видети са парохијским свештеником или на интернету.

1. 1. 1. II РАЗРЕД
         1. Стварање света и човека (библијски опис; Постање 1. и 2. глава)
         Прочитај из Библије 1. и 2. главу књиге Постања или на следећем линку:
         http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php
         При томе, обрати пажњу на следеће:
         – Колико је дана Бог стварао свет
         – Ког дана ствара човека
         – Да ли постоји разлика у опису стварања човека у 1. и 2. глави
         – Колико временски трају дани стварања
         – Који дан у недељи представља библијски 7. дан и зашто
         Када читамо опис стварања света, прву ствар коју морамо да имамо на уму да је овај
         спис митолошког карактера. То не значи да је пука измишљотина и творевина људског
         ума, већ је начин описивања који је био карактеристичан за доба у којем настаје (6. век
         п.н.е.).
         Овај опис стварања има намеру да онима који верују у Бога Авраама, Исака и Јакова, у
         Мојсијевог Бога, покаже да је Бог мимо осталих богова у који су веровали други народи
         око Јевреја свемоћан да силом своје речи све створи. Опис света у Библији је веома
         сличан вавилонско-сумерском схватању света. Међутим, кључна разлика је у томе да
         Библија жели да нагласи да иза света у коме живимо стоји његов Творац, Бог који то
         ради потпуно слободно, без икакве присиле. Једино што га покреће јесте љубав која је и
         начин самог његовог постојања.
         Опис стварања света у 1. глави Постања је химна која велича Творца света. Начин на
         који је описано стварање, уз понављање одређених стихова ( Рече Бог..и би тако; и би
         вече и би јутро…; потом виде Бог..;) указује на стихове и начин писања песама у то
         време. Разлог зашто је стварање света и човека у ствари псема – поема- јесте зато што
         човек има потребу да своме Творцу који је створио овај прелепи свет узврати на дар
         живота својим стварањем- поезијом.
         У каснијем, хришћанском тумачењу стварања света и човека, у овим речима које
         описују настанак света и човека, као и у другим деловима Библије, препознаје се једна
         кључна чињеница – да Бог свет ствара ни из чега. Шта то значи? То значи да овај свет
         није постојао ни у каквом облику, било материјалном било духовном пре него што је
         настао. Дакле, када кажемо да је Бог створио свет, под тиме подразумевамо да је он
         настао у апсолутном, потпуном значењу те речи. Почетак стварања је почетак
         постојања материје (или у старословенском језику – твари).
         С тим у вези прочитај 104. Псалам из Библије или на овом линку:
         http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=19&chap=104
         2. Шта значи да је човек створен као икона Божија?
         Поред чињенице која је била новина за стари свет, а то је да је Бог Творац света у
         апсолутном значењу те речи, још једну револуционарну чињеницу нам доноси Библија.
         То је чињеница да Бог ствара човека по своме лику, икони. Реч икона значи слика, лик,
         или словеснки образ. У времену када је настала прича о стварању човека, готово сви
         народи и религије су сматрали да једино владари личе на Богове или да су њихови
         потомци. Међутим, Библија тврди да суштински ни један човек није повлашћени од
         другог, било да је мушко било да је женско. Оно што је свим људима заједничко јесте
         то да у себи носе лик Бога.
         Проблем је био како разумети тај лик Божији у човеку. Нарочито ако тврдимо да је Бог
         нематеријалан, бестелесан и вечан. У светлу новозаветних текстова и хришћанског
         учења и доживљаја Бога, усталило се да је икона или лик Божији у човеку лични начин
         постојања. То значи да је човек створен тако да као појединац остварује
         потпуност/целовитост свог постојања и живљења. Као што Бог постоји као лично биће,
         као заједница три божанске личности – Отац и Син и Свети Дух, тако и човек може да
         своје постојање остварује као посебна и оригинална личност. Међутим, та лична
         посебност није нешто што имамо као готово. То је само могућност, дар да себе
         остварујемо, развијамо као лична и посебна бића. А то је могуће једино ако своје
         постојање, свој живот градимо на темељу личних односа најпре са нашим најближима
         које волимо. Потом, како одрастамо тај круг се шири. Међутим, онај који треба да буде
         у средишту те љубави и њен инспиратор јесте Бог. Само када наш идентитет полази од
         заједнице са Богом, и наш однос према свему што нас окружује бива такав да увиђамо
         како разноликост и другост свега(људи, животиња и природе), тако увиђајући то
         постајемо дубоко свесни и наше личне посебности и различитости/оригиналности.
         Самим тим што нам је Бог дао лично постојање као клицу(семе) која је засађена у нама,
         указује нам на то да је наша лична посебност везана за једну веома битну ствар без које
         и наше постојање као личности не би било могуће. Та ствар је слобода. Слобода није
         само могућност да радимо шта нам падне на ум ил како нам је воља, већ је слобода у
         хришћанском схватању везана за то да имамо власт над самим собом. Зато су
         хришћански теолози користили за слободу реч самовласност. Та власт је толика да смо
         ми ти који имамо слободу да се определимо како ћемо живети и који је циљ нашег
         живота. Бог нам је неће одузети. Та слобода може имати и своје наличје. Другим
         речима, та слобода нас може одвести и на погрешан пут где можемо не само себе него и
         друге да унесрећимо својим поступцима. За Библију, слобода свој савршен израз има
         када је сјединимо са љубављу према Богу и према ближњима.
         3. Који је циљ стварања света?
         Уколико објединимо претходне одговоре, доћи ћемо до следећег закључка који Црква и
         њена теологија узима као циљ стварања. Бог ствара свет ничим принуђен. То што је
         створио свет, могло је и да не буде тако. Међутим, пошто је Бог љубав, а савршеној
         љубави је својствено да се дарује другоме, то Бог ствара свет као једну реалност која је
         суштински другачија од њега. Коначни циљ због којег је Бог створио свет јесте дубока,
         нераскидива заједница Бога и света која нема краја, која је вечна. Ту заједницу Бога и
         света хришћанска теологија поистовећује са Царством Божијим. Онај кроз кога та
         заједница треба да се оствари јесте човек који је створен по лику Божијем. Бог нам себе
         не намеће, већ нам се открива тако да ми слободно и у љубави прихватимо њега као
         средиште нашег живота. Чинећи то, човек у себи обједињује све аспекте створеног
         света и као некакав свештеник тај свет приноси Богу захваљујући Богу на дару живота
         и молећи га да сам Бог и човеку и том свету, сваком живом бићу да живот вечни. Ми
         као хришћани треба да знамо да управо тај циљ и та заједница која ће се остварити у
         будућем веку, у Царству Божијем, за нас је већ стварност коју доживљавамо и у којој
         учествујемо на литургији. Управо захваљивање и молба Богу да нас учини учесницима
         његовог живота јесте сама срж литургије.
         4. Шта је прародитељски грех?
         Прочитај 3. главу књиге Постања из Библије или на овом линку:
         http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=1&chap=3
         У 2. глави књиге Постања пише о томе да је Бог човека створио од земље, да му је
         удахнуо дух животни, и да га поставља у посебно место на земљи, у Едемски врт који је
         посебно за њега креиран да би у њему човек уживао у свим благодетима живота на
         земљи. Да човек не би био сам, ствара жену као биће са којим први човек, Адам, треба
         да употпуни свој живот и да оствари такаву повезаност да он и жена буду као једно
         тело, један организам, један живот. Карактеристичне су речи које изговара Адам када
         Бог пред њега доводи Еву: „сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела.
         Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека. За то ће оставити човјек оца својега
         и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело. А бјеху обоје
         голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.“ У њима видимо радост Адама због тога
         што ће имати са ким да дели живот. Слика те њихове блискости јесте то што су голи и
         не осећају никакву срамоту због тога.
         Међутим, прича о греху који називамо прародитељски – јер Адама и Еву зовемо
         прародитељима – говори о трагедији која човека доводи у стање у којем је за њега смрт
         неминовна. Бог му је заповедио да не једе са дрвета знања добра и зла, али ђаво је тај
         који наговара првостворене људе да се оглуше о ту заповест Божију. Прихватајући
         предлог ђавола, тј. змије, они не само да ремете и готово одбацују заједницу са Богом,
         него и њихов однос постаје из корена измењен. Осећају срамоту једно пред другим,
         крију се од Бога и скидају кирвицу са себе. Казна је протеривање из раја и суровост
         живота на земљи који се окончава смрћу.
         У светлу библијске приче о греху Адама и Еве, пробај да одгонетнеш следеће:
         – Шта је то што ђаво говори Еви што је подстиче да поједе забрањени плод
         – Како да разумемо то што се њих двоје након греха стиде своје голотиње и зашто
         оптужују једно друго
         – Кога Адам види као главног кривца за своју ситуацију и зашто сваки човек има
         потребу да скине кривицу са себе
         – Како би објаснио појам отуђење
         5. Како хришћанска традиција и учење тумаче првородни грех?
         За хришћанску традицију и богословље првородни грех је трагичан догађај због тога
         што ње њиме нарушава човекова заједница са Богом. Поред тога, грехом човек
         нарушава и хармонију у природи која му сада, из његове перспективе, постаје
         непријатељ коме треба овладати. Трагика лежи и у томе што човек нарушава своју
         целовитост, само његово биће бива растрзано супротностима унутар њега (душа-тело;
         разум-емоције; добро-лоше). Други људи за нас постају туђини и непријатељи који
         могу да нам нанесу штету или су пак у нашим очима средства преко којих можемо
         достићи неки егоистични циљ који смо себи поставили. Сабирајући све ове наводе,
         можемо рећи да православна традиција у две речи описује стање које изазива
         првородни грех: самољубље и отуђење. Самољубље нас подстиче да непрестано
         угађамо себи, да користимо све око нас да бисмо и себи и другима показали нашу
         супериорност; другим речима самољубље у нама непрекидно подстиће жељу за моћи
         над другима. Отуђење са друге стране нас одваја од људи јер сматрамо да њихови
         поступци могу да нам штете, наше грешке већма пројектујемо на њих.
         Оваква ситуација за православну традицију представља увод у дубоки расцеп унутар
         самог човековог бића, једну увек присутну могућност да се наш живот и ми сами
         распарчамо на саставне делове, тј. преставља једно потенцијално шизофрено стање.
         Као коначни вид тога, човек је неспособан да види Бога, отуђен од њега и спреман да
         разноразне природне силе, предмете, животиње назове боговима, па чак и самог себе.
         Трагедија, коначно, лежи и у томе што човек услед губљења заједнице са Богом бива
         неспокојан, изгубљен, лишен смисла свог постојања и креће се у погрешном смеруод
         онога што му је Бог наменио – вечне и слободне заједнице са Богом.
         6. Постоји ли веза између прародитељског греха и човековог односа према
         природи у којој живи?
         Библија нам говори да је Бог створио човека да буде господар створеног света. Значење
         речи господар није да човек има одрешене руке да се односи према природи како му се
         прохте. Напротив! Човек је позван да као свештеник, као биће које у себи носи лик
         самога Бога, живот који Бог њему дарује пренесе на целокупну творевину. Дужан је да
         се брине о њој, да је чува, да је обрађује и култивише тако да она са њим достигне
         вечну заједницу живота са Богом. Другим речима, да постане Црква, простор који је
         освештан присуством Божијим.
         На жалост, ми као људи смо сведоци да се човек тако не односи према природи у којој
         живи, нити према животињама нити према биљном свету. За нас је често култивисање
         природе њено уништавање; брига је наша сигурност да нам природа или живи свет у
         њој не науди. То је све последица човековог егоизма, човекове потребе да влада и да се
         брани од ње као некаквог непријатеља. Господарење над природом за нас представља
         симбол тираније и уништења, коришћења њених ресурса зарад егоистичких и
         комформистичких циљева. Зато природа, иако њене законитости скоро до танчина
         познајемо, и даље за нас бива затворена књига, и даље се у њој осећамо изгубљено не
         препознајући у њој отисак Божије премудрости и величанствености.
         7. Да ли постоји начин да се грех превазиђе?
         Грех у православној традицији не представља обичан морални преступ. Морал,
         друштвене норме пристојног и доброг понашања су се кроз историју и кроз друштва
         мењале. Нешто што је пре 100 или 50 год. било грех, неморално данас није, и обрнуто
         (пробај да наведеш неке примере тога).
         Међутим, за православље грех представља дубок и потресан промашај сопственог циља
         и смисла живота. Човек грехом себе потпуно одваја од онога што представља начело и
         разлог постојања. Као што је Адам учинивши грех из корена пореметио свој однос не
         само према Богу него и према Еви, тако и ми, када год грех чинимо, он има те
         последице и ту дубину.
         Ипак, као што смо рекли да је Бог из љубави све створио са жељом да вечно делимо
         живот са њим, тако и сада када су се наши прародитељи одвојили од њега није дигао
         руке од нас. Кроз Библију нам се казује да је Бог полако припремао род људски за
         долазак онога који ће тај грех поништити и поново нас увести у заједницу са Богом која
         ће бити нераскидива. То чини тако што Син Божији постаје човек, рађа се од Пресвете
         Богородице, којег ми знамо као Исуса Христа. Он узима на себе грех сваког човека и
         искупљује нас својом жртвом на крсту дарујући нам опроштај грехова кроз своје
         славно Васкрсење. Дакле, начин да превазиђемо грех јесте да изнова кроз Христа
         обновимо заједницу са Богом и тако, као што смо из корена порменили свој живот
         грехом и злом, сада поново направимо дубоку и корениту промену ка добру и врлини
         знајући да, какви год да смо, Бог ће нас примити у свој загрљај.
         8. Библијски митови и њихово тумачење (Каин и Авељ; Ноје и потоп и
         Вавилонска кула)
         Прочитај из Библије главе 4, 6,7,8,11књиге Постања или на овом линку:
         http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=1&chap=4
         Читају ћи их, пробај да размислиш о следећим темама и да кажеш своје мишљење:
         – Зашто је Каин убио Авеља? Зашто и у најближима често видимо опасност по
         нашу срећу, имовину или неку корист?
         – Зашто Бог жели да потопи и уништи живи свет? Да ли Ноје утиче да Бог ипак
         донекле промени своју одлуку о потопу?
         – Можемо ли причу о потопу да тумачимо и у пренесеном значењу? Кога би у том
         случају представљао Ноје, шта би била његова барка а шта би означавао потоп?
         – Зашто Бог људима меша језике? Где се то дешава?
         – Како бисмо алегоријски могли да протумачимо то да људи говоре различитим
         језицима и да се не разумеју и шта би могла представљати сама кула?
         Ове библијске приче јесу митови јер не можемо одредити када су се десиле и у којој
         мери су тачне. Ипак, као што смо напоменули, Библија је књига која нам се обраћа
         језиком слика јер оне код човека буде асоцијације и омогућују да их повежемо са
         својим временом. Такође, оне кроз себе откривају шта све могу бити последице
         људског деловања. У хришћанству, ове приче поред тог моралног и животног значаја
         имају и ткз. типолошки значај јер нам указују на догађаје из Новог Завета.
         9. Патријарх Авраам
         За три велике монотеистичке религије, Јудаизам, Хришћанство и Ислам, Авраам је
         кључна личност. Често се ове религије називају и аврамовске религије. За сваку од њих
         Авраам представља личност од које почиње завет са Богом. Јевреји његово име
         изговарају Абраха ‘ам, а муслимани Ибрахим.
         За хришћанску веру, Авраам је човек који искључиво на основу вере прихвата позив
         Бога за кога он није знао. Наиме, њему се Бог јавља и позива га да напусти свој живот и
         са женом Саром и слугама крене у земљу коју ће му Бог показати. Од њега ће Бог
         начинити велики народ и сам Авраам биће родоначелник народа Божијег. Проблем
         представљају две ствари: обећања Божија су прилично без доказа и Авраам нема децу
         јер је његова жена Сара нероткиња. Но иако, докази нису баш на страни Бога, Авраам
         прихвата позив и искључиво на основу вере креће на ово путовање. Због тог његовог
         прихватања и добија име Авраам што значи отац народа или патријарх. Вера коју
         Аврам чува и које се држи довешће га и до искушења на које га Бог ставља да жртвује
         сина Исака (Јицак- Смешко) којег управо због вере и добија, те да буде удостојен да у
         својим шаторима угости самога Бога који том приликом себе објављује као Св.
         Тројицу.
         Апостол Павле наводи Авраама као узор наше вере, и да је оно што се десило везано за
         Исуса Христа започето још са Авраамом, захваљујући његовој вери. Због тога, апостол
         инсистира да истински ученици Христови управо такву веру треба да имају, какву је
         имао Авраам. Она је та која и Авраама и нас чини праведним, а не искључиво дела. То
         је због тога што вера усмерава наш живот ка Богу који се збива на пољу слободе и
         живог и непосредног односа у љубави како са Богом тако и са бллижњима.
         О важним епизодама Авраамовог живота прочитај уколико желиш проичитај из књиге
         Постања главе:12, 16,17,18,22 и 25 или на овом линку:
         http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=1&chap=12
         10. Јаков постаје Израиљ
         Аврамов син Исаак после тешкоћа да добије децу, по обећању Божијем добија два сина
         и то близанца. Први који је изашао из утробе је Исав (Црвени, Црвенко) а други, тиме и
         млађи Јаков. Када је већ остарио, Исак је желео да свом првенцу, Исаву, пренесе
         благослов који је он наследио од свог оца Авраама. Тај благослов је у то време за њихов
         номадски начин живота значио да све благослове и обећања која је Бог дао Аврааму се
         преносе даље на потомке. Међутим, Ревека (Ребека), Исакова жена, је више волела
         Јакова и сматрала да је он прикладнији да наследи очев благослов. Зато Јаков на
         превару са својом мајком преотима благослов од оца и да не би био убијен, јер брат
         Исав је хтео да га убије, бежи код свој укјаа. Тамо, упознаје ћерку свог ујака и
         зљубљује се у њу. Тој ћерки је име било Ракиља (Ракел). Међутим, због обичаја да прво
         мора да се уда старија ћерка, његов ујак га прво жени старијом ћерком Лијом (Леом) а
         потом и Рахиљом што је занчило да је он морао као роб да живи код свог ујака 14
         година. Успевши да се избори са смицалицама свог ујака и да се обогати, Јаков га
         напокон напушта и враћа се оцу са жељом да се помири са братом.За све те године,
         Јаков са своје две жене и њиховим робињама добија 12 синова. Ипак, по Библији,
         најомиљенији су му били Рахиљини синови, Јосиф и Венијамин (Бен јамин).
         Непосредно, пред сусрет са братом Јакову се дешава један необичан и чудесан догађај,
         наиме он се рве са Богом. О томе прочитај у књизи Постања 32. глава од 13-32 стиха
         или на овом линку:
         http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=1&chap=32
         Том приликом му Бог мења име у ИЗРАИЉ. Правилније је рећи ИСРАЕЛ. Име које му
         даје Бог има два превода: онај који се бори са Богом и онај који гледа Бога. Вероватнији
         је овај други превод. Чињеница да му Бог мења име означава да је Бог тај који до
         танчина познаје и господари животом Јаковљевим. Другим речима, да је Јаков тј.
         Израиљ његов изабраник и миљеник.
         Ова библијска епизода нам говори још две ствари. Прво да Бог жели да се рве тј.
         надмеће са човеком што би значило да жели да човека кроз то привуче себи што и
         представља најдубљу људску жељу – да упозна и види Бога. Ипак, приликом рвања,
         Јакову Бог повређује кук што се у преносном значењу тумачило као неспоособност
         самог човека и његових сазнајних могућности да види Бога. Тај моменат немогућности
         потпуног схватања и виђења Бога огледа се када Јаков пита тог „непознатог човека“ са
         којим се рве како му је име а он му одговара: „што питаш како ми је име? И благослови
         га ондје.“ Другим речима, можеш ли знати моје име? Друга ствар је да Јаковљеви
         синови и његови потомци формирају народ који ће по свом претку добити име Израиљ,
         тј. синови Израиљеви. А по том имену се данас и зове јеврејска држава- Израел.
         11. Мојсије и 10 Божијих заповести (Пасха)
         Погледај цртани филм „Принц Египта“ и прочитај и овкирно запамти из црквеног
         календара 10 Божијих заповести или са овог линка:
         http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=2&chap=20
         Размисли о заповестима и пробај да их протумачиш. Обрати такође пажњу на име које
         Бог говори Мојсију. То је чувени тетраграм (четири слова) ЈХВХ а изговара се ЈАХВЕ.
         Оно би значило у преводу ЈА САМ ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ. У хришћанској теологији ово
         име је указивало на лични карактер Божијег постојања. То значи да Бог није нека виша
         сила или неко узвишено биће које нема никакве карактеристике, него је Бог у самој
         сржи свога бића личност, непоновљив и оригиналан. А то значи да је Бог у ствари
         Света Тројица, заједница три божанске личности у једној природи Божијој. Јер, по
         хришћанском схватању постојати као личност (на јединствен и оригиналан начин) не
         можемо без заједнице, везе са другом личношћу. За нас, ово име поред тога што нам
         открива најдубљи карактер бића Божијег истовремено нам посредно открива и шта
         значи да је човек икона Божија. Иначе, ово име „Онај који јесте“ се у хришћанској
         иконографији обавезно ставља уз Христово име. Наиме, у ореолу који окружује
         Христову главу готово на свакој фресци или икони је списано грчким словима ΩΟΝшто
         значи Онај који јесте.
         12. Цареви Давид и Соломон као најаве истинског Месије
         У библијској традицији још од времена Мојсија наглашава се идеја доласка Месије. Реч
         Месија (јевр. Маши’јах) значи Помазаник, изабраник Господњи (Јахвеов). Он треба да
         успостави коначно царство Израиља и да осигура присуство народа Божијег,
         Јаковљевих потомака, у земљи коју је Бог обећао још Аврааму (то је територија
         данашњег Израела). Основ тог обећања је Савез са Богом који је тај народ склопио на
         планини Сиај вођен Мојсијем. Симбол тог Савеза су 10 Божијих заповести.
         Под утицајем околних народа, Јевреји од пророка по имену Самуило траже да им
         постави цара. Иако Бог то карактерише као својеврсно издајство Савеза са њим,
         наређује Самуилу да им изабере цара. Први цар је био човек из племена Венијаминовог
         који се звао Саул (Шаул). Ипак, он није био баш по вољи Богу и Бог шаље Самуила у
         градић који се зове Витлејем код човека по имену Јесеј јер је од његових синова
         изабрао себи миљеника. Самуило одлази и када је на ред дошао најмлађи Бог му даје
         знак да је то тај младић. На главу тог младића, Самуило излива из рога свето уље које је
         било видљив начин посвећења или помазања за цара. Тај младић је имао свега 12
         година и звао се Давид (име иначе значи Миленко). Тек много година касније Давид
         постаје цар Јевреја након Саулове погибије у бици.
         Али идеја коју је Бог имао, а која ни самом Самуилу као пророку није потпуно била
         јасна, јесте да у ствари Бог намерава да од Давидових потомака подигне онога који ће
         не само народ Божији, него све људе ослободити људе од ропства смрти и греху. Бог се
         заклиње Давиду да неће од њега одступити нити од његових потомака и да ће његов
         (Давидов) престо бити у векове. Овде име Давид означава симболичко име које
         означава тог потомка. Као слика тог потомка јесте Давидов син Соломон (Шеломо),
         чије име значи мир, спокој, који га наслеђује. Соломона у Библији карактерише
         мудрост. Он је тај који испуњава вековни сан Јевреја да сагради храм Богу у
         Јерусалиму. Обојца ових владара нису били само обични владари. Свето Писмо
         инсистира да су они најпре били пророци, песници, поједине књиге Старог Завета се
         њима приписују (Псалми, Приче и Премудрости Соломонове, Песма над песмама,
         Књига Проповедника) и људи кроз које је Бог руководио свој народ ка доалску
         истинског Месије који је њихов потомак. Тај потомак, за нас хришћане, је управо
         Господ наш Исус Христос.
         13. Испуњење старозаветних пророштава о Исусу Христу
         За хришћанску Цркву, Стари Завет, догађаји и личност у њему јесу били припрема
         људског рода за долазак Спаситеља света који ће људе ослободити робовања греху и
         смрти. Због тога Црква многе делове Старог Завета тумачи на ткз. типолошки начин.
         Наиме, библијски догађаји и личности у себи носе обрасце, слике који указују на
         кључне догађаје Новог Завета. Такође, о долазеђем Месији говоре и пророци. Ево
         неколико примера тих пророштава које се могу наћи у Старом Завету:
         Петокњижје:
         1.Мојс 3,15
         1.Мојс 12,2-3 благослов Аврааму
         1.Мојс 49,10 Јаковљев благослов Јуди
         5.Мојс 18,18-19 „пророка ћу им подигнути…”
         Псалми:
         2 Пс: 7 (стих) „ти си син мој…”
         22 Пс: 1,7,8,16-18 „Боже, Боже мој…”
         45 Пс: 7 „…тога ради помаза те Боже…”
         110 Пс: 1,4 „рече Господ Господу мојему…”,”ти си свештеник до века…”
         Пророк Исаија:
         7,14 „…родиће сина Емануила”
         9,1-2 проповед Христа у Галилеји
         11,1-2 „шибљика из корена Јесејева”
         61,1-3 „Дух је Господа на мени…”
         Праслике у Петокњижју
         1) Каменеплочице – праобразЈеванђеља
         2) Судсаманом – Путир
         3) Дрвоживота – праобразизворабесмртногживота у Христу
         4) Жртве – голготскаЖртва
         5) Нојевковчег – праобразЦркве
         6) Дуга – праобразХриста
         7) Мелхиседек – праобразХриста (1.Мојс 14,18)
         8) Лествица у Ветиљу – праобразБогородице
         9) Унакрснополагањеруку – Крст
         10) Огњенакупина – праобразОваплоћења (огањ-Божанство, купина-
         Богородица)
         11) ПасхалноЈагње – праобразХриста
         12) ПрелазакпрекоЦрвеногМора – прасликаКрштења
         13) Мана у пустињи – прасликаПричешћа
         На 15. питање по избору прочитати 10 Псалама. По жељи питати за препоруку
         парохијског свештеника.
         На 16. и 17. питање питати парохијског свештеника или наћи на интенету. Моливе
         Богородице Дјево и Достојно јест научити напамет.